LEPOTA ŽENE

PIŠE: ANIMA MUNDI

FOTOGRAFIJE: FILIP ŠOBOT

Aleksandra Kokotović je rođena u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, u gradu koji jedini, pored Jerusalima, ima pravoslavnu crkvu, džamiju, katoličku crkvu i sinagogu udaljene 100 metara jedne od drugih. Odrastući pored raznolikih kulturoloških i verskih lepota, izrastala je prelepu, mudru ženu, koja je svoju spoljašnju i unutrašnju lepotu objedinila na najvišem nivou.

Završila je modni dizajn na Academia del Lusso u Beogradu.

Duhovita, vesela, direktna, mudra, otisnula se u svet modelinga veoma rano.

Kao manekenka, radila je za najveće modne kuće kao što su Armani, Elie Saab, Oscar de la Renta, Calvin Klein, Donna Karan itd. U knjizi je “Ko je ko u Bosni i Hercegovini”.

Prvakinja je Sarajeva na 400 metara sa preponama. Svoju trku života trči na najbolji način.

Bila si i jesi u svetu modelinga koji je uvek posmatrao tu vidljivu/fizičku lepotu koja se čak precizno, u nekim delovima, može izraziti u centimetrima. Za Miss Jugoslavije si bila izabrana 2001. godine i predstavljala si državu u Tokiju naredne godine na Miss International. Pobedila si i na svetskom izboru Miss Beauty Queen World 2006. godine kao Miss Bosne i Hercegovine. Kako se oseća žena kojoj dodele titulu MISS?

Prvi izbor za Miss na kome sam učestvovala, desio se u osmom razredu osnovne škole, na koji me je prijavio moj nastavnik fizičkog vaspitanja Amir Delkić. Izbor se sastojao iz nekoliko segmenata na kojima se trebalo dokazati. Pobedila sam, ali sam pobedu i očekivala, bez imalo sumnje. Istinu koju će svi ljudi oko mene potvrditi je da ni malo nisam uobražena, egocentrična, sebična, arogantna. Za mene je materijalna lepota jako važna u svim životnim sferama, ali kao komplementarni faktor duhovnoj lepoti.

Nisam sebe smatrala najlepšom, ni tada, ni danas, samo sam verovala u svoju kreativnost, autentičnost i znanje. Jednostavno sam bila drugačija u svakom pogledu i znala sam kako da se ponašam u svim situacijama. Stoga, ta prva titula mi je bila draga, naravno, ali nije uticala da se osećam važno, bolje, niti da se osećam kao pobednik. Svakodnevno sam bila pobednik u svim životnim situacijama, kroz koje sam jako volela da prolazim sa svojim prijateljima. Ljudi su mi uvek bili važni, timski rad, zajedničke pobede i intima među nama, koja je proizilazila iz toga.

Oprobala sam se u raznim stvarima, jer se nisam bojala poraza. I poraz i pobeda su samo iluzije, a moje biće zahteva razne izazove i konstantna dešavanja, da bi se razvijalo kroz doživljaje i emocije.

Od izuzetnog značaja je kako se roditelji ponašaju prema detetu u ranoj dobi. Ako vas podržavaju i govore vam da sve možete, da ste pametni i lepi, da su ljudska evolucija i dobrobit čovečanstva neuporedivo važniji od sitnih događaja i malenih nas, napraviće od vas snažnog čoveka koji će bez kompleksa ići kroz život, misleći i na druge i na svet oko sebe. Pretpostavljam da devojčicama koje sebe nisu doživljavale kao lepotice, titula Miss podigne samopouzdanje na mnogo veći nivo, te im pruži osećaj da mogu osvojiti svet i ispuniti sve svoje želje, ali meni su manekenstvo i titule Miss bile samo oruđe (izgovor) za lepe događaje, druženja sa lepim ljudima, putovanja, malo glamura i raskoši u svakodnevnom životu.

Koliko radiš na sebi u fizičkom i duhovnom smislu?

Rad na ličnom razvoju i duhovnosti je moj glavni zadatak, ali ne samo na sebi, već i na ljudima koji su deo mog života. Mislim da sam takva rođena, ali je i moja majka odigrala veliku ulogu birajući za mene posebne duhovne knjige i uvodeći me u učenja hinduizma, budizma, islama i hrišćanstva. Još kao dete sam naučila glavnu i jedinu istinu, da smo svi jedno i da energija i univerzum savršeno funkcionišu u skladu i balansiranju sa čovečanstvom, našim delima, mislima i emocijama. Treba se osloboditi svojih ličnosti i ući u stvarnost svog bića.

Puno putuješ na razne strane sveta, vidiš, upoređuješ, zaključuješ. Kako bi opisala prosečnu ženu u 21.veku u njenoj celovitosti (fizička i unutrašnja lepota)?

Smatram da je polagano počeo proces kolektivnog duhovnog buđenja. To je prirodni ciklus o kome govori Helena Blavacka u svojim knjigama “Tajna doktrina”. Helena je 1888. godine pisala o tome kako se naša planeta, poslednjih nekoliko (stotina) hiljada godina, nalazi u četvrtoj (od sedam) fazi razvoja, koja je materijalno i najniža (najgušća), i polako se krećemo ka petoj, što kao posledicu ima kretanje čitavog sistema ka duhovnom (dalje od materijalnog) i ka buđenju svesti čovečanstva da postoji i nešto više od opipljivog fizičkog sveta oko nas.

