BRIŽNOST

PIŠE: DRAGANA STOJIĆ, AUTOR KNJIGE „TVOJA NOVA ŠANSA“

Kada je Branka došla na razgovor, to je bio monolog. Žalila se na svoj posao, na partnera, na decu, na roditelje, na nepravde života, na odsutnost sreće, na životne laži i iluzije. Bila je ubeđena da niko o njoj ne brine i da svi oni „samo na sebe misle“.

Pitam je: „Koliko Branka brine o sebi?“

„Brinem“, poskoči Branka, „neprekidno bri­nem“, a onda povisi ton, „i za sebe, i za decu, i za roditelje, i za posao, brinem se po ceo dan i mislim da ne mogu više.“

Mi stvarno i ne možemo biti u dugom nizu nep­rekidnih briga, a da se osećamo dobro. Briga ne donosi oslobađanje i dobar odnos. Brigom se uglavnom ispunjava ono što ne želimo ni sebi ni drugima. Brigom vidimo opasnost, ve­rujemo u beskonačne scenarije negativnih is­hoda. A to nam stvara strah. A taj strah vodi u uznemirenost.

Zato je važno razlikovati brigu i brižnost.

Jer briga je iz straha, a brižnost je iz Ljubavi.

Mi smo dužni prema sebi da u nama postoji dovoljno ljubavi za nas, dovoljno trenutaka u kojima nežno biramo emocije koje rade za nas poput samopoštovanja, zahvalnosti, odgo­vornosti, odanosti, doslednosti. Kreativnost koja izlazi iz te naše unutrašnje ljubavi neće proizvoditi brigu iz straha, već brižnost za nas same, što bi podrazumevalo razumevanje nas samih, čist unutrašnji izvor i poznavanje naše mere davanja drugima. To opet podrazumeva poznavanje sopstvenih potreba i meru davanja sebi. Kada smo u brižnosti, mi negujemo pri­jatne emocije i naš stil rešavanja svakodnev­nih problema je različit od blokade koju izaziva strah.

Sve je to Branka usvajala iz susreta u susret.

Počeli smo od toga da je Branka u početku mislila da je njena briga korisna, da što više u glavi ima negativnih ishoda, to će biti sprem­nija za njih. Mislila je da brinuti o sebi znači brinuti da svi drugi oko nje budu u redu, da se svi oni osećaju dobro i da im je sve potaman. Mislila je da joj to donosi mir. Ali taj mir nikako da stigne do nje. Osećala se sve više uznemi­renom i nesigurnom.

Vremenom je prihvatila da brižnošću o sebi prihvati mesto na kome je bila u tom trenutku i odredi gde dalje želi da stigne. Jer biti brižan za sebe značilo bi da će postati osoba kakva u stvari želi biti, a da pri tom ne šteti ni sebi ni drugima.

Bilo joj je potrebno vreme da prepozna kakva osoba želi da postane.

Čekala sam taj odgovor.

Jer biti brižan za sebe značilo je istražiti šta je to što želi i šta je sve potrebno da uradi da se dobro oseća ona, a ne samo ljudi oko nje.

Shvatila je da njena briga da se drugi osećaju dobro ne vodi tome da se i ona tada oseća dobro. Jer to i nije pravi put. Shvatila je da biti brižan za sebe znači postati heroj svog života, a ne žrtva okolnosti. Postati vlasnik svog živo­ta, a ne vlasnik beskonačnih briga.

Shvatila je da njen život postaje ispunjen kada se ona u njemu oseća dobro, a ne kada se lomi sa sobom da bi sve oko nje bilo dobro.

Biti brižan za sebe je dati sebi dozvolu za sopstvena otkrića, za napredak, za sagleda­vanje mogućnosti, a ne patnje, zastoje, udo­voljavanja i stagnacije.

Branka je počela ispunjavati svoje potrebe i to je dovodilo do odsustva anksioznosti, jer je zadvoljavanje potreba drugih, a zanemarivan­ja sebe vodilo baš tamo.

U nemir i nesigurnost.

Naučila je Branka da biti brižan za sebe nije puko popravljanje sebe niti misao da nešto s njom nije u redu, već je počela voditi računa o sebi, svojim odlukama, navikama, ishrani, voditi računa o svom telu, svojim osećanjima, ponašanju i mislima.

Mislima koje donose dobro.

Kroz naše razgovore, Branka je razumela da biti brižan za sebe nije da samo radi ono što je čini srećnom, da ima veliki obrok, da jede naj­bolju čokoladu, da vozi automobil svojih snova ili leškari u kući na obali, pa ni da je voli idealni partner.

Brižnost je na delu kada se svesno gradi život u kome nije potrebno da se beži u maštu od očekivanja.

Branka je postala spremna i da pogleda u svoje neuspehe, što joj nije bilo nimalo lako. Preuzela je odgovornost za trenutak u kome se našla i angažovala je sve svoje unutrašnje snage da menja sve što je držalo u tom mestu.

Brižnost je značila razviti veru u sebe i u do­gađaje koje život donosi sa sobom i koji joj se često ne sviđaju.

Biti brižan za sebe je i kada neprijatne emoci­je iz prošlosti menja svojom prisutnošću u sadašnjem trenutku. I kada otpušta ljutnju kao način samokažnjavanja, shvativši da je ljutnja u stvari kažnjavanje nje same zbog onog što su joj drugi uradili.

Branki se naročito dopalo što ne mora odus­tajati od sebe da bi bila voljena i prihvaćena. Dopalo joj se što otkriva vlastite vrednosti, pa je samim tim prestala biti zavisna od mišljenja ljudi oko sebe.

Prestala je smatrati sebe odgovornom za pos­tupke i odluke drugih, shvativši da drugi imaju odgovornost za kreiranje vlastitog života i da to nema veze sa njom koliko god da je ljubav iz­među njih prisutna. Prestala je verovati da baš ona zna šta je za druge najbolje.

To je oslobodilo.

Brankina brižnost postala je veliko polje prihva­tanja različitosti i oslobađanja sopstvene neza­visnosti, slobode, topline, dostojanstvenosti i smirenosti.

Susreti s Brankom su postali smeh i radost.

Bilo je sve manje briga, a sve više lepe, zrele, veličanstvene i čiste brižnosti.