VENERA U POKRETU

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

PETAR HRANUELLI, ROĐEN NA BRAČU, ŽIVI I RADI U ZAGREBU. IZLAŽE OD 1994. GODI­NE NA 55 SAMOSTALNIH I 106 KOLEKTIVNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. DOBIT­NIK JE NEKOLIKO NAGRADA I PRIZNANJA: OTKUPNA NAGRADA VENERE U MEDU, GRAD­SKI URED ZA POLJOPRIVREDU I ŠUMAR­STVO, ZAGREB (2007), PRVA NAGRADA ŽIRIJA ZA XXVI IZLOŽBU MALOG FORMATA, ŠABAC (2017), PRVA NAGRADA ZA SKULPTURU, IV MEĐUNARNODNO BIJENALE AKTA MARKO KRSTOV GREGORIĆ, PETROVAC, CRNA GORA. O NJEGOVOM UMETNIČKOM RADU PISALI SU MNOGI ISTAKNUTI UMETNIČKI KRITIČARI. DELA MU SE NALAZE U JAVNIM I PRIVATNIM ZBIRKAMA (HRVATSKA, SLOVENIJA, NEMAČ­KA, HOLANDIJA, ITALIJA, AUSTRIJA, SRBIJA, TURSKA, ENGLESKA, ŠPANIJA, KALIFORNIJA, ČILE). ČLAN JE HDLU-A ZAGREB OD 2006. GO­DINE. ŽIVI I STVARA U ZAGREBU I RASOJI.

IZLOŽBA UMETNIKA PETRA HRANUELLIJA, U ORGANIZACIJI KUĆE UMETNIKA PIGMALION I NLB BANKE, OTVORENA JE 18. FEBRUARA 2020. GODINE. GALERIJA NLB BANKE U BU­LEVARU MIHAJLA PUPINA 165V, NA NOVOM BEOGRADU, ZA SVE POSETIOCE OVE IZLOŽ­BE BIĆE OTVORENA DO 13. APRILA 2020.

KAKO SI ZADOVOLJAN SVOJOM IZLOŽBOM „SKULP­TURE I CRTEŽI U KREATIVNOM BALANSU PRI STALNOM KRETANJU“ U BEOGRADU?

Srećan sam što posle nekoliko godina pono­vo izlažem pred beogradskom publikom. Volim Beograd, uvek osetim da sam ovde dobro došao, Beograd ima posebnu energiju i publiku koja voli i ceni skulpturu. Izložba se održava u organizaci­ji Likovnog udruženja Pigmalion i Gorazda Čuka, zaljubljenika u umetnost iz Slovenije, sa kojima već godinama imam divnu saradnju na raznim poljima. Ova izložba je samo nastavak toga i na­java nekih lepih stvari koje će se tek dešavati.

Samo otvaranje okupilo je veliki broj prijatelja, kolega, zaljubljenika u umetnost, ljudi iz poslov­nog sveta. I dalje mi stižu reakcije onih koji su po­gledali izložbu, posebno me raduje kada se jave ljudi koji se prvi put susreću sa mojim radovima. Ta pažnja uvek prija umetniku, a posebno je lepo što se sve dešava u gradu koji toliko volim.

CENTRALNA FIGURA U TVOJIM RADOVIMA IZLOŽENIM U BEOGRADU JE ŽENA. PO MENI, JAKO NEŽNA. ŽENA KAO VEČITA INSPIRACIJA ILI NEKA POSEBNA?

Figura žene, ljudska figura uopšte, zauzima cen­tralno mesto u mom opusu od samih početaka moje karijere, mada se često poigravam i drugim motivima iz praistorije. Venera je, još od one iz Vilendorfa, večna tema koju umetnici istražuju. Iako se oslanjam na praistoriju, i što se tiče mo­tiva, ali i kada je reč o materijalu u kojem se iz­ražavam, stvaram u sadašnjosti i pod uticajem vremena u kojem živim. Moje venere su često u pokretu, stoje na vetru, šetaju, šunjaju se, po­javljuju na mestima gde ih možda ne očekujemo. Vezu sa podnebljem ostvarujem izborom kame­na, pa se tako na izložbi našla „Šumadinka“ od belog mermera nastala u selu Leušići 2017. go­dine kada sam prvi put bio gost likovne kolonije „Pigmalion“.

