PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
IGOR CVETIĆ, DIPLOMIRANI PRAVNIK, SA ZAVRŠENOM AKADEMIJOM ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST. U PRIVATNOM PREDUZETNIŠTVU JE 15 GODINA. ČOVEK IZRAZITOG POSLOVNOG SENZIBILITETA. PARTNER U KOMPANIJI KAPETAN VLIIGO D. O. O. KOJA SE BAVI IZGRADNJOM MODERNIH STANOVA
IGOR CVETIĆ JE PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA UDRUŽENJA PROFESIONALNIH UPRAVNIKA BEOGRADA. TO JE UDRUŽENJE GRAĐANA KOJE JE OSNOVANO NA INICIJATIVU GRADA PRE PAR GODINA KADA JE 2016. STUPIO NA SNAGU ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU STAMBENIH ZGRADA, A OKUPLJA LICENCIRANE PROFESIONALNE UPRAVNIKE. PORED SVOJE STATUTARNE FUNKCIJE, IGOR DANAS VODI I NEKOLIKO PROJEKATA KOJI ĆE ZNATNO UNAPREDITI IZGLED DONJEG DORĆOLA. SVOJOM HRABROŠĆU I ZNANJEM DOPRINOSI KREIRANJU LEPE SRBIJE, JOŠ LEPŠEG BEOGRADA.
NA ŠTA UPRAVNICI ZGRADA DANAS NAJVIŠE OBRAĆAJU PAŽNJU? DA LI JE TO ENERGETSKA EFIKASNOST KOJA JE POSLEDNJIH NEKOLIKO GODINA AKTUELNA U SRBIJI?
Početkom decembra se navršavaju četiri godine od donošenja novog (sad već starog) stambenog zakona čiji je cilj da uvede red u stanovanje. Stambeni zakon uvodi nove kategorije kao što su stambena zajednica, licencirani profesionali upravnik, prinudna uprava i slično.
U protekle četiri godine zgrade su se legitimisale kao stambene zajednice i izabrale profesionalne upravnike ili upravnike iz redova stanara. Na taj način su se stekli uslovi za rad, snimljeno je stanje u kojem se zgrade nalaze, doneti su planovi o tekućem i investicionom održavanju, određeni su prioriteti s obzirom na to da se stambeni fond nalazi u lošem stanju. Država je odredila minimalne iznose koje stambene zajednice moraju da izdvajaju za održavanje i to je već zaživelo u praksi, razvila se svest građana o neophodnosti ulaganja u stambeni fond.
Ovaj zakon ima tri cilja: bezbednost, vrednost i efikasnost.
Energetska efikasnost je ključna stvar u stambenom zakonu, naša zakonska obaveza u odnosu na EU, pitanje zdravlja nas i našeg potomstva, kao i razvojna šansa Republike Srbije! Ušteda je isto što i zarada, za manje od pet godina se kroz uštedu vraća uloženo i našoj ekonomiji daje preko potreban zamajac na kojem može da se stiče kapital u predstojećim decenijama.
SARADNJA SA GIZ-OM PO PITANJU ENERGETSKE EFIKANOSTI.
Konsultantska kuća moćnog nemačkog Ministarstva za razvoj je u saradnji sa našim ekspertima u godinama posle promena izvela brojne analize i programe od kojih se neki tiču i energetske efikasnosti. Svoje zaključke su nesebično podelili sa Udruženjem profesionalnih upravnika Beograda, konkretno sa mnom pošto vodim taj sektor.
Srbi su drugi u Evropi po broju kvadrata u privatnom vlasništvu, u proseku 31 m2. Prosečno srpsko domaćinstvo troši skoro tri puta više energije struje, vode i slično od uporednog zapadnoevropskog domaćinstva koje je neuporedivo bogatije. Energetska efikasnost se tiče ušteda svih vrsta energije, uzmimo kao najočigledniji primer grejanje u Beogradu i zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja. U Beogradu je na daljinski sistem ‘priključeno’ 22.000.000 m2, od čega su 18.576.286 m2 stambene zgrade, a ostalo su javne institucije.
