PIŠE: LOLA JANKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: UNSPLASH.COM
Moskva – grad snova, grad kulture, grad pobede… Grad čija istorija počinje davne 1147. godine, kada je knez Jurij Dolgoruki osnovao tvrđavu kraj reke po kojoj je i dobila ime.
To nije samo političko i ekonomsko središte, već i jedan od najfascinantnijih gradova na svetu, čiji složeni istorijski i društveni slojevi čine ovu metropolu izuzetno dinamičnom.
U njoj se spajaju prošlost i sadašnjost, tradicija i modernost, stvarajući jedinstveni mozaik.
Bez sumnje, Rusija jeste i uvek će biti „vruća“ destinacija.
Kada prvi put zakoračite njenim ulicama i bulevarima bićete izgubljeni, imaćete osećaj da ste toliko mali među svim tim monumentalnim zdanjima, ali samo dok ne osetite tu slovensku dušu ruskog naroda.
Moskva je grad koji te obuzima, koji ne dopušta da ostaneš ravnodušan. Kroz njene ulice prolaziš kao kroz snove – ponekad je sve magično, ponekad tužno, ali uvek živo.
S obzirom na aktuelna politička zbivanja, svi su se interesovali kako će izgledati moje putovanje u Moskvu.
Zašto ne bi bilo sigurno?
Samo planirajte novac (kreditne kartice ne rade).
Ruska kultura i nasleđe se ne menjaju samo zbog rata. I sankcije ne funkcionišu u pravom smislu te reči. Radnje su snabdevene svim svetskim brendovima.
Dok sam čekala zakazan sastanak u jednoj fabrici čajeva, iskoristila sam vreme da obiđem Tretjakovsku galeriju – to je kolevka ruske umetnosti u samom centru Moskve.
U galeriji, emocije ne dolaze samo kroz grandioznost dela, nego i kroz tišinu koja vlada među njima. To je prostor u kojem se oseća duboko poštovanje prema umetnosti i istoriji, ali i trenuci unutrašnjeg nemira, jer svaka slika progovara, izaziva osećaj tuge, radosti, čežnje. Osećam divljenja prema svim majstorima koji su uspeli da uhvate dušu Rusije – njenu snagu, njenu melanholiju, njenu lepotu i složenost.
Jedan od najlepših muzeja u Moskvi je Puškinov muzej.
U muzeju se nalaze remek-dela velikih umetnika kao što su Van Gog, Pikaso, Matis, Šagal, Mane. Zapravo, Puškinov muzej obuhvata nekoliko hiljada godina istorije umetnosti – od drevnog Egipta sa mumijama i sarkofazima, do radova Botičelija, Veronezea i savremenih dela.
Gledajući slike, izmeštate se u drugu dimenziju. Opčinjeno gutate očima svaki ram, svaki potez četkice poznatih umetnika. Zamrznuti ste u vremenu. To je mesto gde se s osećajem divljenja susrećeš s najuzvišenijim dostignućima ljudske kreativnosti. Možeš osetiti tu tihu, gotovo intimnu povezanost s umetnicima čija dela sada stoje pred tobom, svedočeći o njihovoj strasti, patnji i inspiraciji. I dok šetaš kroz muzejske hodnike, u tebi se budi osećaj poštovanja, ali i tuge – jer znaš da sve što se nalazi tu nije samo prošlost nego i večna potraga za nečim višim, za nečim što ostaje u srcu i duši.
KREMLJ – SRCE MOSKVE
Nalazi se pored Crvenog trga i predstavlja unikatnu gradsku tvrđavu, carsku rezidenciju, a danas sedište ruskog predsednika. Podseća na neuništivu snagu i ponos. Kremlj za mene nije samo arhitektonska veličina, već živa, duboka emocija koja se oseća u svakom koraku dok ga posmatraš. Njegovi crveni zidovi, impozantne kule, zlatne kupole crkava i istorija koja izbija iz svakog kamena stvaraju osećaj snage, ali i unutrašnje potrage.
To je svet sam za sebe. Pitam se da li je sada tu.
CRVENI TRG
Mesto gde je mnogo toga počelo i gde se mnogo toga završava.
Na Crvenom trgu, istorija nije samo nešto što gledate, ona vas prožima. Tu su hiljade koraka, hiljade sudbina koje su se oblikovale u okviru ovog trga. Mnogi su ovde hodali s nadom, s tugom, s borbom, a taj duh opstaje u vazduhu. Ovde osećate divljenje prema njegovoj monumentalnosti, ali i tugu zbog svega što je ovaj trg video – od veličanstvenih trenutaka do tamnih, bolnih epoha. Kad stanete na ovaj trg, obuzima vas osećaj poštovanja prema njegovoj moći. Najveći trg na kome sam bila.
BOLJŠOJ TEATAR
Neizostavan za ljubitelje opere i baleta. Boljšoj teatar je simbol ne samo umetničke izvrsnosti, nego i emocionalne povezanosti sa svim onim što umetnost može stvoriti: strast, ljubav, tugu, nadanje. Setim se čuvene Bajagine pesme „Tamara“ i da grupa slavi 40 godina postojanja. Gorki park je poznat motiv iz pesama zapadne pop kulture, a za Moskovljane mesto okupljanja i uživanja. Glavni utisak – ogroman je i sređen. Sada je Centralni park u NY izgubio primat za mene. Bista Petru I je najneobičniji spomenik Moskve. Gledajući ovu impozantnu skulpturu, osećate respekt prema čoveku koji je oblikovao sudbinu Rusije, ali istovremeno i težinu njegove odgovornosti. Petrovo lice, ozbiljno i odlučno, odražava snagu volje, ali i unutrašnji nemir koji je nosio. Njegov pogled je usmeren prema horizontu, gotovo kao da gleda prema budućnosti Rusije, koju je želeo da pretvori u veliku svetsku silu.
Ono što mi je privuklo pažnju je Puškinovo prisustvo na svakom koraku, biste, skulpture, slike… Za Moskovljane, Puškin je više od pisca – on je odraz same suštine ruske duše, njene lepote, snage, ali i tužne i borbene prirode. Puškin u Moskvi nije samo prošlost, on je prisutnost koja oblikuje sadašnjost i nadahnuće za budućnost.
Iskustvo koje nosim iz Moskve je nezaboravno. Ovo je bilo poslovno putovanje, ali sam uspela da vidim dosta toga i uhvatim sveprisutnu visoku kulturu koja krasi samo narode izrazite duhovnosti. Tu je i neverovatna strast koja izbija iz njenih ljudi. Oni su istovremeno ozbiljni i veseli, nesigurni i ponosni, poput samog grada koji žvaće prošlost i gleda prema budućnosti. Moskva je, za mnoge, ljubav koja nikada ne prestaje, iako ponekad može biti i bolna. Grad u kojem osećaš da te nešto snažno povezuje s njim, iako nikada potpuno ne razumeš zašto. Sve je tu – hladnoća i toplina, mirnoća i strast, prošlost i budućnost – sve to izaziva emocije koje te ostavljaju bez reči, ali te istovremeno čine nesposobnim da zaboraviš taj grad.
Moja ruska bajka.
