PIŠE: MAJA ROGAN
„Društvo mrtvih pesnika” je američki film iz 1989. godine. Ovaj film prestavlja kultni klasik zbog dubine svojih tema i likova. U jednoj od scena, profesor engleskog jezika John Keating, koga glumi Robin Williams, poziva svoje studente da se popnu na svoje klupe kako bi pronašli nove perspektive i gledali na svet drugim očima kao što je Henri Dejvid Toro mislio kada je napisao „Univerzum je mudriji nego što naše oči to vide“.
Polazeći od pretpostavke da svako treba da prihvati da sve ne može biti onako kako želi, potrebno je promeniti perspektivu i prihvatiti da ne postoji samo jedna istina ili apsolutna sreća nego mnogo različitih i relativnih. Prihvatanje situacije koja se ne može promeniti ne znači pomiriti se sa njom, već naučiti da na nju gledamo drugačije, drugim očima i otvorenim umom.
Stvarnost je češće subjektivna nego objektivna, upravo zato što događaj može izazvati različite osećaje.
Putujem, sedim u avionu na 11.500 metara nadmorske visine. Gledam kroz prozor i vidim oblake, sunce, neku vodu i ne prepoznajem da li je reka ili jezero. Zatim u daljini snežne planinske vrhove, sela, gradove. Ovakav pregled iz aviona čini mi se kao privilegovana tačka gledišta. Zatim me ometa zalazak sunca, a to navodi na razmišljanje o tome kako se nebo menja s vremena na vreme, iz minute u minut, baš kao i naš život.
Shvatam da ljudi oko mene koji vide to isto, sve to doživljavaju na drugačiji način i da bi sve to drugačije opisali.
Volim otvorene prostore gde se oko gubi u beskonačnosti. Jednostavne metafore o tome kako je moguće i često poželjno promeniti perspektivu iz koje posmatramo složene situacije u našem životu i suočiti se sa njima sa većom kreativnošću.
Svako od nas rođen je nesavršen sa vlastitim blokadama i mišljenjima, tako i ja. Često imam stavove tako „ukorenjene“ da ih ništa ne može promeniti. Onda dolazi faza kada shvatam da me ovo statično stanje uma koči. Kao zacementirani zid u kojem sam celim telom i umom. Promena prespektive se uči vremenom. To je suočavanje sa životnim izazovima u kojima je fleksibilnost ključna reč. Posmatranje iste situacije iz druge perspektive može biti od velike pomoći i ukazuje na rešenje problema.
Pomisao da mogu da promenim svoju perspektivu nudi slobodu i pomaže da bolje komuniciram sa drugima. To ne znači da treba da promenim svoje mišljenje jer neslaganje je jedna od faza razumevanja drugih, kao i poštovanje prema onima koji drugačije misle.
Izlazak u šetnju ili bavljenje sportom, pisanje ili crtanje, bavljenje omiljenim hobijem ili pohađanje novog tečaja, volontiranje, pozivanje prijatelja sa kojim se niste dugo čuli, igranje sa decom. Sve su to načini za provođenje kvalitetnog vremena koje pomaže da se razvije proaktivan način razmišljanja. To je prilika da pogledamo sebe iznutra, stavimo sebe u „tuđe cipele“ i shvatimo da je vrlo malo potrebno da se perspektiva promeni.
Mark Tven je rekao: Putovanja su fatalna za predrasude, netrpeljivost i uskogrudost. Putovanja su najbolji način da izađemo iz okvira sopstvenih uverenja i proširimo pogled na svet.
