ORNAMENTI SRBIJE – PIROTSKI ĆILIM

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MILICA ŽIVADINOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

„ORNAMENTI SRBIJE – PIROTSKI ĆILIM“ KNJIGA JE MILICE ŽIVADINOVIĆ, AKADEM­SKE SLIKARKE I PISCA. OVA LUKSUZNA MONOGRAFIJA OBUHVATA SVE ASPEKTE ISTORIJE I POREKLA PIROTSKOG ĆILIMA KOJI NIJE AUTOHTONA, ALI JESTE JEDIN­STVENA NARODNA UMETNOST OVOG DELA SRBIJE. KNJIGA JE PISANA DVOJEZIČNO NA SRPSKOM I ENGLESKOM, ILUSTROVANA JE FOTOGRAFIJAMA I CRTEŽIMA KOJE ISTIČU TEKSTURU TKANJA, ĆILIMSKIH ŠARA…

MILICA ŽIVADINOVIĆ ŽIVI NA RELACIJI PA­RIZ–BEOGRAD. ROĐENA JE BEOGRAĐANKA. ZAVRŠILA JE PETU BEOGRADSKU GIMNA­ZIJU I TRI GODINE STUDIJA NA FAKULTE­TU PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNA, ODSEK ZIDNO SLIKARSTVO. OD 1999. ŽIVI U PARIZU. KAO STIPENDISTA FRANCUSKE VLADE ZAVRŠILA JE AKADEMIJU LIKOVNIH UMETNOSTI U VERSAJU, STEKLA MASTER UMETNOST SLIKE I SAVREMENA UMET­NOST NA PARISKOM UNIVERZITETU, GDE JE ZAVRŠILA I DOKTORSKE STUDIJE ESTETIKA, NAUKA I TEHNOLOGIJA UMETNOSTI KAO STIPENDISTA UNESKO-A.

KADA SI SHVATILA DA JE ORNAMENTIKA SRBIJE, ODNOSNO ĆILIMI TVOJA STRAST I POLJE ISTRAŽI­VANJA?

Moje interesovanje za pirotski ćilim započelo je pre gotovo deset godina na dosta neobičan način kada sam tokom boravka u Francuskoj počela da stvaram umetnički nakit. Dok sam bila zaokupljena oslikavanjem medaljona, koje bih zatim pretvarala u ogrlicu, narukvicu, min­đušu, broš ili manžetnu, shvatila sam da se na njima sve češće nalaze geometrijske, sime­trične forme koje su me vizuelno podsećale na topli kolorit Pirota i juga Srbije. Dok je pirotski ćilim osvajao sve više prostora na mojim me­daljonima, ja sam sve intenzivnije pretraživa­la internet u želji da pronađem što više novih šara. Počela sam da prikupljam i stručnu lite­raturu o pirotskom ćilimu. Paralelno uz nakit, ova čudesna ornamentika polagano je ušetala i u moje slikarstvo. Moj novi ciklus nastajao je spontano, budeći istovremeno i moju radozna­lost. Znajući iz iskustva da veliki deo slikarstva nastaje u području polusvesnog ili nesvesnog, pitala sam se – zašto? U leto 2020. godine, prvi put sam kročila u Vranje, u spomen-ku­ću mog pradede Bore Stankovića, u kojoj sam počela da otkrivam odgovore na pitanja koje sam sebi postavljala dugi niz godina. Bila sam više nego iznenađena kad sam na dovratku ugledala ćilim na kome se nalazi šara goto­vo identična u formi i u bojama kao na jednoj od mojih slika. U baba Zlatinoj sobi naišla sam na njen gvozdeni krevet pored koga se nalaze razboj i preslica. Minderluci, stočići, tronošci, kao i sama stolica mog pradede zastrti su tka­njem sa gotovo identičnim ornamentima koji su naizgled spontano ispunili moja platna i na­kit. Pitala sam se da li je moguće da sam ih stvarala, a da nisam imala svest o postojanju svih ovih detalja u kući mojih predaka. Da li je to koincidencija ili je takozvano arhetipsko proradilo u meni? U to vreme, već sam saku­pila puno materijala o pirotskom ćilimu. Počela sam sve češće da odlazim u Pirot gde sam na izvoru sve dublje ulazila u tajne stvaranja i značenja samog ćilima.

DO KAKVIH SI SVE ZAKLJUČAKA DOŠLA ISTRAŽU­JUĆI OVU OBLAST?

Posebno me je zaintrigirala priča o kraljev­skom ćilimu. Naišla sam na podatak da je najveća zabeležena porudžbina u istoriji bio pirotski ćilim monumentalne veličine, naru­čen povodom venčanja kraljice Marije i kralja Aleksandra Karađorđevića u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Beogradu 1922. godine. U istoriji Beograda, ovaj događaj je upamćen kao venčanje iz bajke kome je pri­sustvovalo 20.000 zvanica. Među njima su bili brojni izaslanici iz celog sveta, a organizacija je bila poverena proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću (1864‒1938), u to vreme upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete. Kraljevski ćilimi su takođe korišćeni i za krštenje njihovog sina prestolonaslednika Petra II Karađorđevića 1923. godine.

