PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
FOTOGRAFIJE: MARKO ĆULUM
MARKO ĆULUM, ROĐEN 1983. U BEOGRADU, GDE I DANAS ŽIVI I STVARA. POTIČE IZ UMETNIČKE PORODICE: OTAC DIZAJNER I PRIMENJENI UMETNIK, MAJKA ISTORIČAR UMETNOSTI I DEČJI ILUSTRATOR I SLIKAR, STARIJA SESTRA ISTORIČAR UMETNOSTI. OD DETINJSTVA JE POKAZIVAO SKLONOST KA UMETNOSTI, ŠTO ĆE KASNIJE I REZULTIRATI TIME DA JE ZAVRŠIO AKADEMIJU PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU (ODSEK PRIMENJENO SLIKARSTVO/ZIDNO SLIKARSTVO) U KLASI MIROSLAVA LAZOVIĆA. AUTOR VIŠE MURALA U PRIVATNOM VLASNIŠTVU I NA JAVNIM PROSTORIMA/ POVRŠINAMA U BEOGRADU I ŠIROM SRBIJE, KAO I U INOSTRANSTVU. SARAĐIVAO SA MNOGOBROJNIM KOMPANIJAMA I AGENCIJAMA: NIKE, CONVERSE, APATINSKA PIVARA (BLUE MOON, STAROPRAMEN, JELEN), MCF (20TH CENTURY FOX), PLAYSTATION SRBIJA… UČESTVOVAO U VIŠE PROJEKATA, JEDAN OD NJIH JE IZRADA MOZAIKA ZA KAMPUS U VIMINACIJUMU POD VOĐSTVOM PROFESORA MIROSLAVA LAZOVIĆA, OSLIKAN EKSPONAT AVIONA U MUZEJU JUGOSLOVENSKOG VAZDUHOPLOVSTVA, MURAL NA OGRADI ŠKOLE ZA DECU SA SPECIJALNIM POTREBAMA SIROGOJNO U ZEMUNU, MURAL NA OŠ GAVRILO PRINCIP U ZEMUNU, MURAL NA USTANOVI KULTURE PALILULA/VLADA DIVLJAN. IMAO JE SAMOSTALNU IZLOŽBU I VIŠE KOLEKTIVNIH I SPREMA JOŠ MNOGO TOGA INTERESANTNOG.
OSLIKAO SI MNOGOBROJNE ZIDOVE, AUTOR SI MURALA U BEOGRADU I U SRBIJI, PRIVATNI I JAVNI POSEDI NOSE TVOJE PRIČE. KAKO BIRAŠ MESTO I SLIKU ILI MOTIV KOJI ĆEŠ NA ODREĐENOM ZIDU OSLIKATI?
To u mnogome zavisi da li je u pitanju angažovanje ili moja lična inicijativa za izvođenje nekog određenog murala. U svakom slučaju, bilo da je u pitanju komercijalni mural ili privatni, uvek se trudim da ostavim neku poruku, neku simboliku, a da pritom ljudi prepoznaju da je moj rad u pitanju. Prilično je zahtevno odgovarati na zadate teme/zadatke, a ne izgubiti prepoznatljiv rukopis, ispoštovati oba kriterijuma, a ipak probati nešto novo i pomeriti granicu u odnosu na prethodni rad. Uvek sam voljan da eksperimentišem i probam nešto novo, jer mi to daje dinamiku koja me dodatno motiviše. Ljudi koji prate moje stvaralaštvo već znaju nekoliko elemenata koji su prepoznatljivi u mojim radovima, a nisu uvek isti i variraju, nekad su očigledni, a nekad su suptilno ubačeni, prikradaju se oku nenametljivo.
DA LI MOŽEŠ DA NAM DOČARAŠ POSTUPAK SLIKANJA NA JAVNIM ZIDOVIMA? PRVO IDE SKICA?
Prvo ide ideja i tema i lokacija. Nekad skicu/ideju prilagođavaš zidu, tj. površini, a nekad sama ideja inicira potragu za odgovorajućim zidom/površinom. Nakon razrađene ideje/skice, ide logistika (u zavisnosti da li je visok zid, tj. bok neke zgrade ili kuće, ili niži, a širi zid), da li su potrebne merdevine, skela ili platforma/lift. Paleta i vrsta boja u zavisnosti kakav je rad u pitanju, ako je zid oštećen da se sredi i zakrpi itd. E, onda počinje zabavni deo, prenošenje skice na zid, modifikacije i prilagođavanje, zatim najzabavniji deo samo slikanje, improvizacije u radu, igranje, eksperimentisanje. Jednom rečju, uživanje, iako nije to baš uvek tako lako i prijatno. Ima dosta faktora koji mogu da otežaju izvođenje murala (radio sam i na plus 40 i u blagom minusu, na suncu i na vetru i na kiši), ali se to reši u hodu jer završni rezultat sve prevazilazi.
