LIGHT AND DARKNESS

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: MILAN MARKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

MILAN MARKOVIĆ JE SAMOUKI UMETNIK SNAŽNE EKSPRESIJE. U STVARALAŠTVU SE FOKUSIRA NA VI­ZUELNA I TEORIJSKA ISTRAŽIVANJA APSTRAKTNOG EKSPRESIONIZMA. U POSLEDNJOJ SERIJI RADOVA “LIGHT AND DARKNESS” ISTRAŽUJE DUALISTIČKI KON­CEPT SVETLOSTI I TAME. SLOBODNI U FORMI I STILU, MILANOVI RADOVI KAO DA POSMATRAČA PITAJU DA LI JE SLOBODAN DA REALNOST ŽIVOTA KONZUMIRA ONAKVOM KAKVA ONA JESTE U SVOJOJ ESENCIJI – OSLOBOĐENA OD TERETA PROŠLOSTI I OČEKIVANJA OD BUDUĆNOSTI. MILAN JE VIŠE OD SEDAM GODI­NA PRISUTAN NA SRPSKOJ UMETNIČKOJ SCENI I ZA TO VREME SVOJE RADOVE JE IZLAGAO NA NEKOLIKO GRUPNIH I SAMOSTALNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOS­TRANSTVU, KAO ŠTO SU “BUDUĆNOST SRPSKE UMET­NOSTI” U PARIZU, GDE JE SELEKCIJU RADOVA VRŠIO AKADEMIK VLADIMIR VELIČKOVIĆ, “MOLIÈRE, MISE EN PEINTURE” U PARIZU I “CONTEMPORARY FINE ART” U LONDONU.

SA ČIME SI SE PREDSTAVIO U LONDONU?

U “Old Biscuit Factory” u Londonu u februaru su izložena dva moja rada iz serije Light and Darkness u okviru međunarodne izložbe “Con­temporary Fine Art”. Radovi iz serije Light and Darkness su u potpunosti bazirani na konceptu antagonizma između svetlosti i tame koji, iako međusobno suprotstavljeni, u mojim radovima predstavljaju neodvojivu celinu. Ljudi empirijski razlikuju svetlost od tame i tamu od svetlosti, ali svetlost i tama predstavljeni kao simboli su veoma složeni i daju nam uvid u stvarnost više od razuma ili čula. Uprkos njihovom protivljen­ju, svetlost i mrak, kao i život i smrt, samo su naizgled ograničene suprotnosti. U potrazi za istinom, samo prosvetljenom gledaocu ovi sim­boli će se pojaviti kao delovi jedne celine.

ŠTA ZA TEBE ZNAČI OVA IZLOŽBA?

Ovo je prvi međunarodni konkurs na koji sam prijavio svoje radove i njihov odabir i izlaganje u inspirativnoj industrijskoj zgradi koja je pret­vorena u galerijski i studijski prostor za vizue­lne umetnike u Londonu mi daje dobar vetar u leđa – da nastavim da razvijam svoju vizuelnu ekspresiju. Na moju veliku žalost, samo su ra­dovi otputovali u London gde se i sad nalaze. Zahvalnost na podršci izlaganju u Londonu du­gujem platformi Srbija stvara. Izložba je zvanič­no otvorena 7. februara, a među izlagačima se nalazi 100 umetnika iz svih krajeva sveta. Od umentika iz Srbije, u galeriji se nalaze samo moji radovi i nije mi poznato da li je ranije još neko od kolega izlagao. Izložba će biti otvore­na do četvrtka, 13. februara kada je zakazan zatvoreni događaj namenjen kolekcionarima i investitorima. Ova izložba mi definitivno znači kao stručna valorizacija onoga što radim na ovom polju, ali veliku vrednost nosi i ako je posmatrano u široj perspektivi kao prisutnost umetnika iz naše zemlje na internacionalnim događajima što je uvek značajno za promociju savremenog srpskog stvaralaštva.