Ljudi su više nego pre okrenuti radu na sebi, povratku prirodi, alternativnim pristupima lečenju, podmlađivanju duha i tela, raznim spiritualnim praksama. Žena 21. veka se prilagodila promenama na jako lep način. Danas se srednjovečne žene neguju i održavaju mladalački izgled, izraženije nego ranije, a uz takvu pojavu ide i prikladno ponašanje. Generalno, ljudi su duže mladi i vitalni. Danas žena nije samo majka, supruga i domaćica. Ona je osoba sa stavom, prijateljima, različitim društvenim angažmanima, interesima, slobodom da bude iskrena i govori, manje-više, zavisno od sredine i okruženja, o svojim osećanjima, strahovima, nadanjima, željama, bivšim ljubavima. Da banalizujem, žena današnjice ima duži rok trajanja. Izuzev nekolicine srećnica, do skoro su prosečne žene nakon 30. godine prilično zaboravljane. I danas se žene susreću sa uvrnutim sistemom u kome se teško zapošljavaju već u 40-im godinama. Potpuno stojim iza toga da su zrelije žene bolje i kompletnije u svakom pogledu, te da se od njih može dobiti neuporedivo više u svim segmentima života. Ono na šta žena treba da obrati pažnju je da, teški i ne tako prijatni događaji i emocije kroz koje je prošla, ne uprljaju njenu dušu; da ne postane zajedljiva, mrzovoljna, ljuta na muški svet (koji je predivan, ako mu se pristupi ispravno i ako se ne očekuje nemoguće), da ne bude ljubomorna na mlade devojke, jer je i sama bila tamo jednom, da život ne shvata preozbiljno, da se što više zabavlja i da je zbog toga ne grize savest.

Ključna stvar je opraštanje. I sebi i drugima. Treba redovno izbacivati smeće iz svog života. I Buda je učio svoje učenike da očiste životni prostor. Tako je i sa našim bićem. Treba na sve događaje gledati kao na važne životne lekcije, koji to i jesu. Iz njih treba učiti, a zatim redovno provetriti svoju glavu, misli, izbaciti ustajalu i uneti novu energiju u sebe. To je jedini način da se razvijamo. Da bi bili otvoreni za nove radosti, nove susrete i nova iskustva, moramo biti slobodni.

O telu, takođe, treba voditi računa. Telo je hram naše duše. Ishrana je na prvom mestu.

Šta misliš o estetskoj hirurgiji?

Sve što pomaže ljudima da se osećaju bolje, samim tim ih čini i boljim osobama, jer srećan čovek nije zao čovek, a da pritom ne ugrožava nikoga je pobeda.

Koji su to bili trenuci u životu kada si osetila da je lepota doprinela tvojoj pobedi? 

Na ovom nivou ljudskog razvoja, svako ko kaže da fizički izgled nije važan, nije iskren.

Živela sam na nekoliko kontinenata, što znači da sam više puta potpuno menjala okruženje.

Izgled mi je sigurno pomogao da uđem u najbolja društva, ali su moj karakter i moja ličnost definitivno učinili da tamo i ostanem. Međutim, moj duh je jako vedar i društven sam tip. Volim ljude, energetsku razmenu, komunikaciju i činjenica je da to ponajviše doprinosi mom putovanju.

Da li si sklona ličnim transformacijama? 

Izuzetno su potrebni rast i balansiranje na svim nivoima; duhovnom, mentalnom i fizičkom. Transformacija se može desiti isključivo kroz promenu razmišljanja, uverenja, stavova, navika. Rad na sebi, svom ponašanju, pogledu na stvari, stalnom obrazovanju, menjanju šablona koji u nama više ne bude život, niti nam daju polet i motivaciju, rad na promeni životarenja u kome se tačno zna kako će svaki dan proteći, promena sredine, posla, rizikovanje, važni su za svaki preobražaj, odnosno napredak. Ograničena ljudska priroda se može proširiti usavršavanjem sva tri nivoa. Čovek može promeniti svoju unutrašnju i spoljašnju prirodu i koncentracijom. Osoba sa jakim umom može postati šta god želi.

Dostojevski je rekao „Lepota će spasiti svet“. Da li bi se složila sa tim?

Da, ali lepota misli, lepota u stavu i ponašanju prema čoveku, prema planeti na kojoj živimo.

Ljubav, mir, radost i intuicija su božanske osobine.

Proizvod svih je lepota. Živimo u vremenima u kojima intima nije primarna stvar, u kojima bliskost gubi vrednost, a značaj osobina istinske ljudskosti i plemenitosti bledi, pa je sva naša pažnja najčešće usmerena na spoljnu lepotu i čulna zadovoljstva, na koja se čovek obično uzda da mu daju informacije o njemu i svetu u kojem živi, i to vrlo površno.

Svi traže izgovor za ljubav, ali većina ne zna način. Ljubav je odgovor. Ljubav će spasiti svet.