KAKO SAM NAUČILA DA KAŽEM „NE“

Zorka Baković

PIŠE: ZORKA BAKOVIĆ,
NOVINARKA I AUTORKA EMISIJA „PUTEVI NADE“ I „ZDRAVAC“ NA RTV VOJVODINE

Teško sam naučila da kažem ne, vrlo teško…

Pre dve godine dijagnostikovan mi je kancer debelog creva. Operisana sam, prošla šestomesečnu hemoterapiju i narednih 5 godina sam pod kontrolom onkologa.

Kako fizička bolest nikada ne ide sama od sebe, već je uvek inicirana onim što se dešava na nivou emocija, osećanja generalno, krenula sam sa kopanjem po sebi. Da spoznam uzrok, jer sam bolest prepoznala kao poslednju opomenu da nešto nisam radila dobro.

Ležeći u krevetu nakon primljenih citostatika, vraćala sam se u najranije detinjstvo, u neizrečene reči, neoproštene postupke ljudi prema meni… i kopala…

Iako sam po prirodi posla ekstrovertna, otvorena prema spolja, popriličan deo mog habitusa je i introvertan. Čak onaj najtananiji deo mene okrenut je ka unutra.

Uvek sam bila analitična, često se vraćala u prošlost, ponovo proživljavala ono što se davno završilo, na šta više nisam imala uticaja.

I, tako, bunareći po sebi, shvatim gde sam grešila, zašto je moje telo implodiralo i reklo: DOSTA!

Ja, u prošlosti, nisam umela uvek da kažem NE kada je trebalo. Pronalazila sam milion razloga da opravdam taj svoj neizrečeni bunt. Iako je bilo na mestu da se pobunim i kažem ne, ja bih prećutala. I tako nakupljala nezadovoljstvo, gutala ta svoja neiskazana negodovanja i trovala se. U meni je sve vrištalo i govorilo mi: Zašto nisi rekla? Hej, zašto?

Da sam, između ostalih grešaka, tada naučila da kažem ne, možda bi sve bilo drugačije. Ovako, razbolela sam se od nepravde koja mi je na poslu naneta, straha za egzistenciju, brige oko sina, preživljavanja preživljenog.

Pametni ljudi nauče na iskustvu, ovakvi, kao ja, moraju doći đavolu na lopatu da bi im se sjasnilo.

Ova, nova ja, uči da ispravlja greške. Polako to ide, ipak je jedan model ponašanja zavladao mnome i sada ga treba remodelirati.

Danas uvek kažem NE kada osećam da je to ispravno, čak lekovito za mene.

Kada jednom savladaš tu veštinu da kažeš STOP! otvaraš vrata i da izgovoriš DA! dobrim ljudima i događajima.