in

BEOGRAD KAO SVE METROPOLE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

IGOR CVETIĆ, DIPLOMIRANI PRAVNIK, SA ZA­VRŠENOM AKADEMIJOM ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST. U PRIVATNOM PREDUZETNIŠ­TVU JE 15 GODINA. ČOVEK IZRAZITOG PO­SLOVNOG SENZIBILITETA. PARTNER U KOM­PANIJI KAPETAN VLIIGO D. O. O. KOJA SE BAVI IZGRADNJOM MODERNIH STANOVA

www.kapetanmisina39.com

IGOR CVETIĆ JE PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA UDRUŽENJA PROFESIONALNIH UPRAVNIKA BEOGRADA. TO JE UDRUŽENJE GRAĐANA KOJE JE OSNOVANO NA INICIJATI­VU GRADA PRE PAR GODINA KADA JE 2016. STUPIO NA SNAGU ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU STAMBENIH ZGRADA, A OKU­PLJA LICENCIRANE PROFESIONALNE UPRAV­NIKE. PORED SVOJE STATUTARNE FUNKCIJE, IGOR DANAS VODI I NEKOLIKO PROJEKATA KOJI ĆE ZNATNO UNAPREDITI IZGLED DO­NJEG DORĆOLA. SVOJOM HRABROŠĆU I ZNANJEM DOPRINOSI KREIRANJU LEPE SR­BIJE, JOŠ LEPŠEG BEOGRADA.

NA ŠTA UPRAVNICI ZGRADA DANAS NAJVIŠE OBRAĆAJU PAŽNJU? DA LI JE TO ENERGETSKA EFIKASNOST KOJA JE POSLEDNJIH NEKOLIKO GODINA AKTUELNA U SRBIJI?

Početkom decembra se navršavaju četiri godine od donošenja novog (sad već starog) stamben­og zakona čiji je cilj da uvede red u stanovanje. Stambeni zakon uvodi nove kategorije kao što su stambena zajednica, licencirani profesionali up­ravnik, prinudna uprava i slično.

U protekle četiri godine zgrade su se legitimisale kao stambene zajednice i izabrale profesionalne upravnike ili upravnike iz redova stanara. Na taj način su se stekli uslovi za rad, snimljeno je stan­je u kojem se zgrade nalaze, doneti su planovi o tekućem i investicionom održavanju, određeni su prioriteti s obzirom na to da se stambeni fond nalazi u lošem stanju. Država je odredila mini­malne iznose koje stambene zajednice moraju da izdvajaju za održavanje i to je već zaživelo u praksi, razvila se svest građana o neophodnosti ulaganja u stambeni fond.

Ovaj zakon ima tri cilja: bezbednost, vrednost i efikasnost.

Energetska efikasnost je ključna stvar u stam­benom zakonu, naša zakonska obaveza u odno­su na EU, pitanje zdravlja nas i našeg potomstva, kao i razvojna šansa Republike Srbije! Ušteda je isto što i zarada, za manje od pet godina se kroz uštedu vraća uloženo i našoj ekonomiji daje pre­ko potreban zamajac na kojem može da se stiče kapital u predstojećim decenijama.

SARADNJA SA GIZ-OM PO PITANJU ENERGETSKE EFIKANOSTI.

Konsultantska kuća moćnog nemačkog Minis­tarstva za razvoj je u saradnji sa našim eksper­tima u godinama posle promena izvela brojne analize i programe od kojih se neki tiču i ener­getske efikasnosti. Svoje zaključke su nesebično podelili sa Udruženjem profesionalnih upravnika Beograda, konkretno sa mnom pošto vodim taj sektor.

Srbi su drugi u Evropi po broju kvadrata u pri­vatnom vlasništvu, u proseku 31 m2. Prosečno srpsko domaćinstvo troši skoro tri puta više en­ergije struje, vode i slično od uporednog zapad­noevropskog domaćinstva koje je neuporedivo bogatije. Energetska efikasnost se tiče ušteda svih vrsta energije, uzmimo kao najočigledniji primer grejanje u Beogradu i zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja. U Beogradu je na daljinski sistem ‘priključeno’ 22.000.000 m2, od čega su 18.576.286 m2 stambene zgrade, a os­talo su javne institucije.


