MODNI ALHEMIČAR SRPSKIH MUZEJA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: BOJANA JANIĆ

STEFAN ŽARIĆ JE KUSTOS MODE U ARTIS CENTRU I DONEDAVNO GOSTUJUĆI ISTORI­ČAR MODE U MUZEJU SAVREMENE UMETNO­STI U BEOGRADU, GDE JE KUSTOSIRAO PRVU IZLOŽBU VISOKE MODE U SRBIJI, TAČNIJE IZLOŽBU KREACIJA ŽAN-POL GOTJEA. AKTIV­NO SE BAVI ISTORIJOM MODE I NJENOM MU­ZEOLOGIJOM O ČEMU SVEDOČE NAGRADE I STIPENDIJE VLADE SAD, SPOMEN-ZBIRKE PAVLA BELJANSKOG ZA NAJBOLJI MASTER RAD IZ ISTORIJE UMETNOSTI, BRITANSKE ASOCIJACIJE ISTORIČARA MODE, EVROP­SKE KOMISIJE IKOM-OVOG KOMITETA ZA KO­STIM, GETI FONDACIJE, PRIZNANJE MLADOG HEROJA KULTURE I UMETNOSTI, TE ANGA­ŽMANI NA KONFERENCIJAMA, IZLOŽBAMA I MUZEJIMA MODE ŠIROM ZEMLJE I SVETA. AUTOR JE PRVE STUDIJE O MUZEOLOGIJI MODE U SRBIJI I KNJIGE POSVEĆENE MILE­NI PAVLOVIĆ BARILI KAO MODNOJ ILUSTRA­TORKI, ZAHVALJUJUĆI KOJOJ JE EVROPSKA ASOCIJACIJA ZA MODNO NASLEĐE PREPO­ZNALA NJENE ILUSTRACIJE KAO MODNO NASLEĐE EVROPE. STUDIJE KOMPARATIV­NE KNJIŽEVNOSTI, ISTORIJE UMETNOSTI I SEMIOTIKE POHAĐAO JE NA UNIVERZITETI­MA U SRBIJI, SAD I ESTONIJI, A TRENUTNO JE NA DOKTORSKIM STUDIJAMA ENGLESKE KNJIŽEVNOSTI NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU, GDE SE BAVI ODNOSOM ENGLESKE KNJIŽEVNOSTI I MODE.

ODAKLE ODLUKA I PORIV DA SE BAVIŠ MODOM NA TAKO ZNAČAJNOM, DUBOKOM, NAUČNOM NIVOU?

Moda je naučno još uvek poprilično skrajnut feno­men, neretko „diskriminisan“ od strane „stručne javnosti“, a čini mi se bez želje da se razume njena kompleksnost. Vidimo da se na studijama poput istorije umetnosti i sličnih disciplina ona gotovo ni ne izučava, dok je njeno prisustvo u muzejima uvek propraćeno izvesnim elitističkim stavovima da njoj nije mesto u njima. Tokom studija istorije umetnosti i svetske književnosti, nekako sam se prirodno okrenuo modi i tada sam je koristio kao alat za razumevanje te dve discipline. Angažma­nima u zemlji i inostranstvu sam odlučio da modu „osamostalim“ i „evoluiram“ u istoričara i kustosa mode. Želja za pobunom, pronalažen­jem sebe kroz netipično, nešto tako ultimativno i univerzalno estetsko kao što je moda, pomeran­jem granica i razumevanjem različitosti – ta želja je moj iskonski poriv, duboko intiman, i upravo iz nje proizilazi napor da izučavanje mode etabli­ram kao naučnu dsicpilinu.

DA LI SHVATAŠ KOLIKO SVOJIM ZNANJEM DOPRINOSIŠ NA OVOM POLJU U SRBIJI I REGIONU?

