FABRIKA DOBRIH KADROVA

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IRENA NIKOLIĆ, VANJA PANDUROVIĆ, IVAN DAMNJANOVIĆ, KRISTINA JOSIMOVIĆ, MILICA PERIĆ, OLIVERA BOJADŽIĆ

ALEKSANDRA POPOVIĆ, FOTOGRAF VELIKOG SRCA, UMETNICA KOJA SAGLEDAVA SVET SVOJIM FOTO-APARATOM. ŽENA VELIKIH ODLUKA, OGROMNIH AMBICIJA, KOJA SVO­JE IDEJE USPEŠNO REALIZUJE IZ GODINE U GODINU. OSNIVAČ I VLASNICA „FABRIKE FO­TOGRAFA“, GDE SVOJE ZNANJE PRENOSI NA NOVE BUDUĆE FOTOGRAFE. USKORO JE ROĐENDAN FABRIKE I VELIKI BROJ IZLOŽBI, KOJE SPREMA SA SVOJOM EKIPOM, KOJA PRAVI NAJBOLJE KADROVE.

Fabrika Fotografa slavi svoj 5. rođendan. Kada pogledaš unazad, koliko si Fabrikanata proi­zvela i da li si zadovoljna?

Ovih dana pokušavam da ih prebrojim.

Kroz pogon Fabrike Fotografa je prošlo preko 1500 fotografa (do tog 16. oktobra upisujemo još tri grupe, pa ćemo videti koja će krajnja ci­fra biti).

Pre pet godina, kada sam došla na ideju, ni­sam ni sanjala da će se za tako kratko vreme napraviti tako velika mašinerija. Moja ideja je bila da naučim ljude da naprave lepe fotogra­fije sa putovanja, jer bih tako i ja imala osećaj da putujem kada zavirim u društvene mreže. I zaista, putujem svakog dana na različite kon­ tinente. Delić tih mojih svakodnevih lutanja preko fotografija Fabrikanata sam želela da podelim sa svetom, pa sam rešila da sakupim autore najboljih fotografija u poslednjih godi­nu dana i napravim izložbu. Tog 10. 10. 2018. u Parobrodu, Fabrikanti će vas povesti na put po svetu. Podeliće svoje kadrove iz najrazliči­tijih krajeva planete sa svim ljubiteljima puto­vanja i fotografije.

Koliko izložbi planiraš do kraja godine i koji segment će obuhvatiti?

Za sada je u planu deset izložbi u dvadeset i četiri dana.

Povodom petog rođendana Fabrike Fotografa, pravimo pet grupnih i isto toliko samostalnih. Slavlje će krenuti u Parobrodu, duvaćemo sve­ćice i otvarati šampanjac u Ciglani, a sa slav­ljem završiti Puli, u Srpskom kulturnom centru u Istri. U međuvremenu još sedam izložbi.

U Parobrodu ćemo putovati, dve izložbe će biti u Eurocentru, na jednoj prikazujemo ulične fo­tografije iz muškog i ženskog ugla, a na dru­goj će naše čuvene „srednjoškolke“ predstaviti svoja istraživanja o raznim ženskim temama. Različite projekte ćete moći da vidite u Ciglani, Kvaki 22…

U našoj galeriji otvaramo izložbu dečjih foto­grafija, a u Transformart galeriji izložbu auto­portreta. Na toj izložbi sam i ja autor, gde ću predstaviti radove u zadnjih dvadeset godina, jer se u svakom projektu koji sam radila pro­vukao poneki autoportret.

Sa kakvim učenicima voliš da radiš?

Sa tvrdoglavim.

Šalim se.

Volim da radim sa svakim ko ima želju da uči i da se igra. Ako ne zna da se igra, naučim ga. Jer fotografija je igra.

Smešno mi je kada me neki rođaci ili prijatelji zovu da urgiraju za nekog. Nije mi jasno kako to da shvatim.

Zahvaljujući Fabrici Fotografa sam stekla do­sta prijatelja, upoznala zanimljive ljude, a klin­ci su me podmladili svojim energijama.

Šta je za tebe dobar kadar? Šta on mora da sadrži?

Priča i celina su mi najbitnije. Uzalud dobro uhvaćen trenutak ako fali deo.

Šta te je povuklo ka fotografiji?

Igra.

Mogla sam satima da se igram svetlom.

Od prvog susreta sa foto-aparatom, smatram da on ima istu funkciju kao čarobni štapić, samo čarolija koju on stvara duže traje od svake bajke.

Na kom projektu trenutno radiš?

Već skoro godinu dana se spremam za po­četak novog projekta. Kad dođem do toga da uzmem foto-aparat i krenem da fotografišem, projekat je praktično gotov. Samo ću reći da će mi opet žene biti u kadru.

Tema oktobarskog izdanja RYL magazina su stihovi Mike Antića „Daljinu dišem. Blizinu di­šem“. Šta dišeš? Jedrenje, kadrove, svoja pu­tovanja, časove fotografije?

Dišem Amsterdam, suncokrete, Veneciju sa mojim ženama, četvrtak kao takav, vikend u Fabrici Fotografa, kritičke radionice, dišem i taj foto-aparat koji tako retko uzimam, jedre­nje, belog psa po imenu Crni, palačinke sa Pe­trom…