PIŠE: NATALI MOMIROVIĆ, PSIHOLOG I ENERGETSKI TERAPEUT
FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI
www.putsrca.rs
Mi smo mikrokosmos u makrokosmosu. Gledanjem u sebe, unutra, spoznajemo Individuu u Univerzumu Jednote. Taj pogled nam priziva u svest trenutni nesklad; neravnotežu između leve i desne strane mozga, leve i desne strane tela, muškog i ženskog principa u svima nama. Nema tu krivca. Nema niti prozivke. To je prosto prelaz na više dimenzije postojanja ili Prisećanje. Prisećanje iskonskog, onog što smo bili, a zaboravili.
Na individualnom i kolektivnom nivou, svima nam fali bezuslovne ljubavi, podrške, nege, prihvatanja, zagrljaja, razumevanja, dodira, duhovne hrane, brižnosti, praštanja, melema, isceljenja – sve što jeste Majka. Sve što jeste božanska strana u svima nama (naša Duša).
Dosta nam je analize, znanja, napretka, civilizavije, obrazovanja, umovanja, dijagnostike, zapisivanja, računanja, govora, objektivnosti, sistema, ekonomije – dosta nam je muških bogova – dosta nam je uma (leve strane mozga) i muške strane (desne strane tela) u svima nama koju smo razvijali vekovima.
Svetu treba Majka-Duša. Kreativnost. Isceliteljica. Leva strana tela, a desna strana mozga (umetnička, apstraktna, intuitivna i holistička).
Ako bismo pružili Sebi samima saosećanje i razvoj veština desne strane mozga, prizvali bismo svoju Dušu da nas vodi – bezuslovnu ljubav, isceljenje, kreativnost, lepotu, kulturu, intuiciju. Naš bismo mikrokosmos (ravnoteža muškog i ženskog principa u nama) prilagodili savremenoj ravnoteži makrokosmosa kojeg vodi Svetlost Bezuslovne Ljubavi.
Bezuslovna Ljubav donosi isceljenje. Ravnotežu. Mir. Radost. Smisao. Jasnoću. Plodove. Saosećanje. Podršku. Brižnost. Ljubav. Zamolimo Tvorca za pomoć i povratak kući.
Dopustimo našoj Duši i Izvoru da nas transformišu (uravnoteže), a zatim poklonimo pažnju, negu i brižnost drugima.
Koliko smo samo vremena, novca, prijateljstava i romantičnih veza *potrošili* nameštajući vanjski svet u nadi da ćemo konačno pronaći put i svoju Zvezdu. Hiljadu pokušaja i pogrešaka.
Dok ne usmerimo pažnju ka unutra, ka sebi – od Puta i Zvezde nećemo videti svoje Svetlo!
A kada već zasigurno umorni, razočarani i pali krenemo nekim svojim stazama, ni tada neće da bude lagano. Tek tada započinju naše prave muke, suočavanja sa samima sobom, sa svojom sudbinom i Bogom.
Isceljenje. Ozdravljenje Duha (aura), Duše (psiha) i Tela (fizički nivo).
Život sa sunčane strane sveta nije lagan; to je ples plime i oseke, dana i noci, Svetla i Tame! Zahteva vreme, zahteva Tišinu i Ljubav, zahteva Strpljenje i kvalitetno vođstvo.
Nebrojeno sam puta ponovila da smo kao magarci. I to ne slučajno ili kao frazu. Nego iskustveno, ulaskom u sopstveni svet promene. Kada čovek krene putem čišćenja samoga sebe, gorko se iznenadi nad sobom. Što sve nosimo u prtljagu nesvesnog, kroz 12 nivoa postojanja, kroz Sebe.
Tek kada umirimo sebe, tek kada se očistimo i otvorimo; možemo da udišemo Svetlost. I tako *prosvetljeni* iznutra da drugima budemo Znak na putu.
Jer svako ovim putem mora da prođe SAM. Ni terapeuti, ni instrumenti, ni lekovi, ni filozofije, ni gurui vam ne mogu pomoći. Oni su samo Znak na putu, Svedočanstvo i Oslonac.
Naše potrebe duše pokazuju Nam Put. Sledimo ih. Ne morališimo, ne tražimo izgovore za stajanje u mestu i bežanje, prestanimo da lažemo sami sebe. Odvažimo se. Krenimo svojim putem. Naš je zadatak samo da uradimo svoj prvi korak, ostalo će biti iznenađenje, jer ćemo shvatiti da nas ceo Univerzum podržava.
*Seti se. Ono kad si još bio dete. O čemu si maštao? Priseti se i teških trenutaka u svome životu, što si tada sebi obećao? I na kraju – seti se čoveče ko si?! Tvoje potrebe duše (srca) nisu isto što i potrebe tela (ega,sveta). Seti se, koje su tvoje potrebe duše!? Nije važno što se od tebe očekuje, zaista nije važno što su ti nametnuli drugi, sistem ili si sam sebi nametnuo. Zar je zaista važno što bi trebao, morao ili bi bilo dobro da uradiš. Pusti sve to. To su priče koje svi mi ponekad pričamo sebi, i u sebi. Prihvati svoje istinske potrebe duše; čežnje, snove, nadanja. Prihvati da si čovek. Tvoje potrebe stanuju u tvome srcu; to baš i nije slučajno. Znaš li? Tu ih je smestio sam Tvorac. Da. Kako bi te dozvao prvo k Sebi, a zatim te ponovo vratio k Tebi. Seti se čoveče ko si!*
Ne možeš biti sve što poželiš. A možeš da budeš to što Jesi. SVETU TREBAŠ TI, tvoje misli, tvoje srce, tvoje ideje, tvoja osobnost, tvoja lepota. Individualnost i samopoštovanje jesu ključ uspešnog života!
Put promene započinje sa nama. Mir, radost, zdravlje, sreća, blagostanje počinju u nama; a tek potom se manifestuju spolja.
Neka Ljubav bude ljubljena!