Prirodno, kao i svako drugo ljudsko biće (uprkos činjenici da sam Lav u horoskopu) i ja ponekad potcenim sebe. Kustosirajući izložbu Žan-Pol Gotjea – prvu izložbu visoke mode u Srbiji – počeo sam istinski da učim da sebe više ne pot­cenjujem. Tri meseca tematskih vođenja i na hil­jade ljudi koji su ispratili moja predavanja su mi pokazali koliko je u meni strasti, ne samo prema modi, nego prema lepoti i životu. Publika to oseti, a preko publike i struka, mediji, javnost uopšte. Moda ima izuzetne potencijale – i za diskrimi­naciju i za toleranciju i inkluziju – i smatram da je moj zadatak da prve umanjim, a druge umnožim, usput se ludo zabavljući, jer je suprotno i nemo­guće ako ste kustos mode.

BIO SI GOSTUJUĆI ISTORIČAR MODE U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI I VODIO SI POSETIOCE KROZ IZLOŽBU KREACIJA ŽAN POL GOTJEA.

Iskustvo kustosiranja izložbe „Ljubav je ljubav“ je do sada najkompleksniji i najzahtevniji an­gažman u mojoj karijeri ili, što bi rekli Amerikan­ci, „game changer“. Ovim angažmanom sam promenio pravila igre – muzeologije, istorije umetnosti, javnog mnjenja kada je u pitanju moda i izuzetno sam zahvalan što mi je uka­zana čast da budem posrednik između mode i muzeja kakav je MSUB s jedne i publike sa druge strane. Kroz skoro 20 tematskih vođenja, trudio sam se da javnosti približim muzeologiju mode uopšte, različite pristupe modi, teme Gotjeovog stvaralaštva, ali i goruće sociopolitičke probleme i fenomene popularne kulture i mislim da sam time „kupio“ publiku. Umor koji je usledio je neš­to neopisivo, energizujuće.

O TVOJIM VOĐENJIMA KROZ IZLOŽBU GOTJEA SE I DA­NAS PRIČA. PO ČEMU SI POSEBAN?

Vođenja su, u duhu muzeologije mode i kusto­siranja mode, bila zamišljena kao jedan lični, ali i kolektivni iskustveni narativ o modi. Prisustvo popularne kulture kojom Gotjeov opus obiluje bilo je „udica“ za „zavođenje“ publike. Pripada­jući generaciji milenijalaca i najmlađoj gener­aciji kustosa u zemlji, odlučio sam da pristupim publici upravo kroz to što jesam. Od popularne kulture kojoj su svedočili stariji posetioci, pa do popularne kulture današnjice, ili kako ja volim da kažem, od Madone do Tejlor Svift, nastojao sam da pokažem da moda u muzeju nije tako strašna stvar i da nam je ona često bliža nego što mis­limo. Sve to sam „začinio“ aktuelnim političkim, društvenim, rodnim, seksualnim, kulturnim pi­tanjima – od Melanije Tramp i Kamale Haris do nasilja izazvanog oblačenjem i modnim kodovi­ma pandemije i time stvorio izložbeni narativ koji je bio dovoljno otvoren za sve, bez obzira na lični identitet, što mi je bilo najvažnije od svega. I na­posletku, moja bezuslovna ljubav prema modi je, po rečima publike, nešto što apsolutno osvaja.

SLEDI ANGAŽMAN I U MUZEJU VOJVODINE. POSTAVKA O CIPELAMA. RECI NAM VIŠE O TOME?

Muzej Vojvodine je pripremio izuzetnu izložbu o obući iz svojih kolekcija, tačnije iz etnološke zbirke. Iako je polazište tumačenja mode, odnos­no obuće u ovom slučaju, etnološko, sa fokusom na folklornu obuću u Vojvodini, to ne znači da prostora za dijalog sa modom nema. Izuzetno sam srećan jer sve više domaćih muzeja pre­poznaje modu kao element kulturnog nasleđa, a mene kao validnog stručnjaka u oblasti mode, pa tako sa Muzejom Vojvodine pripremam pre­davanje o odnosu obuće visoke mode, tačnije dizajnerske obuće u odnosu na kulturnu istoriju, pa i samo lokalno kulturno nasleđe.