KAKO BI DEFINISAO SVOJU UMETNOST?

Da budem sasvim iskren, mnogo se lakše iz­ražavam vizuelno nego rečima, zbog toga sam i odabrao da umetnost stvaram, a ne da o njoj pišem. Zbog toga je najbolje da prenesem reči glavne kustoskinje galerije “The third line”, Sy­bel Vazquez:

“The work of Milan Markovic is one of inher­ent conflict. His concern with the relationship, both spiritual and physical, between black and white create a palpable encounter on each of the canvases he paints. Using the technique of drip-painting, it is as though his paintings have a life of their own, allowing for the black or white paint to progress, submerge, or retract, when coming into contact with one another. The re­sult leaves the viewer with intricate and complex cartography of this duel, where this otherwise binary association of colours comes together as one. Each composition is of pure abstraction, and yet Markovic creates a multitude of narra­tives and interpretations which are visceral and deeply rooted in the historical understanding of light and dark, black and white.”

KOLIKO DUGO NEGUJEŠ TOG UMETNIKA U SEBI?

Ja sam relativno kasno počeo da uživam u umetnosti, a relativno kasno sam otkrio i umetnika u sebi. Do pozne adolescencije sam bio posvećen sportu, nisam imao sas­vim jasnu predstavu o tome čime će se baviti u životu ako to ne bude bio sport. Sa radovi­ma najznačajnijih slikara iz istorije umetnosti susreo sam se tek na fakultetu i mogao bih da tvrdim da sam ih doživeo mnogo snažnije baš zato što sam bio zreliji. Nikada neću zaboraviti osećaj koji je u meni probudila Žerikoova slika “Splav meduze” kad sam je video uživo. Ubrzo nakon toga počinjem i da se izražavam kao umetnik, najpre kolažima, crtežima, a potom i različitim kombinovanim tehnikama na platnu.

NA ŠTA SI PONOSAN?

Nisam siguran da mogu da kažem da sam po­nosan na nešto konkretno na umetničkom pol­ju. Mogu pre da kažem da sam zahvalan što su me životne okolnosti navele na ovaj put, a nadam se da ću uskoro i napraviti nešto čime ću moći da se ponosim.

RAZLIKA IZMEĐU GALERISTA U SRBIJI I ENGLESKOJ?

Različitost u razvijenosti tržišta diktira razlike u bilo kojoj industriji, pa čak i u ovoj umetničkoj. Mislim da se okolnosti u kojima posluju gale­risti u Engleskoj neuporedivo razlikuju od onih u kojima posluju galeristi u Srbiji i da su, ako poredimo ta dva šira konteksta, naši galeristi sjajni koliko je tržište umetnina nerazvijeno.

U KOM PRAVCU SE KREĆE DALJE TVOJ UMETNIČKI IZ­RAZ?

Definitivno u pravcu daljeg rada na razvoju je­dinstvenog umetničkog izraza. Nastavljam da radim na Light and Darkness seriji i planiram da se oprobam i u instalacijama i eksperimen­tisanju sa prostorno-vremenskom dimenzijom. Svi ti radovi i eksperimenti biće predstavljeni na velikoj izložbi u Kući kralja Petra Prvog u Be­ogradu u oktobru ove godine.

TEMA MARTOVSKOG IZDANJE RYL MAGAZINA NOSI NAZIV “PLAY (S)MART”. KAKO SE IGRA PAMETNO U MARTU?

Mart je treći mesec u godini i poslednji mesec u prvom kvartalu. Pametno je napraviti kra­tak osvrt na to kako nam je započela godina i da li želimo da se njen tok baš tako odvija i u preostalim kvartalima. Na bazi laganog osvrta napraviti procenu i nastaviti dalje – ako smo za­dovoljni početkom, nastavljamo u istom svetlu, a ako nismo, moramo nešto promeniti.