PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: MAJA ROLOVIĆ I ANDREJ KONOPEK
Andrej Konopek je mlad i perspektivan umetnik, slikar koji svoju viziju u slikarstvu gradi na osnovu ličnog traganja. Rođen je u Beogradu 1987. godine. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi u Srbiji, Nemačkoj, Holandiji. Poslednji ciklus njegovih slika nosi naziv „BUDNOST JE VODA“.
DA LI IMAŠ STRAH OD BELOG PLATNA?
Moram da kažem da nemam strah od belog platna pošto crtam na papiru. Šalim se. To je, uglavnom, kao neko zatišje, uđeš u ništa, prihvatiš ništa, i onda je sve u redu. Tvoj svet se sam otkriva što si više u miru sa njim. Nekad čekaš, a nekad te napada. Tako se otresem tog osećaja, dok se svet stvara, i onda lakše dišem, jednostavno se smirim. Tu su sve stvari kao na čekanju da budu žive, ili da ostanu u drugom svetu.
Kako dolaze ideje koje prenosiš na platno?
Za neki drugi broj počeću da radim na platnu, pa ću da ti kažem… To je uvek u vezi sa mostom, nekad su likovi slobodni da pređu do mene, a nekad nisu, tako je i sa nama. Sve se to prepliće i učimo jedni od drugih, u stvari učiš od samog sebe. Puno mislim o prelascima iz jednog oblika u drugi oblik, na primer prelazak iz života u smrt, ili obrnuto. Možda tamo neko crta ovaj svet ovde… Uvek su neki oblici u pitanju. Otelovljenja. Sve je moguće. Organizuješ se sa svojim likovima, dogovorite se ko će gde da bude. Nekad im ti daš ulogu, nekad oni tebi. Ponekad sanjam svoje crteže, u stvari te junake, i pokušavam da im pomognem u snu, kao nekom stvarnom čoveku, tek posle shvatim da je to crtež i nastavim da sanjam.
TVOJE SLIKE NASTAJU KOMBINOVANOM TEHNIKOM SA UBAČENIM ŽUTIM ELEMENTIMA? ŠTA PRIČAJU TVOJE SLIKE?
U crtanju i slikanju sve je kombinovanje. Kombinuješ boje, kombinuješ linije, tačke , ulje, akril, ljude, životinje, predmete… Žuti element je u tom momentu dobrodošao za moju perspektivu pošto mi je pomogao da odvojim pogled od ostatka crteža, i tako je ostao u još nekim radovima.
Uglavnom ćute, ali umeju i dobro da se zezaju.
Samoća nije izolovanost, to je jasnoća duha. Kao stajanje naspram svega bez reči.
KOLIKO JE SLIKARU TEŠKO ILI LAKO DA OBJASNI SVOJE SLIKE?
Slike su uvek neki smisao u životu, ili deo života, a pošto je sve nerazdvojivo, ne znaš odakle da počneš da govoriš, ali snađe se čovek.
TEMA TVOJIH SLIKA JE „BUDNOST JE VODA“. ŠTA JE CILJ OVE TEMATIKE?
Voda ima neke čudne vibracije, kad sam u vodi, kao da je moje telo svuda gde je ta voda, od Švarcvalda, pa do Crnog mora, a onda tek more… ihaj… Onda nema kraja, voda je svuda, kao i duh. To je budnost za mene.
DA LI SVOJIM SLIKAMA ŽELIŠ DA INSPIRIŠEŠ, MOTIVIŠEŠ NJIHOVE VLASNIKE ILI KONZUMENTE UMETNOSTI? DA LI JE ZA TEBE DOVOLJNO SAMO KROZ FORMAT SLIKE IZRAZITI SEBE?
Drago mi je kad mi neko ispriča neku priču o mom radu, daje mu neku novu dimenziju, sigurno da se prenese deo tvoje stvaralačke energije, to jest onog što je pokrenulo stvaranje. Format nema veze, ubedljiv može da bude i mali i veliki format. Varira od umetnika do umetnika. Trenutno mi prija veliki format, tu mogu da se raširim ceo, i fizički i mentalno. Kao da izbegavam manje formate, vidim sliku u glavi na primer, ali kad pogledam manji papír, neće sve da stane…
DOBA DANA ILI NOĆI KADA VOLIŠ DA RADIŠ?
Jutro mi je uvek najsvežije, valjda se sve budi, pa i ja. Nisam noćni tip. Uveče se sve vrtim oko rada, nikako da crtam, a ujutru jednostavno priđem.
TEMA JUNSKOG IZDAJA RYL E-MAGAZINA JE „KOSMOS U SRCU“. ŠTA JE ZA TEBE KOSMOS, ŠTA JE ONO ŠTO TE POKREĆE I ŠTA SE NOSI U SRCU?
Kosmos je ono na slikama, one tačkice što sijaju, pa onda svi kažemo vauuuu – koliko je ovo čudo, ili sjajno, kakva je ovo planeta, ili kad se sankaš, vuče te kosmička sila gravitacije, a ti uživaš. Mislim da je kosmos uživancija i on nas nosi u njegovom velikom srcu. Raduje me sve to i to me pokreće. Iskreno, radujem se zbog puno stvari. Pomislim da napravim crtež, pa me to pokrene da radim, željno iščekujem, a dok radim, jedva čekam da vidim gotovu stvar, i tako u krug. Sve je jedno.