SKULPTURU PRATE I CRTEŽI KOJI STOJE „KAO NEKA VRSTA VEZIVNOG TKIVA IZMEĐU MASIVNE SKULPTURE I SITNE PLASTIKE. IZVEDENI JEDNOSTAVNOM LINEARNOŠĆU I SA ZNAČAJNOM DOZOM DUHOVITOSTI NJEGOVI CRTEŽI PREMOŠĆUJU RAZLIČITOST U KARAKTERIMA OVA DVA MEDIJA NA TAJ NAČIN ŠTO POSMATRAČ ISTOVREMENO MOŽE OSETITI TEŽINU I MASIVOST NACRTANOG OBJEK­TA, ALI I NJEGOVU MOBILNU LAKOĆU“, KAKO NAVODI SLAVKO TIMOTIJEVIĆ.

Često ističem i zaista smatram da je crtež u osnovi svega. Crtež jeste u osnovi mojih skulptura. Trudim se da budem što jednostavniji, u crtežu i u skulpturi, što nije uvek jednostavno kako možda zvuči. Linearnost iz crteža pretačem u jednostavne forme u skulpturi, pokušavam da sa što manje intervencija postignem krajnji maksimalan doživljaj kod konzumenata.

DA LI VEĆINU CRTEŽA REALIZUJEŠ U SKULPTURI ILI ONI OSTAJU SAMO SKICA NA PAPIRU?

Dosta crtam, nekada je potrebno napraviti puno crteža da bi se izdvojio jedan koji je dobar, koji kasnije prevodim u skulpturu. Ne postoji neko striktno pravilo kod mene, iako crtež često „pra­ti“ skulpturu. Dešava se da kada ugledam komad kamena već vidim ono što je višak i tada stvaram u dahu, odstranjujući taj višak. Ima i crteža koji su ostali samo crteži, za sada.

KOJI KAMEN NAJVIŠE KORISTIŠ? I KAKAV JE TVOJ ODNOS PREMA KAMENU ILI BILO KOM DRUGOM MATERIJALU IZ KOJEG STVARAŠ?

Dolazim sa Brača, odrastao sam uz kamen i oduvek je u meni ljubav prema njemu. Još kada se bavite vajarstvom, nekako je prirodno da se odlučite za kamen. Osećam kamen. Kamen se smatra hladnim materijalom, pa je svaki put iza­zov da probudim hladni, amorfni komad i oslo­bodim iz njega skulpturu koja je topla i živa.

Brač je poznat po bračkom mermeru, puno ljudi mi je prišlo na samoj izložbi i pitalo me da li su skulpture od bračkog kamena. Možda je bitno da naglasim da na izložbi u NLB galeriji nema skulp­tura od kamena sa Brača, tu su italijanski, prilep­ski mermer, crveni lički boksit i bizek iz Zagreba.

Poslednjih nekoliko godina radim u staklu kojem pristupam u obradi na isti način kao i kamenu. Komade stakla iz otpada brusim i glačam poput kamena, promišljenom destrukcijom oslobađam život iz njih. Igra svetlosti i senki na staklenim površinama otvara nova polja za doživljaj mojih skulptura, budi nove senzacije kod posmatrača. Retki su umetnici koji obrađuju staklo na takav način, jer je staklena prašina izuzetno opasna po zdravlje. Mislim da je i to jedan od razloga što su staklene skulpture naišle na divne reakcije kod ljubitelja umetnosti.

NAKON BEOGRADA, GDE IDE IZLOŽBA I KAKVI SU PLA­NOVI ZA BUDUĆNOST?

Uvek imam mnogo planova i želja, pripremam nekoliko izložbi, a učestvovaću i u zanimljivim regionalnim projektima. Ipak ne volim da pričam puno unapred, o svemu ću vas obavestiti u pravo vreme.

TEMA MARTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „PLAY (S)MART“. KAKO STVARATI PAMETNO?

Ključ je po meni u kontinuitetu, u neodustajanju. Nije uvek lako stvarati, ali je uvek lepo. Stvaran­je je nekada borba sa sobom, ali u toj borbi ne sme biti odustajanja, čak i onda kada sve izgleda beznadežno. Za mene je jedino moguće stvarati onda kada stvaraš u skladu sa samim sobom i energijom koju nosiš u sebi.