NA PUTU NAUKE I INOVACIJE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: STEFAN UNIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

STEFAN UNIĆ, STUDENT NA VISOKOJ TEHNIČKO MAŠINSKOJ ŠKOLI STRUKOVNIH STUDIJA U TRSTENIKU, ISTRAŽIVAČ, INOVATOR. IAKO JE ŽELEO DA POSTANE NOVINAR, IPAK JE UPI­SAO PROIZVODNO MAŠINSTVO ZBOG LJUBAVI PREMA NAUCI I PORODIČNE TRADICIJE UNI­ĆA KOJI SU MAŠINCI. MAJKA MU JE IZ NOVOG PAZARA. DOK JE PORODICA UNIĆ POREKLOM IZ CRNE GORE. ZAVRŠIO JE OSNOVNU ŠKOLU JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ U STOPANJI, POTOM UPISUJE SREDNJU TEHNIČKU ŠKOLU U TRSTENIKU, NA SMERU MAŠINSKI TEHNIČAR ZA KOMPJUTERSKO KONSTRUISANJE. PO ZAVRŠETKU SREDNJE ŠKOLE, ODLUČUJE DA UPIŠE MAŠINSTVO U TRSTENIKU NA VISOKOJ TEHNIČKOJ MAŠINSKOJ ŠKOLI STRUKOVNIH STUDI­JA TRSTENIK. STEFAN IZA SEBE IMA PUNO USPEHA, UČESTVOVAO JE NA RAZNIM OPŠTIN­SKIM I REGIONALNIM TAKMIČENJIMA JOŠ U OSNOVNOJ I SREDNJOJ ŠKOLI IZ SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI, RECITACIJE/GLUME, HEMIJE ITD. BAVIO SE GLUMOM PROFESIO­NALNO TRI GODINE U KRUŠEVCU I PLIVANJEM SEDAM GODINA. STEFAN JE DOBITNIK NAJ­VEĆEG PRIZNANJA KOJE DODELJUJE OPŠTINA TRSTENIK – OKTOBARSKE NAGRADE 2019. GODINE ZA STVARANJE NOVOG PROIZVODA POD NAZIVOM „PERSONALIZOVANI ORGONIT“. POSEĆUJE RAZNE SAJMOVE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU I IZABRAN JE ZA POČASNOG GO­STA NA VIŠE OD SEDAM SAJMOVA U SVETU. NOSILAC JE TITULE NAJBOLJEG INOVATORA RASINSKOG OKRUGA.

ODAKLE STRAST PREMA NAUCI I ISTRAŽIVANJU?

To je porodična tradicija. Moj pradeda koji se zvao Živan početkom 20. veka prvi je konstrui­sao i napravio vodenicu na Nišavi, ušao je u kn­jigu značajnih ljudi, ali nije želeo da vodenica do­bije ime po njemu. Moj deka, koji se takođe zove Živan, konstruisao je presu za ispravljanje tvrdih metala i sada sam ja kao naslednik porodične tradicije Unića koji su inovatori svoje intereso­vanje proširio i na nauku i istraživanje. Volim taj posao, jednostavno volim time da se bavim i to me ispunjava i daje mi energiju. Svako radi posao koji želi, a ja sam odlučio da se posvetim istraživanjima i inovacijama, jer nema puno mla­dih ljudi u tom oblasti. Naukom sam počeo da se bavim od svoje petnaeste godine, vrlo mlad sam ušao u te vode i drago mi je zbog toga. Ve­liki uticaj je imala moja baka koja me je vodila kod jedne učiteljice – ona mi je čitala knjige o najpoznatijim naučnicima i to me je motivisalo da počnem sa istraživanjima.

DOBITNIK SI OKTOBARSKE NAGRADE ZA DOPRINOS NAUČNOM ISTRAŽIVANJU. OSMISLIO SI IDEJU „PER­SONALIZOANOG ORGONITA“ – UREĐAJA KOJI OTKLANJA ELEKTRO-MAGNETNA ZRAČENJA. DA LI SI PONOSAN NA SVOJ RAD I NAGRADU?

