PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: ALEKSANDRA POPOVIĆ
„Koraci ko’ laki oblaci
Skoči nek’ te zemlja odbaci
Koraci ko’ laki oblaci
Zvone ti ko’ zlatni praporci“
– stihovi iz istoimene Bajagine pesme.
Kada iskoraknemo, nebo je tu da nam pomogne za dalje. „Skoči nek’ te zemlja odbaci.“ Kakva mudrost. Kakva ideja. Tema novembarskog izdanja RYL magazina je u stilu pesme, u duhu hrabrosti, lakoće, lepote. Tanana nananan. O, jeeeeee!!!
Voleli svoje korake ili ne, oni su tu uvek za nas. Radnja naših misli i želja. Fizički pokret. Mogu biti iz instinkta, zadovljstva, lepote, snage, radosti, smelosti, pokušaja. Nije bitno kako, bitno je da su koraci laki i samo naši.
Od kraja juna do sada, moji koraci bili su u lepršavi, putevi su se otvarali, a ja sam prolazila. Dobar osećaj i vibracija nosili su me dalje i dalje. Kada se samo setim prošle godine i karantina gde moje cipelice „skitarice“ nisam nigde nosila, obuzme me tuga i strah statike gde energija biva zakucana za jedno mesto. Gde nema koraka sem u mestu. Stojim i moja energija nije protočna.
Ja sam žena pokreta, flow-a, koraka, vizije, snage, ideje, lakoće. U prošlosti sam se dugo zadržavala i bivala u stanjima koja su teška, ni malo laka, statična, tražila su od mene upornost, volju, istrajnost. I naučila sam čekati. Životna lekcija. „Onom ko čeka, sve stvari se otkrivaju. Tako dugo dok imate hrabrosti ne poreći u tami ono što ste videli na svetlu“ – Converty Patmoore, engleski pesnik iz 19. veka.
Samo laki pokreti su pravi pokreti. Upravo se vratih iz Gruzije sa grupom novinara za koje je bila organizovana ova press turistička tura od strane beogradske kancelarije gruzijske ambasade u Atini. Iako mi se Gruzija smešila 2007, pa 2019, moj iskorak je dočekao ovu 2021. godinu sa fenomenalnom ekipom. Naučila sam čekati. To mi je vrlina. Dok čekam šta god, dišem duboko i verujem u proces. Znam da će doći trenutak i to onaj pravi kada će se ideja materijalizovati u najlepšem mogućem obliku.
Gruzija je zemlja ponosnog naroda, čudesne prirode, kolevka vinske civilizacije, prvih Evropljana (arheološki dokazano), ranohrišćanskih crkava, pravoslavlja. Toliko je autentična, u nekim momentima sirova, jaka i voljena od svog naroda. Da, ona je voljena. Možda najlepši zaključak. Tako se voli otadžbina.
O Gruziji, njenim lepotama i putu kojim smo prošli prateći oblake, planinske vrhove, sudbinu naroda, čitajte u ovom i narednim brojevima RYL magazina. Jer ovaj putopis, kao i svi do sada, duboko su se utkali u mene. Moja ekipa je bila zadivljena zatečenim, jer smo videli spoj prošlosti i sadašnjosti i obrise budućnosti. Prešli smo oko 1800 km za sedam dana upijajući svaki pedalj zemlje koja se otvorila svetu na najlepši način. Travel tomorrow! Gruzija kao savršena destinacija, kao senzibilitet sličan našem, kao kultura od koje se puno uči.
Ja se otvaram ka novim iskustvima i koracima. Ka novom dalje i više. Koraci neka mi budu laki poput prozračnih oblaka, vazdušasti, meki, zavodljivi.
Do kraja godine je ostalo još malo, nekih mesec i po dana. Zaključite ovu godinu na svoj autentičan način jer to niko neće učiniti bolje od vas. „Koraci ko laki oblaci, skoči nek’ te zemlja odbaci.“ Zemlja i Univerzum će vas uvek podržati.
