PIŠE: MARIJA TRKULJA
Poslednjih meseci svedoci smo veoma teške situacije na svetskom nivou izazvane novim virusom. Ovako nešto niko nije mogao da predvidi i da ubeleži u svoj planer. Cela planeta stavljena je na pauzu dok se problem ne reši. Svima koji su u mogućnosti savetovana je samoizolacija, a negde je (kao kod nas) i kontrolisana policijskim časom.
Ono što je izolacija donela većini nas (jer ima i ljudi koji jednako obavljaju svoje radne obaveze kao da nije vanredno stanje i na tome smo im jako zahvalni) je VREME – da sa njim učinimo šta nam je volja. Za mene je ovo značilo VREME da uradim nešto za sebe, što me ispunjava i u čemu uživam.
Drugi su uvek sa uzdahom govorili kako je divno to što se bavim tako kreativnim poslom. I zaista jeste divno biti modni dizajner, ali to sa sobom nosi i mnogo teškoća. Tržište je dosta nepovoljno za male proizvođače, pa smo često prinuđeni da pored tog predivnog posla radimo još nekoliko drugih. Tako sam se obrela u edukaciji i radu sa decom. Osnovcima držim likovne radionice u jednoj beogradskoj školi, a takođe i radionice fotografije za decu u Fabrici Fotografa – školi fotografije moje prijateljice i učiteljice Aleksandre Popović. Nakon što je modni brend Belgrade Workshop, za koji sam radila 10 godina, prestao da postoji, moji dodatni poslovi postali su glavni. I nisam se žalila, edukacija je nešto u čemu uživam i prihvatila sam da se ja sada time bavim. Ali nešto je nedostajalo…
Neposredno pred objavljivanje vanrednog stanja sa decom sam imala radionicu oslikavanja marama kao poklon mamama za 8. mart. Marame su izgledale jako lepo, preko svih očekivanja, i ja sam shvatila da cela stvar ima veći potencijal. I dok su ostali u panici jurili brašno i toalet-papir, ja sam jurila materijale, boje, rajsferšluse… Ideja je bila da od ručno oslikanog materijala, svetle, najčešće bele osnove, šijem bogate suknje na falte, vesele i letnje. Shvatila sam da sada imam dovoljno VREMENA da se tome zaista posvetim.
I potrebno je vreme. Izrada jedne takve suknje je dugotrajan proces. Od skice do konačne realizacije sve se i po više puta promeni. Najzahtevniji deo je oslikavanje materijala. Da bi konačni rezultat bio dobar (na moju radost često bolji od prvobitno zamišljenog), potrebno je uraditi veliki broj proba na isečcima materijala (da ne pominjem da se ista boja različito ponaša na različitim materijalima). Pa i kada dođem do „konačnog rešenja“, često budem iznenađena kada ga vidim na velikom parčetu platna, posle čega obavezno promenim zamišljenu formu suknje.
Nakon oslikavanja, uključujem svoj mali šivaći pogon sačinjen od ravnoštepajuće i overlok mašine, stare krojačke lutke, daske, pegle i neizostavnih zlatnih makaza. Kad sam sastavila prvu suknju i poželela da se pohvalim, shvatila sam da postoji mogućnost da je čak i u toku ovog vanrednog stanja neko poruči (što se naravno i desilo). U čemu da je dostavim, u kesi iz Maxija? Brzinski sam se dosetila da mogu sama da napravim ambalažu, i to veoma originalnu, i tako je sada svaka upakovana u ceger (od istog materijala sa identičnim motivom) koji može biti i modni detalj. To me je zaista obradovalo, jer sam shvatila da sama pratim i sprovodim sve faze izrade jednog odevnog predmeta. Ovo je kompletno mojih ruku delo.
Zapravo, isplivalo je moje decenijsko iskustvo u modnom biznisu. Sa ove distance, shvatila sam koliko sam toga naučila sedeći sa krojačicama u proizvodnji, da problem ne posmatram kao tragediju već kao izazov, da znam ponešto i o marketnigu. To me je dodatno ohrabrilo i dozvolilo mi da se kreativno razmašem.
Ova pauza koja je nastupila u životima svih nas za mene nije besmislena. Vratila me je onome što ja u biti jesam. Edukacija je divna i zaista me inspiriše, ali sam zanemarila svoj stvaralački deo, a kad zanemarimo deo sebe, osećamo patnju. Neizmerna sreća je kada ugledam gotov proizvod koji je nekada bio samo ideja. A eksperiment i dalje traje i ja uživam u iščekivanju rezultata.
Možda sve ovo zvuči kao eskapizam. Možda je ovo za mene bio samo pravi trenutak u kom su se sve kockice sklopile. Možda nema nikakve veze sa izolacijom, ali mi je drago da sam ovo VREME iskoristila da sebe ponovo upoznam.
