PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MIODRAG MIŠO ROGAN
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
MIODRAG MIŠO ROGAN, VAJAR, ROĐEN U ZRENJANINU. ZAVRŠIO JE FAKULTET PRIMENJENE UMETNOSTI I DIZAJNA U BEOGRADU, ODSEK PRIMENJENO VAJARSTVO 1995. GODINE.
SARADNIK JE NA VIŠE IZVEDENIH SKULPTURA U OKVIRU LIKOVNE KOLONIJE „GEST“, SEČANJ. SARADNIK JE I UČESNIK NA VIŠE MODNIH REVIJA. NJEGOVE SKULPTURE SU KORIŠĆENE KAO EKSPONATI U NEKOLIKO IGRANIH FILMOVA, A UČESTVOVAO JE I U IZRADI SCENOGRAFIJA ZA POZORIŠNE PREDSTAVE. OD STICANJA DIPLOME 1996. GODINE, KAO SAMOSTALNI UMETNIK U SKLOPU SVOG ATELJEA BAVI SE PROIZVODNJOM DELA PRIMENJENE UMETNOSTI. PROIZVEO JE PREKO 1000 UNIKATNIH DELA PRIMENJENE UMETNOSTI KOJA SE NALAZE U PRIVATNIM ZBIRKAMA I KOLEKCIJAMA U SRBIJI I VAN NJE. DIZAJNIRAO JE I IZVEO VIŠE PROJEKATA U ENTERIJERU I EKSTERIJERU.
JEDAN JE OD UČESNIKA NA PROŠLOGODIŠNJEM MALTA BIJENALU, U ORGANIZACIJI MUZEJA PRIMENJENE UMETNOSTI.
IMAO JE VELIKI BROJ GRUPNIH I SAMOSTALNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, A NOVA SAMOSTALNA IZOŽBA OČEKUJE GA U MAJU U GALERIJI NIKOLA RADOŠEVIĆ.
Kako bi opisao svoje skulpture?
U dubini bića postoji jedno jezgro koje je izvorište ideje. Do njega se dolazi kada se palčevima pritisne oko i ta poslednja svetlost koja uđe ti otvori kanal i put do izvorišta.
Unutar jezgra je beskonačna mogućnost izbora. Tu se nalaze sve forme i oblici sa kojima možeš da komuniciraš. Umetnost je mogućnost izbora ideje koje ćeš izvući iz te dimenzije u našu vidljivu dimenziju. Ja sam odabrao ideju pojedinačnih semena koja imaju mogućnost rađanja novih formi. Ličnih.
U kom materijalu leži najveća inspiracija pri stvaranju ― kamenu, metalu, drvetu, aluminijumu?
Vajarstvo je veoma komplikovana materija ograničena stvaranjem u materijalima.
Nekada je lepše sanjati forme, ali treba izabrati jednu koja se kasnije pretvara u realnu trodimenzionalnu kompoziciju. Ideja definiše materijal, mada se bori kroz sve materijale da bi se izrazila.
Ta odluka materijalizacije je lepota stvaranja pre nego se napravi skulptura.
Prošao sam kroz veoma veliki broj materijala, otkrivajući zanate koji su adekvatni za njihovo savladavanje i lepotu njihovih mogućnosti.
Kamen je mekan ako ga razumeš, metal nije tvrd ako ga malo zagreješ, drvo pratiš kakvo je njegovo rasloženje.
Nema vajanja bez alata, a njih je mnogo.
Tvoja samostalna izložba skulptura biće organizovana početkom maja u Galeriji Nikola Radošević. Čime ćeš se predstaviti beogradskoj publici?
U Galeiji Nikola Radošević će početkom maja biti moja samostalna izložba, na kojoj će biti prikazani radovi koji su nastavak ideje semena ili avatara. Skulpture u različitim materijalima, kao i crteži većeg formata koji su izvorište prolaska od crteža ka skulpturi. Ovog puta će crteži, slike biti prikazane kao samostalni entiteti.
