OGLEDALO NEBA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: ĐORĐE STANOJEVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ĐORĐE STANOJEVIĆ, AKADEMSKI SLIKAR I PROFESOR NA AKADEMIJI ZA UMETNOST I KONZERVACIJU SPC I NA FAKULTETU SA­VREMENIH UMETNOSTI U BEOGRADU. PRO­FESIONALNU KARIJERU ZAPOČEO JE 1999. GODINE, NAKON ZAVRŠENIH OSNOVNIH STUDIJA, A DO SADA JE IMAO VIŠE OD 30 SA­MOSTALNIH I UČESTVOVAO JE NA MNOGIM KOLEKTIVNIM IZLOŽBAMA U ZEMLJI I INO­STRANSTVU. OSNIVAČ JE I UMETNIČKI DI­REKTOR MEĐUNARODNOG PROJEKTA NA­TURE & ART, KOJI SE BAVI POVEZIVANJEM PRIRODNIH SA UMETNIČKIM PROCESIMA. BAVI SE TEORIJOM UMETNOSTI, PIŠE KRI­TIKU I ESEJE U OBLASTI LIKOVNIH UMET­NOSTI. DOBITNIK JE VIŠE PRESTIŽNIH NA­GRADA. DELA ĐORĐA STANOJEVIĆA SU ZASTUPLJENA U MUZEJIMA I PRIVATNIM KOLEKCIJAMA U SRBIJI I INOSTRANSTVU. U KUĆI LEGATA POSTAVLJENA JE NJEGOVA IZLOŽBA POD NAZIVOM „SONARI“ – 35 DELA PRIČAJU SVOJU PLAVU PRIČU.

TVOJE SLIKE TRENUTNO SU IZLOŽENE U KUĆI LEGATA. IZLOŽBA JE IMALA VELIKI ODJEK U UMETNIČKOM SVE­TU. ISPRIČAJ NAM PRIČU O „SONARIMA“.

Serija radova SONARI je nastajala u periodu od 2015. do 2020. godine i predstavlja rezime opita koji pravim u prirodi. Nakon četvorogo­dišnjeg rada, daleko od urbane sredine, sa pri­rodnim materijalima i uticajem velikih prirodnih sila, nastala je serija radova koja je redukovana u boji i bazira se, pre svega, na praćenju proce­sa nastanka umetničkog dela. U ovom kontek­stu, prirodni procesi kreiraju umetničke proce­se.

Naziv SONAR implicira na poniranje u osetlji­ve strukture sveta, gde se umetničko delo ne shvata kao estetički predmet, većkao sredstvo saznanja. U dijalogu sa prirodom, nastaje sadr­žaj umetničkog dela. Stiču se ona znanja koja smo izgubili živeći u urbanim sredinama. Ona su skrivena u svim damarima prirode, čiji deo morate biti da biste ih dosegnuli. Umetnost, u ovom kontekstu, predstavlja svojevrsnu vizuel­nu dokumentaciju na putu prirodnog saznanja.

ZAŠTO PLAVA BOJA?

Slikam voćnjak koji se nalazi iznad mog ateljea u Osečini. Taj voćnjak sadim, održavam i volim. U ateljeu je uvek otvorena knjiga «Voćnjaci», od R. M. Rilkea, na strani sa sledećom pesmom:

Nikada zemlja nije stvarnija
neg u tvom granju, o voćnjače plavi,
nit se ikad kao čipka razvija
koju tvoje senke stvaraju po travi.

Tu se stiče sve gde još nas ima,
sve što nas tišti i gosti
očiglednim prolascima
beskrajne nežnosti.

A u tvom središtu, mirni zdenac,
usnuo skoro ispod drevnog slapa,
jedva da tiče tvog dvojstva venac,
toliko se ono u njemu stapa.

Izložba u Kući legata ima jasan tok. Upravo počinje sa zdencom i poniranjem u tamu. To nije tamna strana naše ličnosti, već «hranljiva tama», iz koje se rađa novi život. Uvek je tako u prirodi. Iz zdenca se šire tokovi, koji kristali­šu kao grane voćnjaka. Izbija bela kao refleksi­ja i pretvara se u ogledalo neba. Verovatno je zato sve plavo, jer slika je gotova kada postane ogledalo neba.

SA KOLIKO RADOVA SI SE PREDSTAVIO I DA LI TVOJ UMETNIČKI OPUS BOLJE KOMUNICIRA SA PUBLIKOM NA VELIKOM PLATNU ILI …?

