PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: GORAZD POPOSKI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATE ARHIVE
Gorazd Poposki je makedonski skulptor, umetnik i kustos, rođen 1967. godine, u Skoplju, u Makedoniji. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Skoplju, nakon čega je nastavio umetničko usavršavanje i MFA diplomu stekao na Fulbright School of Arts and Science pri Univerzitetu Arkansas u SAD 1995. godine.
Poposki živi i radi u Njujorku, gde razvija svoju umetničku praksu i angažuje se kao aktivni član međunarodne umetničke zajednice. Njegovi radovi su prikazivani na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u SAD i Evropi, i nalaze se u stalnim kolekcijama institucija i privatnih zbirki u SAD, Australiji, Evropi, Japanu, Kini i Makedoniji.
Kao skulptor, Poposki radi u mermeru i kamenu, kombinujući spontane, direktne procese sa tradicionalnim materijalima. Svoj pristup često opisuje kao „action drawing–carving“ — skiciranje direktno na materijalu postaje deo skulpturalnog gestа.
Pored umetničke produkcije, Poposki je osnivač i direktor Gallery MC — neprofitne, multikulturne i interdisciplinarne umetničke galerije na West 52nd Street u Njujorku. Galerija je posvećena istraživanju, produkciji, prezentaciji i interpretaciji savremene umetnosti, kao i podršci i afirmaciji etabliranih i mladih umetnika iz različitih kultura.
Poposki svojim radom i kuratorskim angažmanom gradi mostove između umetničkih praksi i publike širom sveta, promovišući dijalog i saradnju među umetnicima iz različitih sredina i izraza.
Vaša galerija MC u Njujorku je poznata po specifičnom kuratorskom pristupu. Šta je za vas danas najvažnije u odabiru umetnika i dela koja prikazujete?
Kvalitet je uvek na prvom mestu i predstavlja osnovni kriterijum pri svakom odabiru. Nakon toga, pažnju posvećujem aktuelnosti teme i njenoj relevantnosti u savremenom društvenom i umetničkom kontekstu, kao i jasnoći i dubini koncepta koji umetnik razvija. Izuzetno je važan i kvalitet izvođenja samog umetničkog rada, jer on govori o posvećenosti, zrelosti i integritetu autora. Na kraju, ali podjednako značajno, vodim računa o tome da izabrana dela budu u skladu sa vizuelnim i konceptualnim pravcem koji galerija u tom trenutku gradi, kako bi celokupna postavka imala smisao, kontinuitet i prepoznatljiv identitet.
Kako vaše iskustvo skulptora utiče na vaš galerijski rad? Da li je lakše ili teže voditi galeriju sa senzibilitetom stvaraocа?
Moje iskustvo skulptora se u galerijskom radu danas najviše ogleda u razumevanju praktičnih i tehničkih aspekata umetničkog procesa. U poslednje vreme sve više preuzimam logističku i organizacionu stranu rada galerije — od tehničkih detalja oko postavke izložbi, preko produkcije radova, do rešavanja konkretnih problema sa kojima se umetnici susreću prilikom predstavljanja, transporta i profesionalne prezentacije svojih dela. Taj deo posla zahteva veliko razumevanje materijala, prostora i procesa, ali i odgovornost prema umetniku i njegovom radu.
Istovremeno, kustosi i članovi borda preuzeli su veći deo kuratorskih odluka — izbor umetnika, koncepciju izložbi i strateški pravac galerije. Takva podela uloga pokazala se kao dobra ravnoteža: omogućava mi da doprinesem galeriji iz pozicije praktičnog iskustva stvaraoca, dok se kuratorski tim fokusira na dugoročnu viziju i umetnički identitet galerije.
Šta je najveća promena koju primećujete na umetničkoj sceni Njujorka poslednjih godina i kako se ona reflektuje na umetnike sa Balkana?
Najveća promena koju primećujem na njujorškoj umetničkoj sceni jeste sve veća raznovrsnost tema i umetnika. Svet je postao znatno „manji“, pre svega zahvaljujući društvenim mrežama i digitalnoj povezanosti, što je dovelo do snažne diversifikacije žanrova, izraza i rodnih perspektiva. Sve je više zastupljena umetnost koja dolazi iz marginalizovanih ili ranije manje vidljivih delova sveta, što značajno obogaćuje celokupnu scenu.
Međutim, ta otvorenost istovremeno donosi i nove izazove. Konkurencija je veća nego ikada, ne samo za umetnike sa Balkana, već i za autore iz ostatka Evrope i Sjedinjenih Država. Kustosi, muzeji i institucije danas snažno prate društvene tokove, aktuelne teme i globalne kulturne narative, što često utiče na to ko i kako dobija prostor i vidljivost. Za balkanske umetnike to znači da je prisustvo moguće, ali zahteva jasnu poziciju, snažan autorski glas i sposobnost da se lokalno iskustvo prevede u univerzalno razumljiv umetnički jezik.
Kažete da umetnost može biti most između kultura. Šta za vas predstavlja taj most i kako ga gradite kroz rad galerije MC?