Izvor: N1/YouTube
Prosečna potrošnja energije da se zagreje m2 u Beogradu na daljinskom sistemu grejanja je tokom grejne sezone 2012/13. iznosila frapantnih 130 kw. Uporedni primer je naselje Stepa Stepanović, koje je nedavno sazidano uz uvažavanje pravila energetske efikasnosti. U tom naselju je energija potrebna za zagrevanje m2 samo 55 kw, nasuprot 130 kw što je beogradski prosek!
Sa postojećih 22.000.000.000 m2, kapacitet daljinskog sistema grejanja u Beogradu je potpuno iscrpljen i traži proširenje. Kada bismo umesto proširenja kapaciteta daljinskog sistema grejanja išli na izolaciju stambenog fonda, kroz uštede bi se stvorio prostor da se i ostatak Beograda, koji se trenutno greje na drva i struju, priključi na postojeći sistem daljinskog grejanja. Na taj način bi se smanjile emisije ugljen-dioksida koje stvara sagorevanje fosilnih goriva i čine zimi život u našem gradu nepodnošljivim, a da ne pominjem penale koje plaćamo Evropskoj uniji zbog neispunjavanja obaveza koje se tiču ekologije. Ukidanjem grejanja na struju bi se uglavnom u centra Beograda takođe smanjio rizik od požara, pošto su instalacije u salonskim stanovima projektovane za lampe za čitanje, a ne poluispravne TA peći. Smanjenjem potrošnje struje za grejanje bi se oslobodili kapaciteti Đerdapa i ta čista električna enegija bi se mogla prodati za višu cenu na stranim tržištima, obezbeđujući nam preko potreban priliv deviznih sredstava. Mogućnosti su bezbrojne.
DFC – AMERIČKI FOND ZA RAZVOJ JE AMERIČKA RAZVOJNA BANKA. USPOSTAVLJENA JE USVAJANJEM ZAKONA O BOLJOJ UPOTREBI INVESTICIONIH ZAJMOVA ZA RAZVOJ OKTOBRA 2018. GODINE. DFC JE NASLEDNIK MOĆNOG OPIK-A, DRŽAVNE AGENCIJE SAD KOJA POSTOJI OD 1971. I FORMIRANA JE ZA PODRŠKU PRIVATNOG SEKTORA U AMERICI I U ZEMLJAMA U RAZVOJU. AMERIČKI FOND ZA RAZVOJ ULAŽE U OBLASTI KAO ŠTO SU ENERGETIKA, ZDRAVSTVO, INFRASTRUKTURA I TEHNOLOGIJA. TAKOĐE OBEZBEĐUJE SREDSTVA ZA RAZVOJ MALIH PREDUZEĆA. POSEBNO PODSTIČE RAZVOJ ŽENSKOG PREDUZETNIŠTVA. KAKO VIDIŠ SVOJU ULOGU I SARADNJU SA OVIM FONDOM?
Dolazak američkog Fonda za razvoj (DFC) je izuzetno važan za Srbiju zato što je on deo američke vlade. Otvaranje kancelarije u Beogradu je fantastična stvar zato što Sjedinjene Američke Države na taj način daju signal da smo mi njihov glavni partner u regionu. Napominjem da Fond neće otvarati slične kancelarije u zemljama bivše Jugoslavije. DFC sa ukupnim budžetom od 60 milijardi dolara usmeren je pre svega ka podsticanju privatnih ulaganja u zemlje u razvoju i mi se nadamo da će pretežni deo tih sredstava biti uložen kod nas.
Moj poslovni partner, inženjer Đorđević, naturalizovani je američki građanin i uspešan industrijalac. Interesna grupa kojoj pripadamo smatra da zajedno predstavljamo savršenu sponu između dva sveta, što se pokazalo kao tačno kroz rekordno brzu realizaciju direktne investicije od 5.000.000 evra izgradnjom reprezentativnog stambenog objekta u Kapetan Mišinoj 39 na Dorćolu.
DANAS U BEOGRADU, U KOJEM SVI GRADE I DOPRINOSE URBANISTIČKOM IZGLEDU METROPOLE, KAKO IZGLEDA TVOJ PROJEKAT NOVE ZGRADE I VELIKA AMERIČKA INVESTICIJA U KAPETAN MIŠINOJ 39?
