in

BOJE SLOBODE, RADOSTI I LEPOTE

PIŠE: TAMARA ĐURIĆ, NOVINAR

Živimo u civilizaciji u kojoj ima sve više infor­macija, a sve manje smisla ili smo zaboravi­li da smisao svemu dajemo mi sopstvenim os­ećanjem i razumevanjem sveta. Pišem ovaj tekst prvog dana leta 2022. godine, iz jedne televizijske redakcije došla sam u svoju malu “redakciju” or­ganizovanu u dnevnom boravku stana, ali… Vo­lim svoj posao taman toliko da od njega nikada ne odustanem. „More“ informacija i tako svako­ga dana sve do „level 2“, kako je Dušica danas objašnjavala našoj veseloj ekipi. „Dakle, level 2 je smisao“, kaže draga koleginica Dušica sa šarm­antnim osmehom i tu se nema šta dodati, zar ne?

Sve boje leta i sveta, naslov je ovog teksta… Tre­balo bi pisati o lepoti i radosti, leto je, razbibriga, zaborav teških i loših uspomene… Leto je, ali bi­ram da pišem o gore pomenutom smislu, makar se i podsetila nečega što bi možda trebalo pre­pustiti zaboravu, sve ono što je vreme u kome živimo sobom donelo.

Neće nas zbuniti sve jača informatička mreža koja multiplikuje sadržaje i ne bismo trebali doz­voliti da se nestajanje smisla odigrava brže od njegovog nastajanja. Mnogi od nas žive u ovom divnom gradu, u Beogradu koji je dostojan sve­ta isto koliko su to Pariz, London, Amsterdam ili Majami, u kome živi ljubav mog života. Beograd je čuvar naših uspomena, ključar naših tajni, taj otmeni „gospodin“ uvek je znao da besmisao „obuče „ u smisao. Da, istina je da je ovde lepo živeti u inat svemu ili uprkos svemu.

Ima tog autentičnog beogradskog šmeka koji treba umeti prepoznati i sa njim se „nositi“, te iskrene, nekad surove komunikacije u kojoj se informacije ne iscrpljuju u insceniranju komuni­kacije, ni u insceniranju smisla.

Nismo nekakvi autonomni subjekti ili barem od­bijamo to da budemo, ni pokorni ni poslušni ob­jekti, ljudi smo, svoji, autentični, neponovljivi, isti oni odvažni ljudi koji nonšalantno prelaze preko mogućnosti fensi varijante kreiranja i rekreiranja identiteta u psihološkom i sociološkom smislu, mi smo isti oni ljudi koji odbijaju da manipulišu fenomenom supstitucije stvarnih društvenih veza u korist virtuelnih, distanciranih i emocio­nalno „bezbednih“. Vreme „korača“ uz nas, a ne ispred nas.

Boje leta i sveta na „paleti života“ oslikavaju ra­dost, zato što su radost i zahvalnost izbor. Pre­više je nelagodnosti koje proističu iz obilja ponu­da i mogućnosti koje su nam na raspolaganju. Ovog leta zaboravimo na neprekidnu proizvodnju želja i veštački izazvanih potreba, osmehnimo se agresivnom podržavanju „kulta autentičnosti“ koji je istovremeno i simptom i dijagnoza moder­ne kulture.

Možda je zaista sve postalo pseudo, a svetom zavladalo egomanijakalno sopstvo i predomi­nantni tip narcističkog pojedinca opsednutog kultom mladosti i uspeha, ali nikada nam niko ne može oduzeti pravo na izbor kriterijuma po koji­ma se vladamo.

Ovo leto neka bude u bojama slobode, radosti i lepote malih stvari, uzmite omiljeno piće, čitajući RYL magazin, poklonite sebi najdragocenije što imate – vreme za sebe i one koje volite.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

VELIKI SVET MIRE BRTKE

KADA ČISTITE KOŽU, RADITE TO KAO STRUČNJAK