PIŠE: MAJA MILIĆEVIĆ
Postoji jedan trenutak u životu kada se ne desi ništa.
Nema velikog skoka, nema hrabrog iskoraka, nema odluke „sad ili nikad“.
I baš tada – dogodi se sve.
Godinama sam gradila svet akcije, istraživanja, duhovnosti, radoznalosti. Sa svakim kursom, putovanjem, predavanjem, pokušajem da dam više, budem više, uradim više – verovala sam da napredujem. I jesam. Ali onda je došao onaj tihi trenutak, onaj kada sam se usudila da stanem. Da ne znam. Da ne jurnem. Da ne „moram“.
I tu počinje priča o „Holističkom zen sajmu“.
Zen sajam nije nastao iz velikog plana. Nije bio „projektni cilj“ ni „biznis ideja“. Bio je poriv. Tiha vizija koja je ležala negde duboko u meni, možda i ranije nego što sam mogla da je izgovorim. Pre više od 15 godina, na jednom sličnom skupu u Parizu, osetila sam da i Beograd zaslužuje prostor u kom duša diše, a telo miruje. Vizija je ćutala sve dok se ja nisam usudila – da je ne jurim.
U toj tišini, počela je da niče.
Zajedno sa svojim partnerom Aleksandrom Stankovim i posvećenim timom Holističke akademije Maya, vizija je počela da se rascvetava – nežno, ali odlučno. Manifestovala se kao Holistički zen sajam, prostor mira i povezanosti, sa više od 36 pažljivo izabranih izlagača, bogatim programom i inspirativnim predavanjima. Svaki detalj, svaki susret, svaka biljka u zen bašti postala je deo jedne mnogo veće celine – mesta gde se duhovnost živi, a ne samo posmatra.
Danas kada stojimo ispod drveća u Diplomatskoj koloniji, gledajući izlagače, posetioce, decu koja crtaju, žene koje uče da zaista udahnu prvi put – volim da vidim ta ozarena lica. Duhovnost je kontakt.
Duhovnost je kada SE usudiš da ne ispunjavaš tuđe snove, kad se ne trudiš da sve znaš, kad ne odgovaraš na svaki poziv koji ti ne prija i kad jednostavno – sediš i dišeš.
Usudi se da ostaneš – tamo gde si.
Da primiš sve što jesi – i sve što još nisi.
Na Holističkom zen sajmu slavimo upravo to – susret sa sobom. Ne sa „boljom verzijom sebe“, nego sa sobom kakvi jesmo. Ne žurimo da vas promenimo. Delimo mir. Poklanjamo inspiraciju. I pozivamo na povratak sebi.
Naši gosti ne dolaze da „izbegnu stres“ – dolaze da mu pogledaju u oči. Da ga razumeju. Da ga puste da ode. Da odu sa poklonom – ne samo sa proizvodom, već sa novim osećajem.
Naši životi danas podsećaju na neprekidnu trku. I zato je revolucija – sesti.
Isključiti se. Ne reagovati. Ne odgovoriti odmah.
I tu dolazimo do one dublje poruke – da ponekad najveća akcija nije u delanju, već u dopuštanju i prepuštanju.
U tome je i snaga meditacije, joge, tišine, aromaterapije, mudrosti predaka.
Danas, posle godina predavanja, rada sa sportistima, kompanijama, ženama koje traže smisao, znam jedno:
Biti blag prema sebi – nije slabost. To je početak pravog putovanja.
Biti miran – nije pasivnost. To je snaga.
A dozvoliti sebi da ne znaš sve odgovore – početak je istinskog znanja.
