PIŠE: MARKO MILOŠEVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Nisu mene učili da znam kako treba,
nego kako ne treba.
Nisu mi pokazali dokle i šta mogu.
Naslućivao sam, i dalje slutim.
Ali mogu, mogu, rekao bih da mogu.
Nisu mene učili da znam da volim
nego su me voleli.
Nisu mi pokazali kako se zaljubljuje.
Ja sam samo ljubio, ljubio, i dalje ljubim.
Nekako se i zaljubio.
Nisu mene učili da znam da patim,
nego sam se napatio.
Nisu mi pokazali gde tuga stanuje
nego mi se u dušu uselila.
A ja se selio, selio, selio…više se ne selim.
Živim sa tugom u sreći.
Jedino su me učili nešto, od svega po nešto, ma, svašta nešto.
Ničeg se toga ne sećam.
Samo pamtim ono što sam uradio,
pamtim ljubavi, tuge, selidbe…
I samo jedno znam. Srećan sam.