Izvor: N1/YouTube

Prosečna potrošnja energije da se zagreje m2 u Beogradu na daljinskom sistemu grejanja je to­kom grejne sezone 2012/13. iznosila frapantnih 130 kw. Uporedni primer je naselje Stepa Ste­panović, koje je nedavno sazidano uz uvažavanje pravila energetske efikasnosti. U tom naselju je energija potrebna za zagrevanje m2 samo 55 kw, nasuprot 130 kw što je beogradski prosek!

Sa postojećih 22.000.000.000 m2, kapacitet dal­jinskog sistema grejanja u Beogradu je potpuno iscrpljen i traži proširenje. Kada bismo umesto proširenja kapaciteta daljinskog sistema grejan­ja išli na izolaciju stambenog fonda, kroz uštede bi se stvorio prostor da se i ostatak Beograda, koji se trenutno greje na drva i struju, priključi na postojeći sistem daljinskog grejanja. Na taj način bi se smanjile emisije ugljen-dioksida koje st­vara sagorevanje fosilnih goriva i čine zimi život u našem gradu nepodnošljivim, a da ne pomin­jem penale koje plaćamo Evropskoj uniji zbog neispunjavanja obaveza koje se tiču ekologije. Ukidanjem grejanja na struju bi se uglavnom u centra Beograda takođe smanjio rizik od požara, pošto su instalacije u salonskim stanovima pro­jektovane za lampe za čitanje, a ne poluispravne TA peći. Smanjenjem potrošnje struje za grejanje bi se oslobodili kapaciteti Đerdapa i ta čista elek­trična enegija bi se mogla prodati za višu cenu na stranim tržištima, obezbeđujući nam preko potreban priliv deviznih sredstava. Mogućnosti su bezbrojne.

DFC – AMERIČKI FOND ZA RAZVOJ JE AMERIČKA RAZVO­JNA BANKA. USPOSTAVLJENA JE USVAJANJEM ZAKONA O BOLJOJ UPOTREBI INVESTICIONIH ZAJMOVA ZA RAZVOJ OKTOBRA 2018. GODINE. DFC JE NASLEDNIK MOĆNOG OPIK-A, DRŽAVNE AGENCIJE SAD KOJA POSTOJI OD 1971. I FORMIRANA JE ZA PODRŠKU PRIVATNOG SEK­TORA U AMERICI I U ZEMLJAMA U RAZVOJU. AMERIČKI FOND ZA RAZVOJ ULAŽE U OBLASTI KAO ŠTO SU ENER­GETIKA, ZDRAVSTVO, INFRASTRUKTURA I TEHNOLOGIJA. TAKOĐE OBEZBEĐUJE SREDSTVA ZA RAZVOJ MALIH PREDUZEĆA. POSEBNO PODSTIČE RAZVOJ ŽENSKOG PREDUZETNIŠTVA. KAKO VIDIŠ SVOJU ULOGU I SARADN­JU SA OVIM FONDOM?

Dolazak američkog Fonda za razvoj (DFC) je izuzetno važan za Srbiju zato što je on deo amer­ičke vlade. Otvaranje kancelarije u Beogradu je fantastična stvar zato što Sjedinjene Američke Države na taj način daju signal da smo mi nji­hov glavni partner u regionu. Napominjem da Fond neće otvarati slične kancelarije u zemljama bivše Jugoslavije. DFC sa ukupnim budžetom od 60 milijardi dolara usmeren je pre svega ka pod­sticanju privatnih ulaganja u zemlje u razvoju i mi se nadamo da će pretežni deo tih sredstava biti uložen kod nas.

Moj poslovni partner, inženjer Đorđević, natu­ralizovani je američki građanin i uspešan indus­trijalac. Interesna grupa kojoj pripadamo sma­tra da zajedno predstavljamo savršenu sponu između dva sveta, što se pokazalo kao tačno kroz rekordno brzu realizaciju direktne investici­je od 5.000.000 evra izgradnjom reprezentativ­nog stambenog objekta u Kapetan Mišinoj 39 na Dorćolu.

DANAS U BEOGRADU, U KOJEM SVI GRADE I DOPRINOSE URBANISTIČKOM IZGLEDU METROPOLE, KAKO IZGLEDA TVOJ PROJEKAT NOVE ZGRADE I VELIKA AMERIČKA IN­VESTICIJA U KAPETAN MIŠINOJ 39?

