PIŠE: MARKO KORICA
A – Otvori usta i reci “Aaaa” – “A” znači da te boli grlo! Jedan od prvih mogućih odgovora, uz koji idu ponuđene opcije pod “B” i pod “C”, mada ja često dopišem rukom “D” i to zaokružim. Avion, auto, autobus… Prvo slovo zemlje Austrije gde naši ljudi voze audi sa zalepljenim tigrićima na zadnjem staklu i imaju presvlake od jambolije. I Australije, gde svi idu naglavačke, peku roštilj, piju pivo i boksuju se sa kengurima.
B – Kao dugogodišnji kapetan i zaljubljenik u plovidbu, svakako prvo pomislim na brod. Ali ne! Brigita! Da, Brigita, žena koju volim i sa kojom želim da otplovim daleko, u novi život.
V – Voleti nekoga. Voleti Brigitu kao zanimanje! Voće. V kao Vendeta. Vino – božji nektar koji daje boje životu, a ja volim da gledam u boji! Dok se ne rastope boje.
G – Ono što se zaobilazi kada se na njega naiđe i nikako ne gazi. Karakterna osobina pojedinih ljudi.
D – Davanje! Naše je zaista samo ono što damo drugome! Darivanje dara dragoj dami. Dame – retke su, ali ih ima još uvek!
Đ – Đole! Onaj smešni Čiča Gliša sa kapom, koji ima mahom pametne i duhovite komentare. Budi kao Đole!
E – Empatija! Zapostavljena osobina u današnje vreme. Mada i erotika nikako nije loša opcija. Emocije.
Ž – Žene! Predivne, mirišljave, lepe, pametne, zanosne, razlozi sreće i patnje, razlozi početaka ratova, pokretači ambicija, dokazivanja, duela, dvoboja! Ali treba biti oprezan! “Žena kada prestane da voli – počne da mrzi! I to s još većim žarom i strašću nego što je volela. Možda bi mogla da se napravi matematička jednačina gde se ljubav i mržnja iskazuju kao obrnuto srazmerne – mržnja je jednaka ljubavi na kvadrat puta Pi!”
Z – Zašto? Mnogo puta se zapitam zašto se nešto dešava, a nikako da dobijem logičan odgovor na to. Mada to uvek pitam samog sebe.
I – Slovo koje me izluđuje, jer kad god kucam tekst između dve reči “i” se otkuca velikim slovom, pa moram da ga prepravljam!
J – Jezik. Koliko jezika govoriš, toliko vrediš – u nekom hotelu na recepciji! Maternji (a očevi nemaju jezik?) i dobro znanje engleskog su sasvim dovoljni. I dogovor sa klupe u parku – “Može, ali bez jezika.”
K – Korica! Zaista, daleko poetičnije bi bilo da se zovem Miguel de Cervantes ili Antoan de Sent-Exupery, ali poreklom sam po ocu Ličanin, a po majci Crnogorac, i ma kako rogobatno zvučalo moje prezime, dobro sam i prošao! Da vam ne pričam o komšijama Agbabama, Puzigaćama, Munižabama, Mučibabićima…
L – Kaži “Lađa”… Ne! Lada automobil – specijalno vozilo stare Jugoslavije koje su vozili “par -nepar” za vreme nestašice goriva.
LJ – Ljubav! Ljubav koja pobeđuje! Ljubav prema deci, roditeljima, sestri, plovidbi, umetnosti… I jednoj lepotici koju sam već pomenuo i to znate ako ste zaokružili pod “B”.
M – More, Marko, ne ori drumove… Opljačka Marko Turke i odnese tri tovara zlata majci. “Ovo sam tebe danas izorao!” Mnogo govori o nama! More! Predivno plavo, toplo more i leto.
N – Neću, ne mogu, ne volim, nekada, nikada, nemam, ništa, nešto… Ne volim “N”.
NJ – To je “N” na ijekavici. I daje savršenu mekoću slovu “N”, posebno kada se kaže “nježnost”.
O – Oblutak belog kamena, na obali mora u Opatiji, kada sam bio mali, a more mirisalo na so, smolu i koperton. Gumene papuče “Jugoplastika” koje smo svi imali, da se ne ubodemo na ježa. Oblaci u kojima mi je glava!
P – Poštovanje! Osnov svakog odnosa! Uzimanje bližnjih, partnera, prijatelja i njihove ljubavi „zdravo za gotovo“ je najveća greška koja se može napraviti. Što ih više volimo i što su nam bliži, mislimo da imamo pravo «više» da im kažemo šta god nam padne na pamet, da budemo grubi, da uvredimo, umanjimo… Očekujući oprost na samo obično “izvini”, ako i to umemo da kažemo. Dok smo prema običnim poznanicima ili “potrebnima” filigranski odmereni i trpeljivi.
R – Reka! Snažni Dunav koji grli nežnu Savu! Najlepše su u smiraj dana, kada ugasiš motor na brodu i prepustiš se toku, očekujući da se uliješ u suštinu. Razvod! Užasno iskustvo za koje je nabolja preventive ne ženiti se. Riba! Pečena i slasna, uz koju se pije vino.
S – Strast, sunce, snaga, srce, smirenost, sreća… Super su reči na “S”! Samo Sloga Srbina Spasava.
T – Moja sestra Tanja! Ili nešto što mora da se čuva, a obično postane javna – tajna! Što se kaže – zna se! Tajna ljubav.
Ć – Ćuran iz Jagodine, kojeg je Jovanče Micić poneo, pečenog, na put oko sveta u filmu Soje Jovanović.
U – Ulaz na kome kao upozorenje piše “Vuci”, pa ti sada vidi da li smeš.
F – Fahreta Jahić aka Lepa Brena. Ja sam Jugoslovenka i Hajde da se volimo. Srebrni šorc i Šojić. Žena koja je uspela da se šutne u glavu. Ne možemo joj osporiti da je obeležila jednu epohu.
H – Crveni hidranti po zgradama na Novom Beogradu iz kojih je pokradeno sve što je moglo da se uzme i vikendice opremljene vatrogasnim crevima za zalivanje bašte, koja nisu ni mogla da se namontiraju na obične česme.
C – Carina! “Imate li nešto da prijavite?” – “Imam komšiju, krade struju i drži kokoške na terasi!”
Č – Čamac. Drveni čamac u proleće, izvučen na obalu Dunava kod restorana Šaran u Zemunu. Okrenut naopako, jer mu vlasnik farba korito katranom. Tada ceo Zemun miriši na Dunav, katran, tek procvetalo drveće. A zelene, tek olistale vrbe se maze sa površinom vode, dok se mi skriveni u njima mazimo sa prvom ljubavi i pobegli smo iz škole.
DŽ – Džirlo devojka, manekenka koja govori! Nikada nisam shvatio šta je taj Džirlo zaista prodavao, mada je bio preteča AliExpressa!
Š – Šta? Već je kraj? Šta je na kraju srede? Četvrtak. A šta – na kraju četvrtka? Petak. Na kraju svih krajeva, uvek je jedan novi početak. Krajevi se potroše, počeci uvek traju. Početak – eto šta je na kraju! Napisa predivni Duško Radović.
Nema kraja, tek smo počeli!
