ANIMA MUNDI

PIŠE: JELENA JOVIĆ, HEART BALANCE COACHING
FOTO: ALEKSANDRA POPOVIĆ

Kao čežnja za iskustvom života, za ljubavlju i in­spiracijom, Duša Sveta prožima sva živa bića i okruženje, uključujući svaku ćeliju našeg bića i svaki atom Univerzuma. Njene glavne osobine su Nesputanost i Mudrost.

Nesputanost se ogleda u kapacitetu za sreću, u lepršavosti, razigra­nosti, lakoći postojanja, kreativnosti, maštovito­sti i živahnosti.

Mudrost, s druge strane, daje mogućnost uvida u kompletnu, širu i opštu sliku, u životni ciklus kreacije, u vreme kada se prikupljaju resursi, vreme kada se gradi i razvija, vreme kada se ruši sta­ro i prevaziđeno da bi se stvorilo novo, uvide u to kada treba otpustiti i zaboraviti, a kada opros­titi i zapamtiti lekcije.

Današnji ubrzani, ,,mod­erni’’ način života po­tencira i nagrađuje indi­vidualizam, ,,laktanje’’ i ,,prljave igre’’ kao borbu za uspeh i postignuće, beskurpuloznost, foku­siranost na ciljeve po svaku cenu i sebičnost, stvarajući lažnu sliku o tome da je to način na koji postajemo moćniji, jači i otporniji na izazove. Međutim, ništa nije dal­je od istine, nego takva orijentacija, jer nas to samo razdvaja i odvaja od Jedinstva kojem svi pripadamo. Poznato je na svim nivoima, od politike i sporta do porodice, da kada jaku celinu razbije­mo na delove, dobijamo nezavisne i samostalne, ponosne subjekte (ili ob­jekte), ali gubimo sinergi­ju koja je do tada posto­jala… i lakše je upravljati i kontrolisati ovakvim je­dinicama, zar ne? I onda se pitamo o čijoj moći i snazi je ovde reč, ko­jim smo to putem ,,na­huškani’’krenuli i zašto nam konačno ne dolazi to bolje sutra za koje se tako žustro borimo?

,,Ovde smo da bismo se probudili iz naše iluzije o razdvojenosti.’’ ― Thich Nhat Hanh

Veoma je važno da kada postavimo svoje ciljeve i obezbedimo sve neo­phodne resurse za njih­ovu realizaciju, ne zab­oravimo jedan važan korak – da proverimo ,,ekologiju’’ naših ciljeva. Da razmotrimo i preispi­tamo jesu li oni u saglas­ju sa Opštim Dobrom/sa Jedinstvom, ili su samo makijavelistički postavl­jeni ciljevi koji upravo to Jedinsvo ugrožavaju?! I možda bez ,,ekologije’’ u kratkom roku možemo da uživamo na lovorika­ma svog uspeha i postig­nuća, ali vrlo brzo sa gorkim ukusom shvatimo da smo nesrećni, usam­ljeni, odvojeni, razdvojeni i odbačeni. Pobednik je sam. Da li zaista tako tre­ba da bude?

Metode i tehnike koje preporučujem i primen­jujem u radu sa svojim klijentima jesu svaka­ko meditacija, vraćanja sopstvenom Izvoru i (ponovo) povezivanje, kao i jačanje veza sa Dušom sveta/Jedinstvom čiji smo svi snažni delovi, jer jedino zaJedno možemo zdravo i stabilno da idemo napred svojim pravim i auten­tičnim putevima. Meditacija, zato što smiruje haos u našem Umu, kao i nekada zaista opsedajuće mis­li o tome šta sve moramo i treba da uradimo, ko­liko brzo, koju žrtvu da podnesemo i koju cenu da platimo da bismo nešto ostvarili. Kada se poveže­mo prvo sa Sobom, svojim Bićem, svojom Dušom, shvatimo da prava snaga i moć dolaze upravo iz tog Izvora/Jedinstva/Duše, iz te međusobne pove­zanosti sa drugim ljudima, životinjama, biljkama i majkom Zemljom. I možemo da se zapitamo i prei­spitamo onda svoje aktivnosti kojima, pod motom građenja sopstvenog uspeha, jačanja i sticanja moći , ugrožavamo upravo to Jedinstvo, potpuno nesves­ni da time, u stvari, ugrožavamo SAMI SEBE i svoju moć. Vreme je da se probudimo.

Putovanja, kratka i daleka, jer u koji god kraj sveta da odemo, shvatimo da je i on deo nas, da u svim očima u koje pogledamo možemo da vidimo sebe, možemo da vidimo Jedinstvo. Bez obzira koliko smo fizički različiti, imamo isti Izvor i delovi smo jedne Duše. Deca to najbolje znaju, tj. nisu još zaboravila odrastanjem i društvenim uslovljavanjima, vaspi­tanjem i formalnim obrazovanjem. Možemo da se podsetimo družeći se sa decom, ili ih samo pos­matrajući u njihovoj autentičnosti – nesputanosti i istinskoj mudrosti. Slične uvide možemo steći i sa životinjama, domaćim i divljim, jer u njihovim očima, u energiji kojom zrače, takođe možemo da vidimo sebe same i naš zaJednički Izvor – jednu jedinst­venu Dušu.

Boravak u prirodi, čistoj, netaknutoj, na planinama, livadama, u šumama, savanama, na obalama oke­ana, mora, jezera i reka, kao i neposredan boravak u vodi, obnavlja, osvešćuje, isceljuje, uklanjajući sve prepreke do Jedinstva, jačajući veze koje su vreme­nom prekinute ili su oslabljene.

,,Naš najveći strah nije da smo neadekvatni. Naš najveći strah je da smo moćni preko svake mere. Naša svetlost je ono što nas plaši, ne naš strah. Mi se pitamo: Ko sam ja da budem fantastičan, brilja­ntan, talentovan, perfektan? A, u stvari, ko sam ja da to ne budem? Mi smo Božja deca. Naše igre na sigurno ne koriste svetu. Nema ničeg prosvetljenog u tome da se povlačimo u sebe da se drugi ljudi ne bi osećali nesigurno pored nas. Svi treba da sijamo, kao što to deca čine. Mi smo ovde da manifestuje­mo Božansku svetlost koju nosimo u sebi. I to ne samo neki od nas. Nego svi. I kada dozvolimo sami sebi da sijamo, nesvesno dajemo dozvolu i drugi­ma da učine isto. Kada se mi oslobodimo tih stega straha, naše prisustvo automatski oslobađa dru­ge.’’ Marijana Vilijamson – Povratak u Ljubav

Kada oslobodimo svoju svest blokada, prepreka i ograničenja, stečenih uslovljavanja, stega i kočni­ca, strahova i barijera, kroz meditaciju, putovanja, druženje sa decom i životinjama, boravkom u priro­di, i okrenemo svoju pažnju ka svom Unutrašnjem svetu prepoznaćemo Nesputanu i Mudru Dušu Sve­ta. Ona nas sve prožima, dajući nam mogućnost da sijamo kao Moćna Bića Svetlosti, koja upravo sa tog Izvora crpe nepresušnu energiju za aktivnosti koje čine ovaj naš svet predivnim mestom za život.