PIŠE: DIJANA RADOJKOVIĆ, PSIHODINAMSKI COACH I BIZNIS KONSULTANT
Koliko sam duboko u dodiru sa svojim čvrstim stavom da društvene mreže ne pripadaju psihoterapiji i coachingu, toliko imam potrebu da pristupim ovoj temi izvan okvira očekivanog.
Razmišljam koliko žena sa mentalnim, duševnim problemima i krizama negira odlazak na psihoterapiju. Zašto da ode kada na Instagramu prati pet psihoterapeuta?
Posledice se osećaju još intenzivnije u coachingu – Super Moćí i čarobni štapićí su svuda oko nas. Intruzivno i intenzivno. Znate onaj prikaz: puna čaša čokoladnog mleka predstavlja negativna uverenja, koje voda pročišćava simbolišućí snagu buđenja pozitivih misli. Pravda za čokoladno mleko!
Zaista sam doživela da mi klijentkinja na prvoj sesiji kaže da je dobar poznavalac psihologije i da njoj coaching ne treba, jer je ona sve to čitala i to sve zna. Naglasivši da prati 15 psihoterapeuta na Instagramu.
Sarkazam je po potrebi legitimna intervencija u psihodinamskom coachingu, stoga sam je pitala – Da li ih drži u šaci? Jer kako drugačije ako ih prati preko mobilne aplikacije.
Zanimljiv susret sa klijentkinjom koja je poslata po molbi direktora zbog mobinga koji sprovodi nad kolegama. Neke lekcije pasivnim učenjem ne mogu biti savladane. Srećom!
Koja je to ,,Super Moć”, ne samo moja, veći svih nas koji uspevamo da držimo do visokih standarda svoje profesije u vreme društvene krize?
I kako ta ,,Super Moć’’ može postati univerzalni mehanizam življenja?
Vrlo rano sam duboko u sebi osećala da je coaching moj poziv. Doduše, da budemo iskreni, 2002. godine nisam umela da ga nazovem tim imenom.
Tada sam verovala da je moja intuicija Božji dar. Danas bih samo dodala da je to moj poziv na ispunjenje životne misije. Ta povezanost sa ljudskom energijom, muzikom, zemljom, vazduhom, brzinom, kočnicom, enterijerom, ulicom – uputila me je pravo tamo!
Iako je to bio poziv Boga, kroz praksu postajem sve uverenija da je za podizanje slušalice njegovom pozivu i te kako potreban vrlo istančan sluh.
Da li za njega svi imamo potencijala? Da.
Da li ga svi imamo? Nažalost, ne!
Verovatno svi u bliskom okruženju imamo po jednog pravnika koji nije uspeo da realizuje svoj san i postane sudija, te se u kućnim i rodbinskim uslovima igra sudije. On je tu da uvek da svoj komentar, svoj lični sud o lepoti, izboru partnera, telesnim proporcijama, nametne mišljenje za koje ga niko nije pitao i koje u krajnjem slučaju nije ni relevantno. A kako tek lepo peva! Da je imao senzibiliteta da oslušne taj poziv, koliko bi samo radosti unosio svima nama svojim glasom!
Ostala sam zauvek u sećanju i molitvama sa klijentkinjom koja je uživala u radu sa organskim biljkama. Imala sam utisak da je svaki njen odlazak na plantažu bio svojevrsni odlazak na izvor radosti, a taj izvor radosti je energija koja je neosetno privlačila obilje para. Ona, inače, živi u državi u kojoj tvrde da od poljoprivrede ne može da se živi.
Naizad, zašto sam odlučila da o ,,Super Moćí” govorim kroz sočiva zanimanja?
Zato što je zanimanje to koje nas je društveno preplavilo – postalo mera iskonske vrednosti. Dok je naime paravan za prikrivanje one krhke strane ličnosti u koju nam je teško da pogledamo.
Znate li koje joštajne krije ovaj kanal kojim pokušavamo da merimo vrednost i, još bitnije, važnost jednog čoveka?
Krije tajnu borbe za dominacijom, igrom moćí i vladanjem.
Mnogi nesvesni tajni pravila ,,borbe’’ su izgubili. A da su samo umeli da oslušnu glas, da se adekvatno odazovu, da oko njega sagrade sistem vrednosti, da ga poštuju kroz principe ljubavi.
Da budu iskreni prema sebi. Da se prepuste veri za svoje dobro i dobro drugih.
Pa ima li snažnije Super Moći?
Možda, ali ja bih se ipak drž̌ala univerzalnih principa i zakona prirode i poretka ljubavi.