Izrada ove narudžbine je bila pravi podvig s obzirom na impozantne dimenzije od preko 100 kvadratnih metara. Napravljeni su poseb­ni razboji do tada nezapamćene veličine na kojima je radilo deset najiskusnijih ćilimarki i dve osobe koje su danonoćno nadgledale izvedbu u zgradi Okružnog načelstva koja je jedina imala salu sa dovoljno visokom tavani­com. Izazov mi je bio da uđem u trag ovom ve­lelepnom plavom kraljevskom ćilimu. Saznala sam da se i danas čuva u riznici Saborne crkve u Beogradu. Princeza Danica i princ Filip Ka­rađorđević su mi omogućili da reprodukujem fotografije sa njihovog venčanja 2017. godine na kojoj se vidi ćilim kraljevske nebeskoplave boje. Jedan njegov deo uspela sam da snimim na izložbi povodom stogodišnjice kraljevskog venčanja u Kući kralja Petra u Topoli.

ŠTA JE ZA TEBE ĆILIM?

Pirotski ćilim je za mene nešto zaista magič­no i posebno, čudesna energija koja me ispu­njava mirom i radošću. U njegovom prisustvu osećam se jako dobro i u stanju sam da ga satima gledam i neprestano otkrivam nove de­talje. Ćilim poseduje jako duboku meditativnu dimenziju. U niti pirotskog ćilima žene su utka­le svoje misli i osećanja, za mene je to nešto mnogo više od umetničkog zanata, on jeste prava umetnost.

KAKAV JE ZNAČAJ ORNAMENTIKE PIROTSKOG ĆI­LIMA?

Etnomatematika nam je dokazala da su razli­čite kulture otkrile iste osnovne elemente i kre­irale slične ili čak iste ornamente koristeći mo­dularnost. U tom smislu, šare i detalji sa ćilima iz Pirota mogu se smatrati i riznicom nekih ve­oma starih sačuvanih znanja. Nazivi šara na pirotskom ćilimu, njihov oblik i boja, ukazuju na veliku starost, ali i na uticaj drugih kultu­ra. Tako se sličnosti u ornamentici u folklornoj umetnosti plemena iz Azije, Afrike, Severne i Južne Amerike mogu pratiti kroz vekove još od praistorije.

DA LI POSTOJI NEKA VRSTA FORMULE, MATEMATI­KE U IZRADI ĆILIMA?

Lepota pirotskog ćilima ne ogleda se samo u njihovoj ornamentici, već i u celini kompozici­je koja se sastoji od centralnog polja i ploče koja predstavlja svojevrsni ram. Sam posao tkanja je složen, zahteva visoku koncentraciju i sposobnost vizualizacije. Tkalja se zapravo tokom celog dana bavi logikom i proračunom. Na početku rada, ona mora da sa precizno­šću razmeri i odredi položaj šara kako bi celo polje bilo simetrično pokriveno. Gotove šare u ćilimu imaju određenu širinu i visinu, ali dok je šara u procesu tkanja, njena dimenzija se izražava u broju niti osnove na razboju i broju prelaza potke. Tkalja mora unapred da predvi­di gde će se šare sklopiti, gde će početi nove i gde će se ćilim završiti, pa se tako ceo radni dan bavi proračunom i logikom. Ona gotovo napamet izvodi najčešće tkane ćilime sa uo­bičajenim elementima (kornjače, sofre, vraš­ka kolena, bombe, đulovi, gugutke…). Među­tim, čak i najiskusnije tkalje ne usuđuju se da rade pojedine šare koje traže izuzetnu pažnju i umetničko iskustvo zbog zahteva horizontal­ne i vertikalne simetrije (Rašićeva šara, venci). Ćilimarka za sve vreme rada zapravo nema pregled cele kompozicije. Proces tkanja na vertikalnom razboju podrazumeva da osoba pred sobom vidi samo deo površine na kojoj trenutno radi, a koja je visoka oko 50 centime­tara. Otkani deo površine se tokom rada rotira, ćilimarke kažu „povrne“, na drugu stranu iza razboja. Tkalja može u celini da sagleda ćilim tek kada ga završi i skine sa razboja.

U KNJIZI SE NALAZE FOTOGRAFIJE ĆILIMA SA KRA­LJEVSKOG VENČANJA, KAO I IZ VLADARSKIH REZI­DENCIJA, CRKAVA I MANASTIRA. ĆILIM PREDSTAV­LJA NACIONALNO OBELEŽJE NAŠE KULTURE.

