AUTOR: ANIMA MUNDI
FOTO: NN
Da li se sreća stvara u nama ili je pronalazimo u svetu oko sebe?
Nauka je traži u hemijskim procesima našeg mozga. Filozofija je vekovima pokušava definisati. Psihologija istražuje njene obrasce, a umetnost joj daje oblik, boju i emociju.
Ipak, sreća ostaje jedno od najličnijih ljudskih iskustava.
Možda je pronalazimo u ljubavi, bliskosti, slobodi, stvaranju, ostvarenim snovima ili u sposobnosti da prihvatimo život čak i onda kada ne izgleda onako kako smo ga zamišljali. Možda nije stvar u tome da imamo sve što želimo, već da naučimo da prepoznamo vrednost onoga što imamo. Molekul sreće možda nema jednu hemijsku formulu. Možda je njegov najvažniji sastojak upravo naš odnos prema životu.
Jer sreća nije samo ono što nam se događa. Ona je i ono što od života stvaramo.
Verujem da je sreća kreacija. Nastaje iz naših misli, izbora, odluka i postupaka. Ne možemo uvek da biramo okolnosti u kojima živimo, ali možemo da učestvujemo u stvaranju života u kojem želimo da živimo.
Sreća nije slučajnost. Sreća je stvaralački čin.
Svakodnevno stvaram. Verujem da sreća zavisi od mene, ali ne zaboravljam da ona ne podrazumeva savršen život. Ona je smena sunca i oblaka, svetlosti i tame, uspona i padova. Ona je kontrast, ponekad i suprotnost istog osećaja. Ona je pop, ali i džez. Ne tražim život bez oblaka. Želim da umem da prepoznam sunce i onda kada se oblaci nadviju. Da prihvatim obe strane života, jer tek u njihovom susretu nastaje celina. Sreća je sposobnost da stvaramo i onda kada se nebo menja i kada ga mi menjamo.
U oktobru sam sedela u džungli i sanjala na drugom kraju sveta, na Kostarici. Central America plays by its own rules. Ispijala sam kafu u Majamiju, postavljala izložbu u Njujorku, vozila se do Paname i, između svih tih geografskih tačaka, kreirala svoje buduće korake. Da bih stigla do njih, morala sam prethodno da iskreiram i one koji su me doveli dovde. Ništa se ne događa izolovano. Sve je uzročno-posledično. Jedan izbor vodi drugom, jedan susret otvara nova vrata, a jedan san postaje početak sledeće avanture.
Gledala sam da taj moj molekul svira pop, priča na engleskom, uživa u pogledu na nepregledna polja banana, smeje se sa svojom drugaricom Savkom, koja je oličenje radosti, i nastavljam svojim putem, verna sopstvenoj misiji u životu. Možda je baš to moj molekul sreće. Pokret, radoznalost, prijateljstvo, stvaranje i sloboda da svaki put iznova osmislim sopstvene korake.
Mi biramo sreću.
Molekul sreće je najmanji gradivni element jednog velikog, složenog ljudskog iskustva. Možda sreća nema jedan molekul. Možda je ona čitava hemijska formula našeg postojanja.