Naravno da jesam. Mada ja uvek volim da kažem može to i bolje, sada za ovu nagradu i pronala­zak bolje nije moglo biti. Fantastična ekipa koja je radila na projektu, fantastični ljudi, studenti, srednjoškolci, to treba doživeti i raditi sa takvim ljudima i decom. Upoznao sam veoma stručne i kompetentne ljude koji su puni znanja i elana za rad i to mi je otvorilo nove poglede u budućnost i zahvalan sam im na tome. Ja sam uvek ponosan, šta god radio, jer je to vrlo važno i utiče na psi­hu čoveka. Biti nosilac Oktobarske nagrade, na­jvećeg priznanja jednog grada ili opštine, velika je čast i satisfakcija da nastavite, ne ovim, nego još boljim tempom. Ova nagrada me obavezuje da ne budem samo dobar u onome što radim, već da budem još bolji i jači nego što sam do sada bio.

ČIJA JE BILA IDEJA DA OSMISLIŠ BIZNIS PLAN I DA SE PRIJAVIŠ NA REGIONALNO TAKMIČENJE UČENIKA I STU­DENATA U PREDUZETNIŠTVU?

Ceo plan i ideja o „personalizovanom orgonitu“ su bili moji. U tome su mi pomogli različiti pro­fesori i doktori nauka iz raznih sfera nauke i is­traživanja. Došao sam na ideju da svoj projekat koji sam radio skoro 4-5 godina plasiram na takmičenje i pokušam da osvojim neko od prvih mesta, a vrednim radom i upornošću sam osvo­jio drugo mesto među 300 kandidata. U radu mi je mnogo pomogla i profesorka iz preduzetništ­va i inovativnosti iz škole koja me je uputila na pravi put kada je jedan ovakav projekat u pitanju.

ODAKLE LJUBAV PREMA NAUCI?

Oduvek sam voleo da čitam, istražujem, budem u komunikaciji sa ljudima iz sveta nauke i to mi je bila vodilja kroz moja interesovanja. Moram da kažem da bavljenje naukom i istraživanjem nije lako, to je vrlo težak posao i svako ko se time bavi, a pritom nema čvrstu volju, vrlo brzo pok­lekne i odustane. Privilegija je baviti se naukom i istraživanjem, toliko je uspešnih uzora na koje možete da se ugledate. Svako kojim god poslom da se bavi u tome uživa na svoj način, tako i ja uživam u nauci. Volim nauku i odlučio sam da se njoj posvetim i nadam se da će mi to doneti još neke uspehe.

NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ? NEKI DRUGI PROJEKAT KAO IDEJA?

Trenutno radim na projektu koji vezan za ekolo­giju, tačnije za zaštitu životne sredine. Na tom projektu ću raditi veoma dugo, najdalje do 2023. godine, i on će biti plasiran u zemaljama EU i Vašingtonu. Imam ogromnu podršku i pomoć mnoštva stručnih i kompetentnih ljudi iz drugih zemalja, kao i puno studenata i srednjoškolaca. Na ideju za projekat sam došao prilikom posete sajmu u Banja Luci i nadam se da ću uspeti da je realizujem.

DA LI IMAŠ PODRŠKU PORODICE?

Naravno, podrška porodice je veoma važna u svemu. Čime god da se bavite i šta god da ra­dite podrška porodice, voljene osobe, ili bilo koga drugog, igra značajnu ulogu u svemu tome. Važno je da se odlučimo i da se bavimo onim poslom koji volimo i koji nam je drag. Danas je to teško, ali nije neizvodljivo. Poručio bih svima da budu uporni, jer upornost se isplati.

ŠTA BI PORUČIO STUDENTIMA U SRBIIJI I MLADIM LJUDIMA?

Da nikada ne odustaju od svojih planova. Da vole život i uživaju u životu, da ne budu izloženi priti­scima drugih ljudi, već da razmišljaju svojom gla­vom. Voleo bih da mladi ljudi ne odlaze iz svoje zemlje, da ostanu u Srbiji i ovde grade svoju ka­rijeru – to je vrlo važno, jer su Srbiji potrebni mla­di ljudi koji će doprineti promeni u sadašnjem okruženju u raznim oblastima nauke, sporta, um­etnosti.