Pirotski ćilim je tokom vekova bio nadaleko poznat i cenjen u svetu ne samo zbog činje­nice da nema naličje, to jest da je identičan s obe strane. Bio je prepoznatljiv i po izuzetnom kvalitetu runske vune od autohtone rase ova­ca iz pirotskog kraja, po autentičnom koloritu, po specifičnoj i skladnoj ornamentici. S obzi­rom na samu vrednost ručnog rada, njegovu lepotu i dejstvo, pirotski ćilim je od davnina bio vrednovan kao skupocen predmet, porodično blago koje se čuvalo kroz vekove i ostavljalo u amanet potomcima. Po njihovom broju se procenjivalo bogatstvo porodice. Bili su naj­važniji i najvredniji deo miraza. Pirotski ćilim je nešto sveto, nalazi se pred oltarom u crkva­ma i manastirima – u knjizi su reprodukovane veličanstvene fotografije iz manastira Hilandar i Sukovo, služi za molitvu, centralna je tačka okupljanja porodice u domu, ukrašavao je vla­darske rezidencije, oplemenjivao govornice i skupštinska zasedanja, dočekivao kraljeve, vojsku i oslobodioce… Skupocen je poklon koji se daruje povodom rođenja, krštenja, uda­je, odlaska u vojsku, početka novog posla, ali je takođe i diplomatski i protokolaran poklon. Kroz istoriju, postao je sastavni deo nacional­nog identiteta našeg naroda i kao takav pred­stavljao je Srbiju i osvojio brojna prestižna pri­znanja na mnogim svetskim izložbama krajem 19. i u 20. veku. U 21. veku, šare pirotskog ćilima su ostale inspiracija za paviljon Srbije na Svetskoj izložbi u Šangaju 2010. godine, potom u Dubaiju 2020.

IMALA SI I IZLOŽBU „PUTUJUĆE ŠARE SRBIJE“. KAKO JE PROŠLA IZLOŽBA? JESI LI SI OPORAVILA OD SVEGA?

„Putujuće šare Srbije“ je zapravo ciklus slika, unikatnog ručno slikanog nakita i video anima­cija koje su inspirisane šarama pirotskog ćili­ma. Ovaj ciklus izložila sam u nekoliko gradova širom naše zemlje. Turneja je započela izlož­bom u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu u saradnji sa Francuskim institutom i Fonda­cijom Novi Sad Evropska prestonica 2021. godine, zatim je 2022. predstavljena u Centru za kulturu Vuk Karadžić u Spomen-zbirci Miće i Vere Božičković Popović u Loznici, potom u Muzeju Hercegovine u Trebinju za Međuna­rodnu noć muzeja, u Galeriji Čedomir Krstić u Pirotu u sklopu Prvog festivala pirotskog ćili­ma, u Rančićevoj kući u Grockoj u okviru Dana evropske baštine. Ovu 2023. godinu sam za­počela izložbom u Galeriji Sanjaj u Beogradu. Raduje me što su izložbe bile jako lepo prihva­ćene od strane brojne publike, ali i medija koji su prenosili novosti sa svih izložbi, kao i Me­đunarodnog sajma knjiga gde je knjiga „Orna­menti Srbije – Pirotski ćilim“ prvi put predstav­ljena javnosti, potom sa promocije u Etnograf­skom muzeju u Beogradu. Bio je ovo veoma buran period u mom životu, jako mnogo sam radila, puno toga naučila, stvorila, upoznala mnogo divnih ljudi, imala puno javnih nastu­pa. Sve to me je sa jedne strane iscrpelo, ali i napunilo pozitivnom energijom kako bih na­stavila sa brojnim projektima koji me očekuju u budućem periodu. Ove godine mi je u planu još jedna velika izložba u Beogradu, zatim u Kulturnom centru Srbije u Parizu, u Banskim dvorima u Banja Luci.

SIMETRIJA U UMETNOSTI JE DAVNO USTANOVLJE­NA I TI SI SE SVOJIM ZNANJEM SAMO NADOVE­ZALA NA NJU.

Tokom prve polovine XX veka, matematičari i filozofi počeli su ozbiljnije da se interesuju za teoriju simetrije u umetnosti i proučavanje ko­rišćenja geometrijskih elemenata u raznim zanatima i umetnosti­ma širom sveta. Najviše pažnje je bilo usmereno na umetnosti drevnih civilizacija. Osnovna teza koja je proizašla je da postoje zajednički motivi i određeni ornamenti koji se pojavljuju gotovo u svim kulturama, bez obzira na to koliko su one vremenski i pro­storno udaljene.

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „THE ART OF NOW“. UMETNOST SADAŠNJEG TRENUTKA. KOJI TRENUTAK ŽIVIŠ?

Biram da živim i osvešćujem sadašnji trenutak, šta god radila. Da se što više oslobodim i ne bavim mislima iz prošlosti, kao i da se što manje opterećujem mislima o budućnosti. Živeti sadašnji trenutak i uživati u njemu je najveća životna lekcija koja je ujedno i recept za srećan život. Ne treba zaboraviti drevne mudrosti po­put: „Kada ljudi pričaju o budućnosti, bogovi se smeju. Dan bez rada je kao dan bez jela, a dan bez smeha je izgubljen dan.“