Mislim da napokon u Beogradu više ne grade svi, već privredna društva, institucije i pojedinci koji su na dovoljno visokom stepenu društvene odgovornosti da taj posao urade na zadovoljstvo generacija koje dolaze. Izgradnju reprezentativnog stambenog objekta u srcu Starog grada, u Kapetan Mišinoj 39, upravo smo izabrali zato što je Donji Dorćol najperspektivniji kraj, bez konkurencije u evropskim metropolama. Mi smo to znali pre nego što ga je renomirani britanski Gardijan uvrstio među 10 najperspektivnijih krajeva u Evropi u martu ove godine.
Savremena eklektična zgrada koju smo sazidali od marta do novembra ove godine, uprkos svetskoj epidemiji korone, predstavlja direktnu američku investiciju od 5.000.000 evra, prvu u nizu i samo je najava velikih stvari koje dolaze.
Brzina, dizajn, kvalitet sa kojim je posao urađen na opšte zadovoljstvo bivših i novih vlasnika, lokalne zajednice, struke i svih zainteresovanih je signal da se stvari na Balkanu menjaju i da je budućnost svetla.
Izvor: Kapetan Vliigo/YouTube
KOJA JE STVARNA ULOGA MLADOG KANTAUTORA BRUNA MARSA IZ SAD U REPREZENTATIVNOM STAMBENOM OBJEKTU KOJI ZIDAŠ U KAPETAN MIŠINOJ 39 I DA LI SU ISTINITE GLASINE DA JE ON U TOM PROJEKTU TIHI PARTNER?
Gospodin Đorđević je poznati mecena umetnosti.
Pored toga, se uključio i u muzički biznis.
Za nas i Srbiju je možda najinteresantniji veliki koncert profesora Nemanje Bogunovića u martu ove godine u čuvenom Karnegi Holu u Njujorku, koji je zasenio ‘Veliku jabuku’ i odjeknuo mnogo šire od srpske zajednice u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prava istina je da je mladi Bruno Mars partner gospodina Đorđevića u drugim projektima. Mladi kantautor će čim se ukaže prilika posetiti srpsku prestonicu kao moj gost.
EKONOMSKA BUDUĆNOST SRBIJE IZ TVOJE PERSPEKTIVE.
Za nas je od ogromnog značaja da imamo različite vrste kapitala na našoj teritoriji, da imamo različite investitore i investicije. Kada pogledate kroz infrastrukturu, imate kineske, ruske, evropske, američke investicije i sada američki Fond za razvoj. Ukazujem da su to investicije koje se tiču povezivanja Beograda i Prištine, pre svega “auto-put mira”. U predstojećem periodu biće izgrađeni veliki objekti. Plan je da Srbija postane visokorazvijena zemlja i regionalni centar. Veliki infrastrukturni projekti dovešće do porasta životnog standarda, razvoja mode, umetnosti, filma, organizovaće se veliki sajmovi. Očekuje nas veliki progres.
TVOJI BUDUĆI PROJEKTI I KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA?
Pored dosadašnjih angažovanja u spoljnoj trgovini, građevinarstvu, medicine, u budućnosti su mi interesantni projekti vezani za železničko povezivanje sa Prištinom. Već su u toku određene projektne aktivnosti u vrednosti od preko 2.000.000.000 evra.
Formula uspeha je, po mom mišljenju, opšta – uspeh je splet priprema i okolnosti. Vredno radite, skupljajte iskustva i čekajte svoju priliku.
KAKO SE PODIĆI KADA SE PADNE, POSLOVNO I PRIVATNO?
To je individualno, ali mislim da se uvek treba boriti i nikada ne treba odustajati. Diversifikacija poslova je vrlo važna za opstanak na tržištu. Takođe treba se prilagođavati trendovima i verovati u sebe. Promenite posao ako treba. U privatnom životu, moja najveća podrška i motivacija su moji prijatelji koji su verovali u mene i onda kada ni ja sam nisam verovao.
TEMA DECEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „MOJA 2020“. KAKVA JE BILA TVOJA 2020. KOJA JE MNOGIMA DONELA OGROMAN STRAH U PRIVATNOM I POSLOVNOM ŽIVOTU?
Protekla godina je bila puna izazova i na poslovnom i na privatnom planu, zahtevalo se puno prilagođavanja i rešavanja problema u hodu. Uprkos svemu tome, uspeo sam da sve zacrtane ciljeve ispunim na zadovoljavajući način, čak i više od toga.