Kuća legata je jedna od najvećih i najznačajnih galerija u zemlji. Kada sam shvatio da sam za­vršio seriju, zamislio sam je baš u tom prosto­ru. Moć vizuelizacije je ogromna. Izložbu je po­stavljao moj prijatelj i umetnik Božidar Plazinić. Izabrali smo 35 slika iz serije, mahom velikih formata. One su u tom prostoru dobile svoje «zračenje». Veliki beli zidovi, natopljeni su fan­tastičnom istorijom koja je zaostavština Petra Lubarde, Cuce Sokić, Nedeljka Gvozdenovića… Sve to zajedno, sa slikama, pravi veliku ambi­jentalnu celinu koja poziva na meditaciju.

Velika platna mogu više energije da prime i da reflektuju. Zato su se i nametnula ove protekle četiri godine. Da sakupe što više neba u sebi i da ga zrače.

KOJE JE DOBA DANA ILI NOĆI KADA STVARAŠ?

Nema pravila, kao i u životu. Sve što radim je ispod otvorenog neba. Pada kiša ili sneg, duva vetar, sve miriše… Čovek je jedino tada živ. I tada ima samo jednu potrebu da se spoji sa svim tim što je oko njega i da postane jedno. To stanje jednote se naziva «okeanskim oseća­njem». Mnogo volim Martina Hajdegera koji je fokus sa subjekta preneo na biće. Na sve.

PO ČEMU SE RAZLIKUJU DANAŠNJI SLIKARI OD ONIH IZ PROŠLOSTI?

Razlikuju se po iskustvu civilizacije. U principu, umetnost je uvek ista, ali svaka civilizacija ima svoje velike krugove. Umetnost oduvek posto­ji da bi ologičila vreme u kojem živimo. Ona harmonizuje društvo. Da bi ga harmonizovala, u sebi mora imati istorijsko znanje, ali i jako dobro poznavanje našeg vremena. Tek onda, umetnost može dati neke nove odgovore na novo vreme. Dati nove solucije i mogućnsti.

Moja umetnost se bavi povezivanjem prirod­nih i umetničkih procesa. Potpuno spontano se postavio problem savremene kulture koja je potpuni antipod prirodi. Nije to slučaj samo sa kulturom. Isto je sa savremenom tehnologijom, naukom, sociologijom… Čovek, očigledno, beži od prirode, svestan svoje smrtnosti u njoj.

Mojoj generaciji se nameće zadatak da formira novi kulturni model koji će nastati iz prirodnog procesa, a ne bežanjem od njega. Jedino takav kulturni model nosi u sebi meru čoveka, koju smo davno izgubili u svim oblastima ljudskog delanja. Pre svega u tehnologiji, ali i arhitekturi, kulturi tela…

GDE BI VOLEO DA POSTAVIŠ NEKU SVOJU BUDUĆU IZLOŽBU?

Voleo bih da ponovo izlažem u Kini. Posle svega što se desilo sa čovečanstvom, njihova svest i svest Istoka se pokazala najzrelijom. Izlagao sam proteklih godina tamo nekoliko puta. Tri veoma značajne izložbe bih istakao. Pre svega, imao sam čast da budem deo reprezentacije Srbije u velikom muzeju u Šangaju i Zoni 798 u Pekingu. Primljen sam prošle godine na veli­ko Bijenale umetnosti u Pekingu, gde su mi dva velika rada ušla u stalnu kolekciju Kineskog na­cionalnog muzeja umetnosti.

Istok shvata neminovnost vraćanja ovog ele­mentarnog odnosa između čoveka i prirode. Govoreći tamo o Nature & Art platformi, koja već deset godina postoji u Srbiji, naišao sam na potpuno razumevanje. Slično je sa Japa­nom. Čini mi se da tamo umetnost ima neku vrstu lekovitog dejstva na čoveka.

„SONARI“ ĆE BITI POSTAVLJENI U KUĆI LEGATA DO KRAJA VANREDNOG STANJA. UJEDNO RADIŠ I NA SVOJOJ KNJIZ – MONOGRAFIJI. KADA ĆE ONA UGLEDATI SVE­TLOST DANA?

Izložba «Sonari» će biti nastavljena nakon uki­danja vanrednog stanja i voleo bih to da pro­slavimo zajedno. Veliko je ovo i značajno isku­stvo za savremeno čovečanstvo. Nadam se da ćemo umeti da pročitamo poruku koju nam život šalje.

Knjiga je upravo posvećena duhovnom stavu koji dozvoljava da se život desi. Postoji haiku koji to veoma jasno definiše i glasi: «Tragovi su moji, ali ne i sneg.» To je siže ovog velikog štiva koje bi trebalo do kraja ove godine da izađe iz štampe.

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NA­ZIV „OD A DO Ž/Š“. KOJE SLOVO TI LEŽI NA DUŠI I ZAŠTO?

Slovo Ć. Jer me podseća na šljivu.