PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: BOŠKO RADOJKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
BOŠKO RADOJKOVIĆ, OSNIVAČ I VLASNIK GUITAR ART FESTIVALA KOJI JE OVE GODINE OBELEŽIO 25 GODINA POSTOJANJA.
ZAVRŠIO JE MUZIČKU AKADEMIJU U BEOGRADU I NAKON MNOGOBROJNIH GOSTOVANJA PO SVETSKIM FESTIVALIMA JE USPEO DA 2000. GODINE ORGANIZUJE PRVI GITARSKI FESTIVAL U SRBIJI. DANAS JE BEOGRADSKI GUITAR ART FESTIVAL JEDAN OD PET NAJVEĆIH FESTIVALA KLASIČNE GITARE U SVETU. GODINE 2001. OSNOVAO JE ASOCIJACIJU KLASIČNIH GITARISTA JUGOISTOČNE EVROPE (ASEG – ASSOCIATION OF SOUTH-EASTERN EUROPEAN GUITARISTS), U KOJOJ JE I DANAS AKTIVAN KAO PREDSEDNIK. IMA PREKO 35 GODINA PROFESORSKOG STAŽA, A U PERIODU OD 1. JANUARA 2012. DO MAJA 2014. BIO JE DIREKTOR JUGOKONCERTA, NAJVEĆE KONCERTNE AGENCIJE ZA PROMOCIJU KLASIČNE MUZIKE U SRBIJI.
NJEGOVA GUITAR ART KORPORACIJA TRENUTNO IMA DVE PRIVATNE ŠKOLE, SOPSTVENU PRODUKCIJU, KAO I DVA FESTIVALSKA IZDANJA – LETNJE U HERCEG NOVOM I ZIMSKO NA KOPAONIKU. TO JE PRVA TROJKA GUITAR ART FESTIVALA KOJOM POČINE DALJA EKSPANZIJA FRANŠIZE OVOG FESTIVALA PO SVETU.
Motiv za osnivanje Guitar Art Festivala?
Status i rešavanje najosnovnijih potreba i aktivnosti klasičnih gitarista Srbije kroz jedan kontinuirani događaj u Beogradu. Na osnovu toga sam 1999. godine zamislio, potom ideju stavio na papir i 2000. pokrenuo Guitar Art Festival.
Da li si ponosan na 25 godina aktivnog festivala, koji je ugostio mnoge svetske i domaće gitariste? Od klasičnog art festivala postali ste art festival po ukusu široke publike.
Vrlo sam ponosan! Festival je odavno prevazišao standardno poimanje jednog takvog opšteg događaja i postao svestrana platforma za edukaciju, prezentaciju i komunikaciju gitarskog sveta, a pre svega most za sve naše gitariste ka njoj.
Od prvog dana, festival je bio po ukusu široke publike. Od moje sklonosti i ljubavi ka muzici Albeniza, Tarege i Španije, formirao sam aktivnosti i program za klasičarsku branšu, a zahvaljujući Elvisu, Bitlsima, Stonsima, Abi… rock & roll je od prvog izdanja bio neizostavni deo festivala.
Žice su žice, a kvalitetnu i lepu muziku svi ljudi ovog sveta trebaju i osećaju, bez obzira kojeg je žanra.
Da li si mislio da je put kojim ideš ispravan?
Apsolutno, jer kada se borite za nešto što je istinito i životno neophodno, a pritom ste iznikli iz te branše, taj je osećaj ispravnosti i nepokolebljivosti prirodno usađen od prvog dana i trajaće, siguran sam, do kraja.
Koja je formula tvog uspeha?
Kad bih spojio svoje + i –, možda bih izdvojio:
– kontinuiranu upornost – tvrdoglavost
– životnu posvećenost – fanatizam
– veliki rad – radoholičar
– spontanu kreativnost – neodlučna Vaga 🙂
A na kraju uvek dolazi i ostaje LJUBAV, jer sam ipak gitarista i beskompromisno volim to što radim!
Kako izgleda saradnja sa svetskim umetnicima?
Raznolika, skoro uvek laka i lepa, pogotovo sa najvećim umetnicima. Zapravo i nije bilo loših saradnji, već samo lakših ili težih za produkciju, ali ono što mi ostaje u glavi su provedeni momenti, pogledi, reči, misli i osećaji… meni večna inspiracija i potvrda (Ennio Morricone, Paco de Lucia, Sting, John Williams, Pepe Romero, Luz Casal, Dulce Pontes, Mariza, Buika, Vaya Con Dios, Herbie Hancock, Air, Pink Martini, Tommy Emmanuel, Rosenberg Trio, Vlatko Stefanovski).
Šta bi izdvojio kao prednost održavanja koncerata u Beogradu i koliko srpska publika voli klasičnu gitaru?
Prednost i privilegija je imati značajne i velike koncerte u svom gradu. Praktično je zbog vremena, finansija, druženja, a sa druge značajnije strane – ispunjava dušu lepotom i osećajem da smo i dalje svet. Sva publika voli gitaru, klasičnu sigurno manje i to je posledica neinformisanosti i neobrazovanja, međutim to se vrlo lako menja za svakoga ko prvi put dođe na festival – uvek nam se vraća!
Ove godine ste organizovali KONCERT ZA REKORD. Cilj koncerta je bio da se postavi prvi nacionalni gitarski rekord, koji će svake naredne godine da se uvećava. Guitar Art Festival je pozivao sve gitariste koji znaju osnovne akorde i imaju od 7 do 77 godina da se priključe najvećem gitarskom koncertu u Srbiji. Kako je izgledala svirka 1000 gitarista na Trgu republike?
U startu nisam na taj način zamislio taj koncert, ali se tako desilo! Zbog jubileja i ASEG-a, imao sam skoro 500 mojih gitarista na festivalu, studenata, profesora, orkestara, gostiju većinom iz inostranstva, pa sam poželeo da ih sve okupim na Trgu republike, da odsviramo dve pesme, slikamo se i napravimo uspomenu iz Beograda. Ideja je vrlo brzo i dobro svuda primljena, a kada je i od nadležnih ustanova dobila podršku, nadogradio sam je i finalizirao naslovom i poentom: KONCERT ZA REKORD. Fenomenalno je bilo, pa nastavljamo sledeće godine. Hvala svima!
Kada se osvrneš unazad, šta vidiš od pređenog puta, a šta je ono što je ispred vas?
Festival mi je prebrzo, nesvesno doneo i odneo proteklih 25 godina, ali mi je zadržao osmeh, entuzijazam, veru i ljubav da moja gitara i ja možemo SVE! Zato, kao i ranije, ne razmišljam toliko o budućnosti, puštam da se i dalje sama stvara uz pomoć mojih snova, mašte i prijatelja. Iskreno se vodim njima, pa dokle god budem stigao, biću zadovoljan i srećan!
Tema julsko–avgustovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Strast kao autentičnost“. Sve ono što radiš i način na koji živiš je proizvod tvoje strasti koja te čini toliko jedinstvenim i autentičnim. Ta večna vatra kreira tvoju autentičnost.
Da li je ovo pitanje za razmatranje ili konstatacija? 🙂
Šta god bilo, slažem se, jer se i prepoznajem!