Za mene je kultura oduvek bila most i prirodna veza između naroda. Umetnost kroz izložbe i projekte otkriva korene i poreklo ideja koje umetnici nose u sebi i neminovno prenose kroz svoj rad — bilo kroz boju, formu, materijal ili reč. Ti slojevi identiteta postaju vidljivi i čitljivi u susretu sa publikom.
Kroz rad galerije MC taj most gradimo upravo stvaranjem prostora u kojem se različita iskustva, tradicije i savremeni izrazi susreću. Povezanost ne nastaje samo kroz narativ nego se gradi u pogledu i mislima posmatrača, u trenutku kada delo izazove prepoznavanje, razumevanje ili emotivnu reakciju. Tada umetnost prevazilazi granice jezika i geografije i postaje zajednički prostor dijaloga.
Kao vlasnik galerije u jednom od najdinamičnijih gradova sveta, kako balansirate umetničku autentičnost i poslovnu realnost tržišta?
Autentičnost je u našem shvatanju ukorenjena u samom izvoru — u umetnicima i radovima koje predstavljamo. Ukoliko nas nešto istinski zanima i ukoliko prepoznamo kvalitet i integritet u umetničkom radu, verujemo da će i publika to prepoznati. Tržište može da se menja, ali iskrena i snažna umetnička pozicija uvek pronađe svoj put do publike.
Dugoročnost našeg rada je najbolji pokazatelj tog balansa. Činjenica da galerija uspešno posluje više od 20 godina govori o tome da je moguće uskladiti umetničku autentičnost sa poslovnom realnošću, bez kompromisa koji bi ugrozili njen identitet. Kontinuitet, poverenje i doslednost pokazali su se kao najstabilnija strategija na jednom od najdinamičnijih umetničkih tržišta na svetu.
Koji trenutak ili odluka u vašoj karijeri je najviše oblikovala put kojim danas idete?
Ne postoji jedan jedini trenutak ili odluka koja je presudno odredila moj put. On se oblikovao postepeno — dan po dan — kroz život, sredinu u kojoj sam se kretao, ljude koje sam sretao i porodicu koja me je formirala. Svako iskustvo, razgovor i izazov ostavili su trag i zajedno su me doveli do mesta na kojem sam danas. Taj kontinuirani proces rasta i prilagođavanja vidim kao ključ svog profesionalnog i ličnog razvoja.
Šta biste poručili mladom umetniku koji sanja da izlaže u Njujorku, ali ne zna odakle da počne?
Poručio bih mu da pre svega radi kontinuirano i posvećeno, bez opsesije krajnjim ciljem. Važno je da izlaže gde god ima priliku, da gradi iskustvo i da se ne plaši manjih prostora i lokalnih scena. Paralelno s tim, ključno je strpljivo graditi krug prijatelja, saradnika i profesionalnih kontakata — najpre u svom okruženju, kod kuće, a zatim postepeno širiti mrežu međunarodno.
Njujork ne dolazi kao početak, već kao rezultat dugog procesa. Dosledan rad, autentičnost i jasna umetnička pozicija vremenom pronalaze put do velikih centara umetnosti.
Kako vidite budućnost skulpture u doba digitalizacije i veštačke inteligencije? Ima li materijal i dalje težinu koju je imao pre?
Digitalizacija i veštačka inteligencija donose dodatne alate koje umetnici mogu koristiti, ali same po sebi ne menjaju suštinu skulpture. Promene su neizbežne i uvek prisutne, svet se razvija, a naše je da radimo i izražavamo se. Lično, ne vidim da ti alati diktiraju moje kreativne odluke kada je reč o crtežu ili formi — tu i dalje odlučuje umetnik. Veštačka inteligencija može da tumači i pomaže, ali materijal i dalje zadržava svoju težinu i neposrednu fizičku prisutnost, što je nezamenjiv deo iskustva skulpture.
Da li postoji delo — vaše ili tuđe — koje biste voleli da zauvek ostane u vašoj galeriji? I zašto baš ono?
Radovi, baš kao i misli, veoma su fluidni i menjaju se vremenom. U određenom periodu života, neki radovi nam postanu bliži jer nose priču, ideju ili emociju koja nas pokreće i tera da razmišljamo o svetu i iskustvima koja živimo. Međutim, kao što se život menja, tako se menjaju i prioriteti i ukusi — radovi prolaze u pozadinu dok tražimo nove puteve i druge umetničke izraze. Ne vezujem se čvrsto ni za jedno delo, za mene je važniji sam proces stvaranja i istraživanje ideje nego trajna prisutnost pojedinačnog rada u galeriji.
Izložba koju spremate za početak januara 2026. godine?
U galeriji pripremamo grupnu izložbu za početak januara 2026. godine, kuriranu od strane Simonette Morro i Age Ousseinov. Radi se o kolaborativnom projektu crteža lokalnih umetnika, čiju temu kustosi razvijaju kroz nekoliko faza. Umetnici stvaraju dela koja se potom povezuju u zajednički rad, pod konceptom ex/quilt corpse, stvarajući jedinstvenu sinergiju individualnih izraza unutar kolektivne vizije.
