BUDNOST JE SAN, KOJI SE ŽIVI IZ DANA U DAN

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

MILAN NIKOLIĆ IZANO, PISAC DELA „LANAC LJUBAVI“, „U DAHU IZDAHA“, „VINČANSKA KABALA U LANCU LJUBAVI“, „DNEVNIK DUŠE“, URADIO JE I INTERAKTIVNU DVOAZBUČNU DVD KNJI­GU „LANAC LJUBAVI“, SA PESMAMA I MUZIKOM KOMPOZITORA ALEKSANDRA SANJE ILIĆA, U IZVOĐENJU GRUPE „BALKANIKA“, A NJEGOV NAJNOVIJI ROMAN „ŽIG VRELIH USANA“ IMAO JE VELIKI ODJEK I ČITANOST KOD ŽENA. ČOVEK PERA, ISTANČANE REČI I DUŠE, KOJI LAKO PREPO­ZNAJE ŽENU U NJENOJ SUŠTINI I CELOVITOSTI.

DO KAKVIH SI ZAKLJUČAKA DOŠAO S OBZIROM NA TO DA SI PUNO PISAO O ŽENI KROZ SVOJE ROMANE. KAKO IZGLEDA NAJLEPŠA ŽENA?

Većina ljudi pogledom određuje lepotu žene, a meni je Bog dao sposobnost da pogledom vi­dim, ne samo njen spoljašni izgled, već i suštinu koju ona nosi u svojim dubinama. Trenutno za­ista ne znam kako izgleda najlepša žena. Ipak, volim život, a i on voli mene, pa mi je omogu­ćio da vidim puno lepih žena, koje na sebi nose i lepotu svog postojanja: nežnost, senzualnost, seksipil, gracioznost, krhkost i snagu u jednom obliku, eleganciju pokreta, snagu izražavanja, nevinost ponašanja, ranjivost osećanja, nedo­dirljivost njene jedinstvenosti… a sve to u sjaju svetlosti postojanja. Kada zadržim jednu od ta­kvih u svojoj blizini, znajte da će ona za mene biti najlepša žena.

TVOJE PRIČE OSVAJAJU ŽENE NA NAJJEDNOSTAVNIJI NAČIN. LAKO PRODIREŠ U RAZMIŠLJANJE ŽENA I NJENA TANANA OSEĆANJA.

Čuo sam od svojih čitalaca i prijatelja da sam u svojim pričama, pesmama i knjigama napisao dosta toga o ženskim osećanjima, koje ni one same ne bi znale na taj način da opišu. I, kao i vi, pitaju se kako. Šta je to što mi pomaže da prodrem do tih tananih vibracija, koje za odnose polova mnogo znače? Neka ove moje reči budu ispovest, koja će da povede veliki broj muškara­ca na put, koji vodi razumevanju ženskog srca. Molim vas, verujte mi, braćo, taj put kreće iz našeg srca i da bi nastavio do srca vaše drage, nemojte da slušate njene reči, već ih gutajte sa njenih usana i obojte svoja razmišljanja bojom njenog glasa. Pratite joj pokrete, a posebno one koje prati njen pogled i, dok to radite, ćutite. U tišini pogleda je vaša snaga. Govorite tiho reči­ma, glasno pogledom, a pokreti neka vam budu odlučni i primereni vremenu i prostoru.

KO JE TVOJA MUZA? DA LI POSTOJI? ILI JE SVE SAMO MAŠTA?

Naravno da postoji. Nikada ne bih napisao i objavio svoje knjige da nje nije bilo. Moj dah na nju miriše. Ako se pitate zašto još uvek nije sa mnom. Verujte mi, biću, sada nije vreme. Radim na tome. Do nje me vode i sve ove divne dame koje upoznajem i koje me ženskim principom hrane. Učim od svih njih da bih došao, bio i ostao samo sa jednom. Ne verujem da je mašta iluzija. Mašta je najlepša stvarnost.

OBIŠAO SI REGION I DEO EVROPE PREDSTAVLJAJUĆI SVOJE ROMANE. ODAKLE DONOSIŠ NAJVIŠE UTISAKA?

Prihvatio sam pisanu reč kao svoju misiju. Pu­tovanja mi donose mogućnost da oživim reči iz svojih knjiga i da na promocijama i predava­njima širim svojim čitaocima spoznaje do kojih sam došao, da im objasnim način na koji su one utkane u moja dela. Predivna poznanstva na svim tim gostovanjima su ono što meni ulepša­va život. Živa reč traga za živim ljudima. To su oni ljudi koji tragaju za suštinom svog postoja­nja i puta kroz život. Mnogo takvih divnih ljudi sam upoznao gde god da sam otišao, a u pro­teklih pet godina mislim da sam obišao više od 50 gradova. Ne želim bilo koga da uvredim, ali Ohrid, Kotor, Aleksinac, Salzburg, Valjevo i Novi Sad su mesta kojima se uvek rado vraćam.

