MOJA AZBUKA

PIŠE: MARKO KORICA

A – Otvori usta i reci “Aaaa” – “A” znači da te boli grlo! Jedan od prvih mogućih odgovora, uz koji idu ponuđene opcije pod “B” i pod “C”, mada ja često dopišem rukom “D” i to zaokružim. Avion, auto, autobus… Prvo slovo zemlje Austrije gde naši ljudi voze audi sa zalepljenim tigrićima na zadnjem staklu i imaju presvlake od jambolije. I Australije, gde svi idu naglavačke, peku roštilj, piju pivo i boksuju se sa kengurima.

B – Kao dugogodišnji kapetan i zaljubljenik u plovidbu, svakako prvo pomislim na brod. Ali ne! Brigita! Da, Brigita, žena koju volim i sa ko­jom želim da otplovim daleko, u novi život.

V – Voleti nekoga. Voleti Brigitu kao zanimanje! Voće. V kao Vendeta. Vino – božji nektar koji daje boje životu, a ja volim da gledam u boji! Dok se ne rastope boje.

G – Ono što se zaobilazi kada se na njega naiđe i nikako ne gazi. Karakterna osobina pojedinih ljudi.

D – Davanje! Naše je zaista samo ono što damo drugome! Darivanje dara dragoj dami. Dame – retke su, ali ih ima još uvek!

Đ – Đole! Onaj smešni Čiča Gliša sa kapom, koji ima mahom pametne i duhovite komentare. Budi kao Đole!

E – Empatija! Zapostavljena osobina u današnje vreme. Mada i erotika nikako nije loša opcija. Emocije.

Ž – Žene! Predivne, mirišljave, lepe, pametne, zanosne, razlozi sreće i patnje, razlozi poče­taka ratova, pokretači ambicija, dokazivanja, duela, dvoboja! Ali treba biti oprezan! “Žena kada prestane da voli – počne da mrzi! I to s još većim žarom i strašću nego što je volela. Možda bi mogla da se napravi matematička jednačina gde se ljubav i mržnja iskazuju kao obrnuto srazmerne – mržnja je jednaka ljubavi na kvadrat puta Pi!”

Z – Zašto? Mnogo puta se zapitam zašto se ne­što dešava, a nikako da dobijem logičan odgo­vor na to. Mada to uvek pitam samog sebe.

I – Slovo koje me izluđuje, jer kad god kucam tekst između dve reči “i” se otkuca velikim slo­vom, pa moram da ga prepravljam!

J – Jezik. Koliko jezika govoriš, toliko vrediš – u nekom hotelu na recepciji! Maternji (a oče­vi nemaju jezik?) i dobro znanje engleskog su sasvim dovoljni. I dogovor sa klupe u parku – “Može, ali bez jezika.”

K – Korica! Zaista, daleko poetičnije bi bilo da se zovem Miguel de Cervantes ili Antoan de Sent-Exupery, ali poreklom sam po ocu Liča­nin, a po majci Crnogorac, i ma kako rogobatno zvučalo moje prezime, dobro sam i prošao! Da vam ne pričam o komšijama Agbabama, Puzi­gaćama, Munižabama, Mučibabićima…

L – Kaži “Lađa”… Ne! Lada automobil – specijal­no vozilo stare Jugoslavije koje su vozili “par -nepar” za vreme nestašice goriva.

LJ – Ljubav! Ljubav koja pobeđuje! Ljubav pre­ma deci, roditeljima, sestri, plovidbi, umetno­sti… I jednoj lepotici koju sam već pomenuo i to znate ako ste zaokružili pod “B”.

M – More, Marko, ne ori drumove… Opljačka Marko Turke i odnese tri tovara zlata majci. “Ovo sam tebe danas izorao!” Mnogo govori o nama! More! Predivno plavo, toplo more i leto.

N – Neću, ne mogu, ne volim, nekada, nikada, nemam, ništa, nešto… Ne volim “N”.

NJ – To je “N” na ijekavici. I daje savršenu meko­ću slovu “N”, posebno kada se kaže “nježnost”.

O – Oblutak belog kamena, na obali mora u Opa­tiji, kada sam bio mali, a more mirisalo na so, smolu i koperton. Gumene papuče “Jugoplasti­ka” koje smo svi imali, da se ne ubodemo na ježa. Oblaci u kojima mi je glava!

P – Poštovanje! Osnov svakog odnosa! Uzima­nje bližnjih, partnera, prijatelja i njihove ljubavi „zdravo za gotovo“ je najveća greška koja se može napraviti. Što ih više volimo i što su nam bliži, mislimo da imamo pravo «više» da im ka­žemo šta god nam padne na pamet, da bude­mo grubi, da uvredimo, umanjimo… Očekujući oprost na samo obično “izvini”, ako i to umemo da kažemo. Dok smo prema običnim poznani­cima ili “potrebnima” filigranski odmereni i tr­peljivi.

R – Reka! Snažni Dunav koji grli nežnu Savu! Naj­lepše su u smiraj dana, kada ugasiš motor na brodu i prepustiš se toku, očekujući da se uliješ u suštinu. Razvod! Užasno iskustvo za koje je nabolja preventive ne ženiti se. Riba! Pečena i slasna, uz koju se pije vino.

S – Strast, sunce, snaga, srce, smirenost, sre­ća… Super su reči na “S”! Samo Sloga Srbina Spasava.

T – Moja sestra Tanja! Ili nešto što mora da se čuva, a obično postane javna – tajna! Što se kaže – zna se! Tajna ljubav.

Ć – Ćuran iz Jagodine, kojeg je Jovanče Micić poneo, pečenog, na put oko sveta u filmu Soje Jovanović.

U – Ulaz na kome kao upozorenje piše “Vuci”, pa ti sada vidi da li smeš.

F – Fahreta Jahić aka Lepa Brena. Ja sam Ju­goslovenka i Hajde da se volimo. Srebrni šorc i Šojić. Žena koja je uspela da se šutne u glavu. Ne možemo joj osporiti da je obeležila jednu epohu.

H – Crveni hidranti po zgradama na Novom Beo­gradu iz kojih je pokradeno sve što je moglo da se uzme i vikendice opremljene vatrogasnim crevima za zalivanje bašte, koja nisu ni mogla da se namontiraju na obične česme.

C – Carina! “Imate li nešto da prijavite?” – “Imam komšiju, krade struju i drži kokoške na terasi!”

Č – Čamac. Drveni čamac u proleće, izvučen na obalu Dunava kod restorana Šaran u Zemunu. Okrenut naopako, jer mu vlasnik farba korito katranom. Tada ceo Zemun miriši na Dunav, katran, tek procvetalo drveće. A zelene, tek oli­stale vrbe se maze sa površinom vode, dok se mi skriveni u njima mazimo sa prvom ljubavi i pobegli smo iz škole.

DŽ – Džirlo devojka, manekenka koja govori! Ni­kada nisam shvatio šta je taj Džirlo zaista pro­davao, mada je bio preteča AliExpressa!

Š Šta? Već je kraj? Šta je na kraju srede? Četvr­tak. A šta – na kraju četvrtka? Petak. Na kraju svih krajeva, uvek je jedan novi početak. Krajevi se potroše, počeci uvek traju. Početak – eto šta je na kraju! Napisa predivni Duško Radović.

Nema kraja, tek smo počeli!