PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: NINO RAKICHEVICH
Znate kada vam se namesti, uskladi i prilagodi da u životu radite i živite ono što ste nekada samo pomišljali, sanjali i potajno želeli.
Maj mi je pokazao i potvrdio kroz moj rad da san jedne gimnazijalke može da oživi i 28 godina kasnije. Sva iskustva, znanja, umeća, sposobnosti u jednom momentu mogu da se ukrste i da pokrenete novu/staru sebe. Organizovala sam i osmislila dve izložbe – autorskog nakita Dragane Mirčetić i izložbu slika ruske slikarke Elene Vogulkine. Da, taj art consulting je konačno došao na red i zauzeo svoje mesto. Smeška mi se, raduje se. Zovem tatu da ga pitam kako je, dobro sam – odgovara. Šta ti radiš? Mama kaže da otvarate izložbu, a mi ti nismo dali da studiraš istoriju umetnosti, plašili smo se da od umetosti ne može da se živi. Može Milane moj (uvek sam roditelje zvala imenom kao svoje najveće prijatelje) sve što poželiš. Iz galerija godinama nisam izašla, čini mi se upravo od gimnazijskih dana. Osećala ih na najlepši način, budile su u meni sva čula i spoznaje. Ako nisam na putu, naći ćeš me u galeriji, govorila sam. Za kraj juna smeši se izložba slika, pa izložba fotografija, u septembru izložba skulptura. Pa, wow. Ponosna sam na sebe i ljude koji prepoznaju moj rad. I možda moja izložba fotografija. Bog uredi sve onako kako treba po zasluzi. Srce puno, štipam se i kažem – istina je, tvoje je. Idem polako korak po korak, pažljivo i obazrivo da vam donesem i predstavim lepotu na drugačiji način. Moja gimnazijalka u meni se raduje i kaže – konačno! To je taj probuđeni put koji se borio za svoje mesto u mom radu i životu.
On the road again je tema meseca juna 2021. godine. Vraćamo se svi putu na bilo koji način. Oživljavamo sebe i svoj novi sjaj nakon korone, ako možemo da kažemo nakon pandemije. I opet stvaramo neke nove staze i bogaze po kojima želimo koračati nogu pred nogu, s osmehom i verom da je sve dobro i da će biti kako treba.
Zapitajte se koji je vaš pravac, da li ste se puno promenili u ovih gotovo godinu i po dana od kako je svet stao. Šta je to što vam se sviđa ili ne? Šta je to što nosite jarko u srcu i želite da oživite? U hrabrosti i ludosti, sve je moguće. Ja sam naučena malim koracima i malim uspesima. Tako postavljam svoje ciljeve, na fakultetu od ispita do ispita, od malih pobeda do velikih uspeha. Tako i danas, od projekta do projekta, osećam se živom i zadovoljnom. Pita me jedan Slovenac preko IG-a: “Da li si istinski zadovoljna?” Rekoh mu: „Jesam, a mislim da se to i vidi.“ Teško se zadovoljsvto i sreća mogu glumiti. Možda i mogu, ali ne na duge staze. Par dana i onda nestane taj sjaj u očima i na usnama. I opet budeš TI u svojoj koži, sreći ili nesreći. Živim sebe u potpunosti.
Ljude srećem, ljudi su mi na putu, ljudi su moja sudbina, karma, ljubav, lepota i dobrota. Biram slične sebi na opšte zadovoljstvo.
Još samo putevi da se otvore kroz: kofere, kulture, druga neba, i tada nema kraja sreći.
Želim vam vedro nebo, mirno more, neka vas dobar vetar prati ovoga leta. Da krenemo opet put druma, neba i okeana. Oživi svete. On the road again.
