OD SKROMNOSTI DO SVETLOSTI

PIŠE: DRAGANA STOJIĆ
FOTOGRAFIJA: MIA MEDAKOVIĆ

Petar je bio jedini muškarac na radionici tog dana. Sedeo je mirno sa dvadeset žena, bez ne­lagode da otvoreno govori sa čim se suočava. Pojava muškarca na radionici skoro uvek izazi­va posebnu pažnju, jer muškarci često misle da sve znaju, da svi treba da rade kako oni misle da je najbolje i veliki broj ih živi po principu „takav sam-kakav sam“, šta ima da se menjam.

Petar nije bio od tih.

Došao je sa jasnom namerom da se rastane od naučene potrebe da bude i ostane skroman. Živeo je u malom gradu u Srbiji i majka ga je učila da nije dobro isticati se, da nije dobro biti poseban i živeti svoju izuzetnost. Tako je i živeo do svoje tridesete, ali život nije išao u pravcu u kome se on osećao vrednim i voljenim i želeo je to da promeni. Iako je rastao u maloj sredini, ipak je pronalazio mogućnosti da stekne što više zna­nja i primeni ga na sebi. Bez ikakvog stida, ustao je i pričao da je kada je doneo odluku da živi dru­gačije želeo da čita što više jer je u tome video put ka svom napretku. Iako nije imao novca čak ni za članarinu u lokalnoj biblioteci, to nije spre­čilo njegovu odluku da se dalje razvija. Želeo je da uzme život u svoje ruke i bio je gladan znanja. Neko od prisutnih je komentarisao da je znanje skupo i da nije lako odvojiti novac. Tada je Petar ustao posmatrajući lica žena oko sebe i rekao: „Nisam imao novac čak ni za članarinu u bibliote­ci, ali sam zato četvrtkom odlazio po knjige kada je bio dan njihovog besplatnog preuzimanja.“

Svi su ćutali.

Posmatrala sam Petrovo lice. Nijedan mišić na licu se nije pokrenuo. Bio je miran i utemeljen u svojoj odluci da je na dobrom putu. Samopouz­dan i rešen da vrednuje sebe kroz rad i sopstve­ni razvoj. Bio je rešen da skromnost napusti, da svojoj skromnosti okrene leđa jednom zauvek i da se okrene svojm novim izborima, odlukama i ličnoj promeni.

Čitajući knjige pozitivne psihologije, lako je uvi­deo da ga skromnost vodi na put odlaganja važ­nih izbora.

„Ne želim da odlažem život“ – rekao je, a drugi kao da su odahnuli prepoznajući sebe u tim re­čima.

„O, pa ja sam kraljica odlaganja“ – reče jedna žena, a ostali prasnuše u smeh. Svi su se pre­poznali.

Kako u stvari radi ta poluga skromnost–odlaga­nje i kako je se osloboditi?

Kada nas uče da je dobro biti skroman, mi razvi­jamo sposobnost da sami onesposobimo svoje već postojeće kvalitetne osobine koje nam život­no služe, jer nije dobro isticati se. Kad god pože­limo nešto više i bolje, nama se javi taj glas da je ipak bolje biti skroman. Onda počnemo da sum­njamo u sebe. Sumnjajući u sebe razvijamo kon­traveštine sa kojima nema razvoja. Skromnost je jedna od kontraveština i potrebno je, da bismo je se rešili, da tačno uvidimo koje dobiti su od nje. Šta tačno dobijamo time što smo skromni. Petar je imao strah od uspeha. Kada vas uče da je skromnost vrlina, da ne smete da se ističete, vi počinjete da se bojite reakcije drugih ljudi na vašu posebnost, na vaš uspeh i izuzetan rad.

Skromnost je kontraveština koja guši naš sjaj. A svima nama je potrebno da sijamo. Petar je želeo da živi sopstveni uspeh i sjaj. U strahu od sjaja, odlagao je svoje prilike. I tog odlaganja je želeo da se reši.

Nije više želeo da urušava sopstveni razvoj.

Znao je da mu se životne mogućnosti otvaraju u znanju da danas ne mora imati osobine koje mu nisu koristile do juče. Ali je takođe veoma dobro znao da osobine koje bude izgradio danas određuju njegovo sutra.

Svaku svoju osvešćenu vrlinu video je kao šansu da učini za sebe nešto još bolje. Poverovao je u to da je baš on dovoljan da ostvari sve što želi. Da sopstvenim sjajem i uticajem na sebe i okolinu može živeti život koji želi. Činjenica da sam bira da li će sopstveni život graditi vrlinama ili razgrađivati stra­hom, odlaganjem i skromnošću. Nije želeo da živi opravdava­jući svoju neispunjenost i osećanje neostvarenosti koje ga je vodilo u anksioznost.

Svoj skučeni život iz prošlosti zamenio je životom mogućno­sti.

Oslobodio se svoje ljutnje i danas živi opraštanje. Oslobodio se odustajanja i danas živi istrajnost i upornost. Oslobodio se strahova i danas na sebe i druge gleda kroz ljubav. Oslobodio se jadikovanja i danas živi zahvalnost, oslobodio se sumnjiča­vosti i danas živi veru da zaslužuje najbolje. Svoju skromnost je pretvorio u sopstvenu svetlost kojom obasjava i svoj put, ali i put onih koji su sa njim.

Svoje znanje pretvara u mudrost.

Život mu je postao dar.