KOJI SU SLEDEĆI KORACI? KANADA, AMERIKA?

Zahvalan sam Bogu za život i za sve ovo što u njemu proživljavam. Planove pravim, a Njemu prepuštam volju da me vodi i da odluči šta je za mene najbolje. Verujem mu. Pozivi postoje, ali sam knjige rasprodao. Zato ću prvo da od­štampam nova izdanja svih svojih knjiga, pa ću kasnije na ta velika putovanja, a u narednom pe­riodu posvetiću se obilasku gradova po Srbiji, na kojima ću držati predavanja i promovisati naj­noviju knjigu „Žig vrelih usana’’, radu na novom delu, kao i drugim poslovima koje sam započeo.

O ČEMU PIŠEŠ SADA? TEMA KOJA TI OBUZIMA MISLI?

U ovom periodu, pišem kratke priče posvećene ženi dami i muškarcu vi­tezu. Još uvek mi se nije iskristalisa­lo u glavi šta je to što radim i da li će nova knjiga biti zbirka kratkih priča, ili ću sve te priče objediniti u roman. U ovih prethodnih pet knjiga pisao sam o razumevanju ljubavi, kako se spaja­ju muški i ženski principi u nama sa­mima i kako sve te spoznaje vode ka produhovljenju. Sada imam nameru da spojim učenje kvantne fizike para­lelnih univerzuma sa kosmičkim kun­dalinijem. Želim da pisanjem sam do­đem do odgovora na svoja pitanja, a kasnije da sve to pretočim u delo, koje ću prezentovati svojim čitaocima. Iza­zova nikad dosta. Dosadno bi bilo da su jednostavni.

LJUBAV KAKVU BI ŽELEO DA ŽIVIŠ?

Vanvremensku. To je ljubav kroz koju protiče strast za životom, a pojačana je svim ljubavnim vrlinama i, kao takva, pobeđuje požudu i smrt. Takva ljubav nas čini besmrtnima i za nju je nevaž­na smrtnost tela. To nije ljubav prema jednoj osobi, to je ljubav prema živo­tu, prema Stvaraocu i prema kreaciji, koju sami donosimo ovom svetu. Moć koju čovek poseduje da idejom iz sve­sti, iz nečega što nije opipljivo, stvori materijalno, ljudskim čulima predoči­vo, ono je što nas čini božanski živim. Božanski živ čovek može stvoriti sam sebi Boginju. Nju sebi stvaram i za tu ljubav živim.

SAN KOJI SANJAŠ IZ DANA U DAN?

Sanjam da ostanem budan. Budnost je vrlina do koje se stiže mudrošću, str­pljenjem, upornošću, voljom, verom, radom, poniznošću… Ne mogu nabro­jati sve vrline koje u sebi ima budnost, jer je ona vrlina nad vrlinama. Budnost je san, koji se živi iz dana u dan.

MILAN NIKOLIĆ IZANO JE DRUGI ČOVEK NAKON POVRATKA IZ GRČKE. KOJI JE TEBI BLIŽI -OVAJ DANAŠNJI MILAN ILI ONAJ IZ PROŠLOSTI?

Sva životna iskustva koja su me do­vela do ovog današnjeg Milana su od mene načinili čoveka koji veruje da se rađa svakim novim danom. Trudim se da mi najbliži bude onaj Milan koji je tu danas, prisutan u sebi, i da mu ne dozvolim da odluta. Kroz priče provla­čim, a i na predavanjima govorim o tome, da ljudi prvenstveno treba da vole sebe. Ćutljivo i nenametljivo. Da poštuju svoje misli i da im ne dopu­ste da ih prate nečije tuđe i nametnute reči. Naše reči su naša sloboda, a kada imamo slobodu donosićemo i sebi i drugima ljubav. Zato je meni najbliži slobodan Milan, i ma šta drugi mislili o njemu, ja ga takvog volim.

TEMA MAGAZINA RYL SU SIMBOLIČNI STIHOVI VASKA POPE „NISAM VIŠE TU, SA MESTA SE NISAM POMERIO, ALI NISAM VIŠE TU“. DA LI DUŠA ODE NEGDE PRE TELA, PA JE TELO VREMENOM STIGNE?

Duša je jedina nedeljiva ćelija ljudskog organizma, u kojoj se čuva zapis ugo­vora čoveka sa Bogom. Ako dozvoli­mo ili nateramo lošim delima da duša ode iz nas, Bog će nas napustiti. A ako dozvolimo duši da sledi staze koje joj je Bog odredio, bićemo svuda, a da se pomerili nismo. Vasko Popa je znao, a ja ću potvrditi njegovu spoznaju. Pe­snici i umetnici su najbliži Bogu. Ne zaboravite važnu činjenicu: umetnici su ljudi koji stvaraju po Božanskim principima u svim delatnostima. Duša je vodič telu za obilazak Vaseljene.