PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
Kraljevski Maroko, kraljevske boje, kraljevski pogled, kraljevska pustinja, kraljevska planina. Jeste, sve je kraljevski na severu Afrike. Priznajem, očaralo i začaralo me je. U Marakešu sam ušla u 2020. godinu – kažu godinu promena, zatvaranja jednog životnog ciklusa i početka nečeg sasvim novog i drugačijeg. Možda smo upravo na tim prutevima promenili naše matrixe budućnosti. Marakeš, Esauira, Kazablanka, Rabat. Razmišljanja i norme se menjaju kada ste uvučeni u svakodnevnicu Maroka, cenkanje prilikom kupovine, ovce na aganovom stablu koje brste lišće, vodopadi koji energizuju prostor, snaga ljudi, osmeh Arapa, filmovi koji su snimani u različitim delovima Maroka, Le Jardin Majorelle (bašta Iv Sen Lorana), kraljevski hoteli, Bahia palace, beskrajna ljubaznost običnog sveta, pogled na Atlantik. Voila! Sanjam ili zaista hodim tim medinama?
Odakle da se počne? Roman da se napiše. Možda jednom. Sakupljam mirise, ukuse, poglede, prostranstva po ćoškovima sveta, inkorporiram ih u sebe i nosim dalje mešajući ih sa nečim sasvim drugim.
Zaljubila sam se u rečenicu-misao: „Maroko je kao stablo čije korenje leži u Africi, ali lišće mu udiše evropski vazduh”, rekao je marokanski kralj Hasan II, otac sadašnjeg vladara Maroka, kralja Mohammeda VI, koji je 1980. godine odlučio da sagradi džamiju kojom će se Kazablanka ponositi i koja će impresionirati posetioce iz celog sveta. To je i moja suština. Rekao je čovek sve.
Neće ovo biti klasičan putopis, jer sam daleko od klasike – ovo je 5 MUST DO or MUST VISIT stvari u Maroku.
- Broj jedan pripao je poseti hamamu u staroj medini Marakeša. Koji god da izaberete, sigurna sam da je tretman isti. Neko apsolutno novo iskustvo. Parno kupatilo u koje uđete goli u slip gaćicama, mažu vas crnim sapunom i ležite 15 minuta u pari. Zatim, dotična dama (ista ona koja vas je namazala) uzima rukavicu kojom prelazi preko celoga vašeg tela i kupa vas kao bebu. Nakon tretmana u parnom kuptilu prelazite da popijete čaj, a onda odlazite na masažu. Iskustvo koje se ne zaboravlja. Cena 40 evra.
- Na putu do Rabata prolazite pored velikih prostranstava na kojima se zasađena araganova stabla i na njima koze. Ispod njih pastiri. Stabla okićena kozama. Služe više kao atrakcija da se zaradi na turistima. Fotkanje koza i pastira košta. Vi odlučujete o napojnici koju ćete ostaviti.
- Kupovina po sukovima. Iskustvo za sebe. Cenkanje obavezno. Preporuka je da se kupe kožne torbe. Koža je fenomenalna, a košta manje nego u Srbiji. Kupila sam ranac za 40 evra i dve torbe za po 30 evra. Isplativo, a predivno.
- Jesti njihovo nacionalno jelo „tanjir“ – tažin sa jagnjetinom i suvim šljivama. Davno sam tako nešto ukusno jela. Cena 10 evra.
- Obavezno posetiti Esauiru, lučki gradić na Atlantiku, u kojem shvatate da romantika postoji, da imaju urbane, moderne lokale, plavi grad, plave čamce, svežu ribu za ručak. I kako može bolje? Fotkati se i piti kafu na trgu, izgubiti se u ulicama medine, doživeti nedoživljeno. Cena zavisi samo od vas.
Zaključak: koloritnost, ljubaznost, Atlas, Sahara, vodopadi, berberska sela, siromaštvo, a opet kraljevstvo. To je Maroko u svojim kontrastima, put mi tek predstooji za dalje. Videla delić i ugradila ga u sebe.