Prošle godine imali ste fantastičan uspeh na Bijenalu na Malti. Da li postoji veća trema ili odgovornost kada se izlaže u inostranstvu ili pred domaćom publikom? I kako je sve to izgledalo na Malti punoj sunca?
Lepota stvaranja je i pokazivanje onogo do čega si došao u svome istraživanju.
Bijenale na Malti je bila radost, posmatranja drugih stvaralaca, njihovih poetika i raznolikosti ideja. Manifestacija pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i kustoskim vođstvom Biljane Jotić i nas kao autora je pokazala snagu naše kulture i umetnosti. Ivana Živić i Đorđe Stanojević, osim što su vrhunski umetnici, vrhunski su i ljudi. Postali smo prijatelji. Sa njima na Malti se dogodila fantastična energija koja je zasenila i sam događaj.
O čemu najviše razmišljaš dok stvaraš?
Umetnost ima mogućnost da zaustavi razmišljanje, što i jeste svrha stvaranja. Mozak je virus koji je ušao u naša bića. Što ga više isključiš, to je lakši prolaz ka stvaralačkoj energiji. Misaoni procesi se rađaju intuitivno iz jezgra. Ideja, intuicija i imaginacija su linije vodilje. Ne postiji jednosmerno razumevanje umetničkog dela. To je integrala sveobuhvatnosti jednog bića. Treba razumeti čoveka stvaraoca da bi se razumela njegova umetnost.
Koja je tvoja najveća skuptura i kako vidiš generalno život skulptura u javnim prostorima u Srbiji?
Tamiški kralj je skulptura velikog formata, ona se nalazi u ulasku u Sečanj, malo mesto u Banatu.
To je omaž mom detinjstvu, bez kojeg bi ulazak u jezgro ideja bilo nemoguće. Skulptura je kompleksna materija, ona komunicira sa prostorom i definiše ga. Vajar treba da razume taj odnos i da reaguje. Ako je skulptura definisana, ona ima mogućnost da prilagodi bilo koji prostor sebi i da stvori autonomnost, nove energije. Postoje mnoge greške u komunikaciji prostor―skulptura. Mislim da mi kao društvo još nismo dovoljno istražili i razumeli značaj vajara i umetničkog dela u javnim prostorima.
Da li si veći majstor ili si veći umetnik ili si sinergija majstora i umetnika u svom najboljem izdanju?
Lepota stvaranja u vajarstvu je i poznavanje zanata. Mi smo narod koji je poznavao veliki broj zanata i njegovom nadogradnjom se veoma lako kroz prizmu umetnika može doći do vrhunskog dela. Snaga te sinergije je neverovatna i ima čak mogućnost menjanja početne ideje. Tananost i osećaj moraju da drže balans da zanat ne pobedi likovnost, ali mnogi stvaraoci koji ne poznaju dobro zanat ne mogu da otkriju tu zamku.
Koliko neznanje o umetnosti i tradicija koju nemamo skupo košta savremenog umetnika u najboljem izražaju sebe?
Umetnik je obrazovan čovek, a naša istorija je veoma burna. Ali umetnost nije samo nacionalna, ona u svom habitusu mora da drži celokupnost čak i kosmičkog da bi bila sveobuhvatna. Toliko je lepote i užasa na našoj planeti da je beskonačnost u idejama. Treba razumeti sebe da bi razumeo celokupnost čovekovog stvaranja.
Tema februarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Deset godina“. Naših deset godina u onlajn svetu tokom kojih smo velika podrška umetnicima i kulturnim radnicima. Kolika je ta podrška važna za umetnika?
Umetnicima je jako važno da se čuje njihov glas o stvaranju i smislu onoga što rade, a bitno je i zabeležiti taj trenutak stvaranja i načina razmišljanja. Mislim da RYL tome daje veliki doprinos i veliki ste hroničari u srpskoj savremenoj umetnosti. Srećan rođendan i budite uz umetnike, oni su važna karika svakog društva.