ŠTA TE JE MOTIVISALO DA NASLIKAŠ MURAL BAZIRAN NA IGRI THE LAST OF US PART II? GLEDAJUĆI TAJ MURAL, ČUJEMO ZVUKE GITARE… KAKO BI OPISAO RAD NA MURALU OD IDEJE DO REALIZACIJE?
To je odličan primer korespodencije murala sa okolinom. Mural je izveden u saradnji sa Playstation Srbija povodom izlaska nastavka popularne igrice. Meni je ta video igra vrlo zanimljiva što me je dodatno motivisalo, odabrali smo vizual i pala mi je na pamet izvanredna lokacija na kojoj bi se mural uklopio i dodatno pojačao utisak. Zadao sam sebi da dočaram taj momenat da to nije zid nego samo produžetak/ portal u distopijski svet gde devojka sedi i mirno svira gitaru. Taj park ima drvo koje je jedno od najstarijih u Beogradu, pravi veliku senku, a kada je sunčan dan pravi i igru svetlosti koja se probija kroz krošnju što sam i preneo na rad i samim tim dobio vividnost, razradio planove i vazdušnu perspektivu da bih dobio dubinu i devojku sa gitarom kao centralnu figuru i akcenat. Samo izvođenje je trajalo nekoliko dana zbog veličine i količine detalja, a i bilo je nekoliko kratkorajnih pljuskova što je dodatno produžilo izvođenje. Mural je izveden nakon ukidanja karantina i prosto sam imao nagomilanu energiju da izađem i uradim nešto izvanredno što se i oseća u radu. Nakon toga sam dobio veliki broj fotografija ljudi koji su se fotografisali ispred rada, a mural je objavljen na više domaćih i inostranih stranica posvećenim muralizmu. Najveća satisfakcija mi je to što često prolazim pored tog parka i vidim da ljudi sede na klupicama i uživaju u muralu, to je – the ultimate prize!
DA LI U SRBIJI POSTOJI KULTURA I RAZUMEVANJE MURALA KAO NA PRIMER U LIONU?
Moram priznati da se poslednjih godina eksponencijalno razvija kultura i razumevanje murala kod nas. Ne mogu da kažem da i ranije nije bio takav slučaj, ali to sad već poprima ozbiljnije razmere i samu želju za muralima poput većih svetskih metropola, iako tu još ima posla i mesta za napredovanje. Polako i sigurnim koracima, mislim da možemo imati značajno mesto na svetskoj mapi umetnosti murala.
KO SU JUNACI KOJE SLIKAŠ?
Odlično pitanje! Junaci su svuda oko nas, neki su eksponirani, neki su manje vidljivi, ali to nikako ne umanjuje njihovu veličinu. Nekad ih slikam metaforički, nekad subliminalno, u prenesenom značenju, nekad subjektivno u drugačijoj formi. Nije tajna da sam veliki fan stripova i junaka, kao i fantazije i fiktivnih junaka. Sve njih volim da slikam sa podjednakim entuzijazmom. A što se tiče real life junaka, baš sam skoro uradio mural posvećen našim najvećim junacima ovog vremena, svi znamo ko su. Mada smatram da je svako od nas višesmisleno junak na svakodnevnom nivou i to zaslužuje veliko poštovanje.
KAKO BIRAŠ ZIDOVE NA KOJIMA SLIKAŠ ILI KLIJENTE?
Pre bih rekao da klijenti biraju mene. Zid biram po želji ili ideji kad radim svoj privatni rad, a kad me klijent angažuje lokacija je već uglavnom odabrana, mada se dešava da i zajedno biramo lokaciju u zavisnosti od njihovih želja i afiniteta i forme samog projekta. Slikao sam do sada po kojekakvim površinama, tako da me maltene ništa više ne može uhvatiti nespremnog, ali nikad se ne zna, uvek ima novih izazova kojih se ne plašim, naprotiv, bitno je da klijenti imaju apsolutno poverenje u moj sud i rad i da je finalni produkt odličan.