Mislim da napokon u Beogradu više ne grade svi, već privredna društva, institucije i pojedin­ci koji su na dovoljno visokom stepenu društ­vene odgovornosti da taj posao urade na za­dovoljstvo generacija koje dolaze. Izgradnju reprezentativnog stambenog objekta u srcu Starog grada, u Kapetan Mišinoj 39, upravo smo izabrali zato što je Donji Dorćol najper­spektivniji kraj, bez konkurencije u evropskim metropolama. Mi smo to znali pre nego što ga je renomirani britanski Gardijan uvrstio među 10 najperspektivnijih krajeva u Evropi u martu ove godine.

Savremena eklektična zgrada koju smo sazidali od marta do novembra ove godine, uprkos svetskoj epidemiji korone, predstavl­ja direktnu američku investiciju od 5.000.000 evra, prvu u nizu i samo je najava velikih stvari koje dolaze.

Brzina, dizajn, kvalitet sa kojim je posao urađen na opšte zadovoljstvo bivših i novih vlasnika, lokalne zajednice, struke i svih zain­teresovanih je signal da se stvari na Balkanu menjaju i da je budućnost svetla.


Izvor: Kapetan Vliigo/YouTube

KOJA JE STVARNA ULOGA MLADOG KANTAUTORA BRU­NA MARSA IZ SAD U REPREZENTATIVNOM STAM­BENOM OBJEKTU KOJI ZIDAŠ U KAPETAN MIŠINOJ 39 I DA LI SU ISTINITE GLASINE DA JE ON U TOM PROJEKTU TIHI PARTNER?

Gospodin Đorđević je poznati mecena umet­nosti.

Pored toga, se uključio i u muzički bi­znis.

Za nas i Srbiju je možda najinteresantniji ve­liki koncert profesora Nemanje Bogunovića u martu ove godine u čuvenom Karnegi Holu u Njujorku, koji je zasenio ‘Veliku jabuku’ i odjeknuo mnogo šire od srpske zajednice u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prava istina je da je mladi Bruno Mars partner gospodina Đorđevića u drugim projektima. Mladi kantautor će čim se ukaže prilika pos­etiti srpsku prestonicu kao moj gost.

EKONOMSKA BUDUĆNOST SRBIJE IZ TVOJE PERS­PEKTIVE.

Za nas je od ogromnog značaja da imamo različite vrste kapitala na našoj teritoriji, da imamo različite investitore i investicije. Kada pogledate kroz infrastrukturu, imate kineske, ruske, evropske, američke investicije i sada američki Fond za razvoj. Ukazujem da su to investicije koje se tiču povezivanja Beograda i Prištine, pre svega “auto-put mira”. U predstojećem periodu biće izgrađeni veliki objekti. Plan je da Srbija postane visokorazvijena zemlja i regionalni centar. Veliki infrastrukturni projekti dovešće do porasta životnog standarda, razvoja mode, umetnosti, filma, organizovaće se veliki sajmovi. Očekuje nas veliki progres.

TVOJI BUDUĆI PROJEKTI I KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA?

Pored dosadašnjih angažovanja u spoljnoj tr­govini, građevinarstvu, medicine, u budućno­sti su mi interesantni projekti vezani za železničko povezivanje sa Prištinom. Već su u toku određene projektne aktivnosti u vrednos­ti od preko 2.000.000.000 evra.

Formula uspeha je, po mom mišljenju, opšta – uspeh je splet priprema i okolnosti. Vredno ra­dite, skupljajte iskustva i čekajte svoju priliku.

KAKO SE PODIĆI KADA SE PADNE, POSLOVNO I PRI­VATNO?

To je individualno, ali mislim da se uvek tre­ba boriti i nikada ne treba odustajati. Diversi­fikacija poslova je vrlo važna za opstanak na tržištu. Takođe treba se prilagođavati tren­dovima i verovati u sebe. Promenite posao ako treba. U privatnom životu, moja najveća podrška i motivacija su moji prijatelji koji su verovali u mene i onda kada ni ja sam nisam verovao.

TEMA DECEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „MOJA 2020“. KAKVA JE BILA TVOJA 2020. KOJA JE MNOGIMA DONELA OGROMAN STRAH U PRIVATNOM I POSLOVNOM ŽIVOTU?

Protekla godina je bila puna izazova i na poslovnom i na privatnom planu, zahtevalo se puno prilagođavanja i rešavanja problema u hodu. Uprkos svemu tome, uspeo sam da sve zacrtane ciljeve ispunim na zadovoljavajući način, čak i više od toga.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

MOJA 2020.

BASNE NA SLIKAMA