SA KOG SE SVE ASPEKTA MOŽE POSMATRATI OBUĆA – CIPELE?

Obuća je uvek „statement“. Ona nam, najviše od svih modnih kodova, daje i oduzima mobilnost i uvek je konotirana psihoseksualno, kontrakultur­no, a neretko i sociopolitički. Za mene jedno od fascinatnijih svedočanstava tome jeste poslednji nastup Melanije Tramp kao prve dame SAD uoči inauguracije Džozefa Bajdena. Transformacija od kultnih Lubitonovih štikli pre ulaska u avion, pa do Vivjeovih baletanki po izlasku iz aviona je nešto što zaista pokazuje moć obuće. Tu je naravno i čuvena naslovnica Voga sa Kamalom Haris u starkama. Kao što govori profesorka is­torije mode Amanda Halaj – moda nije izolovano ostrvo već odgovor, a obuća uvek odgovara na promene u društvu.

TVOJA IZLOŽBA O MILENI PAVLOVIĆ BARILI PRVOBIT­NO JE ORGANIZOVANA 2017. GODINE U ISTOIMENOJ POŽAREVAČKOJ GALERIJI, MILENINOJ RODNOJ KUĆI.

Izložba o Mileni kao modnoj ilustratorki, prevashodno za američki Vog, rezultat je mog master rada koji je osvojio nagradu Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za najbolji master rad iz istorije umetnosti – i to na 50. jubilej postojanja nagrade. Kroz delove postavke i knjige, ispratio sam Mileninu modnu evoluciju od Beograda, pre­ko Minhena i Pariza, do Njujorka, pokazujući da se Milena aktivno bavila modnom ilustracijom čak čitavu deceniju pre nego što je naslikala prvo ulje na platnu i da je moda integralna za razume­vanje njenog opusa u celini. Ceo projekat sam potom predstavio u Londonu i Kjotu, a Evrops­ka mreža za modno nasleđe je uvrstila Milenine ilustracije na svoju platformu.

KADA BI IMAO PRILIKU DA BIRAŠ, ČIJE BI RADOVE VOLEO VIDETI KROZ POSTAVKU POTPISANU TVOJOM RUKOM?

Voleo bih da uradim jednu zaista kompleksnu, veliku izložbu o istoriji srpske mode – od Jefimije, pa do Roksande Ilinčić. Nešto u šta bih uključio mnoge muzeje i dizajnere u Srbiji, nešto što bi bilo u rangu sa svetskim izložbama mode i poka­zalo vrlo zapadno-centričnom svetu muzeologije mode da smo i mi „force to reckon with“, a mož­da i osvanulo na gostovanju upravo u nekom od zapadnih muzeja. Apsolutno verujem da će to i da se desi, jer već radim na tome.

KOJI PERIOD SRPSKE MODNE ISTORIJE NAJVIŠE VOLIŠ I ZAŠTO?

Nisam sklon savremenim kulturno-umetničkim produkcijama, ali moram da priznam da imamo izuzetnu savremenu modu, prevashodno bril­jantne modne dizajnerke. Potom bih se vratio vek unazad, u srpske „lude dvadesete“ koje su obeležili Milena Barili i Dušan Janković, a pome­nuo bih i dizel kulturu devedesetih. Nadam se da ću sa kolegama iz Muzeja Jugoslavije uspeti da realizujem svoju želju, a to je izložba posvećena modi devedesetih u Srbiji.

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NA­ZIV „ALHEMIJA ŽIVOTA“. KAKO STVARAŠ SVOJU ALHE­MIJU?

Moda, sveže pečena korica tarta, Tejlor Svift, Džejn Ostin, Vojvodina u jesen, čežnja za povrat­kom u Ameriku, šarene čarape, suze (i od tuge i od sreće), pobuna protiv modnog i svakog dru­gog konformizma i poštovanje različitosti, čak i onda kada ih ne razumem su moja alhemija. A kažu da onaj koji otkrije tajne alhemije živi večno, zar ne?