U KOJIM SVE ULICAMA MOŽEMO DA NAIĐEMO NA TVOJE RADOVE?
Ima baš dosta lokacija, pa ću navesti samo nekoliko: u Bulevaru Despota Stefana, Takovskoj, Čarlija Čaplina, Vojvode Dobrnjca, Dunavskoj, na Vračaru, u nekim delovima Novog Beograda, na Ustanovi kulture Palilula (Vlada Divljan), gde si se i fotografisala pored mog murala, u Zemunu, na par lokacija po Dorćolu i u Muzeju jugoslovenskog vazduhoplovstva, gde u stalnoj postavci kao eksponat stoji avion J-22 orao koji sam kompletno oslikao (u saradnji sa Muzejom jugoslovenskog vazduhoplovstva i ekipom Craft&Art u kojoj sam jedan od osnivača – ja sam oslikavao avion, drugi kolega je napravio skulpturu od metala, a treći je bio naš mastermind i organizator/logističar). Na taj projekat sam specijalno ponosan jer je prvi put kod nas i na ovim prostorima tako nešto izvedeno, a i na globalnom nivou na prste mogu da se nabroje takvi projekti.
KAKO IZGLEDA PROCEDURA KADA SE ODLUČIŠ ZA NEKO PARČE ZIDA? DA LI MORA DA SE TRAŽI DOZVOLA?
Sve zavisi, ima nekih javnih površina za koje tehnički nije potrebna dozvola, mada uvek gledam da nađem dozvolu ili odobrenje da bih izbegao neprijatne situacije. Do sada ih nije bilo jer ljudi obično vrlo pozitivno reaguju kad oslikavam i ulepšavam neku površinu, pogotovo ako je bila zapuštena i oronula. Ponajviše to zavisi od magnitude projekta, za neke je dozvola neophodna, nekad je i nije baš lako dobiti, ali na kraju se uvek nađe neko rešenje.
NA KOJI MURAL SI NAJPONOSNIJI?
Iskreno, ima ih više i jako mi je teško da baš jedan imenujem, postoji dosta projekata/murala na koje sam vrlo ponosan i svaki od njih je bio svojevrstan izazov i nosi određenu emociju. Evo da nabrojim nekoliko: avion J-22 u Muzeju vazduhoplovstva, Balerina/Impuls na Ustanovi kulture Palilula Vlada Divljan, mural The last of us, We will prevail (pesnica sa vrapcem), medved koji sam slikao na Meeting of styles u Rusiji, Hidden beauty oslikano na Writersblock mural festu u Holandiji, ima ih još, ali zafaliće nam mesta.
DA LI SE NEKADA VRATIŠ STARIM MURALIMA DA IH DORADIŠ?
Da ih retuširam, da, dešavaju se situacije da se zid ošteti ili dođe do nekog skrnavljenja rada (mada je to baš retko). Da ih doradim teško jer smatram da svaki rad nosi svoj momentum i treba da ostane takav kakav je originalno zamišljen i urađen i da bude podsetnik na moj celokupni razvoj kao umetnika. Ali mi se dešavalo da preko nekog svog rada naslikam neki novi i za to obično postoji vrlo valjan razlog.
TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „LA MAGIA DELLA VITA“. KAKO IZGLEDA TVOJA MAGIJA KOJU ŽIVIŠ I STVARAŠ? ŠTA JE ZA NJU PRESUDNO?
Ja živim svoju umetnost, stvaram svaki dan, kao profesionalni sportista održavaš se u treningu i razvijaš se i napreduješ. Pored murala radim i slike, crteže, digitalne radove, instalacije, dizajn određenih proizvoda i ambalaža. Uživam u eksperimentisanju i radu na više polja u pravcu likovne umetnosti i od toga i živim. Kažu, srećan je onaj koji radi ono što voli, istina, ali to ga nikako ne čini manje lakšim i ništa manje zahtevnijim, ako si ambiciozan i imaš određenu želju dokle tvoja umetnost treba da dopre i ode i šta može da donese kako drugima tako i tebi samom. Naravno, umnogome sam zahvalan na podršci najpre moje žene, porodice i prijatelja, koji su bitna podrška ne samo u momentima uspeha, već i u momentima kad je teško, a ima ih dosta ako želiš da pomeraš granice u poslu kojim se baviš i želiš da budeš vrlo uspešan u tome.
