PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MARKO MILOŠEVIĆ
FOTOGRAFIJE: PREDRAG MITIĆ
MARKO MILOŠEVIĆ, PESNIK, ROĐEN JE 7. OKTOBRA 1981. U JAGODINI. SA 19 GODINA JE DOŠAO U BEOGRAD I PONEO SA SOBOM DUŠU – KAKO VOLI DA KAŽE.
„MARKO MILOŠEVIĆ JE OD ONIH PESNIKA KOJI SU VIŠE DALI POEZIJI NEGO ONA NJEMU. MOŽDA JE TO I OBOSTRANO, ALI RAVNOPRAVNO. POEZIJA SE NAGLO VRAĆA U MODU JER NA DESETINE GLUMACA SA OVIH PROSTORA JAVNO, UŽAGRENO GOVORI OVU LIRIKU. TAKO MARKO MILOŠEVIĆ POSTAJE POPUT BRANE PETROVIĆA, PESNIK KOJI ZA NOĆ MOŽE VOLETI DVA VEKA“, REČI SU IZ ESEJA PROF. DR DOBRIVOJA STANOJEVIĆA.
NAPISAO JE ČETIRI KNJIGE PESAMA: „KAPUT“, „ZAHVALAN“, „POBEDA SEBE“, „KROZ ŽIVOT DUŠOM“. NA VELIKA VRATA VRAĆA POEZIJU NA SCENU I MEĐU PUBLIKU KOJA VOLI ŽIVU REČ.
Kada si shvatio da si pesnik, ali ne onaj pesnik koji piše pesme i krije se od svoje publike, već pesnik kojem živa reč i scenski nastup otvaraju vrata do duša koje ih prepoznaju?
Veoma brzo nakon objavljivanja prve zbirke, shvatio sam da je poezija izgubila svoje mesto kod čitalaca i da jedini način da približim poeziju jeste da govorenjem stihova oživim emocije koje ona nosi u sebi, da razmenim dušu sa publikom, pokrenem suze, smeh, ljubav, setu.
Koncept nastupa je jedinstven i za malo više od dve godine sam 90 puta bio pred publikom. Tako se jedino stvara prava slika vrednosti rima i stihova
U tvojim pesmama sam osetila tvoju ranjivost, bol, a na kraju sreću. Život stane u jednu pesmu ako umeš da je napišeš.
Naravno da život stane u jednu pesmu, nekom u dve strofe, nekom u deset. Nekom u rimu, nekom u slobodni stih. Lako je na kraju da dočekaš sreću kad nisi imao visoku lestvicu na početku života, pa te veseli i dašak radosti, sreće, ljubavi.
Šta je po tebi sreća?
Po meni je sreća samo komad radosti. „Srećan tugu sreće često, ali sa njom ne tuguje, sa njom ne druguje.” Srećan se i srećnom raduje. Ali radost je bitna, onda ni sreća nije upitna. Jer je radost od iskona, a sreća zanesenosti sklona. Eto, toliko.
Šta je po tebi ljubav?
Ljubavlju se ne ljubi, ljubav se zaljubiti ne usudi.
Ljubav je kad se voli, a ne znaš zašto. Ljubav se širi i ništa je ne sputava, kada se u ljubavi izgara. Eto, to je ljubav, više je od reči, a niko da je spreči da se mržnji na putu popreči. Nemojte ljubav olako shvatiti.
Kako bi opisao sebe kroz svoj stih?
Biram roditelje ove svoje,
da slučajno drugačiji bio ne bih.
Sve prijatelje i dušmane iste,
staze prljave i tepihe čiste.
Sve noći bez sna, prespavana podneva.
Ko sedi danas u 21. veku za stolom i sluša pesnika koji svojom pojavom, glasom, stasom, rečima, vibracijom glasa osvaja, ume da dotakne i kaže koliko je stih važan? Da li su to samo žene ili ima i muškaraca?
Danas su verovatno žene hrabrije da pokažu i potraže emocije. Da priznaju da su ranjive, da odaju svoje srce da voli. Zato je 95% publike ženskog roda. Mada primećujem da u poslednje vreme pravi muškarac može da prizna sebi, pa i drugima, ako zaplače ili zavoli da neće biti manje muško, već naprotiv, pravo.
Da li imaš strah od belog papira i da li ti pisanje ide lako?
Jedino imam strah od crnila, a ne od belog papira. Pisanje ide lako, brisanje teško. Ali to nije moja namera, nego mera od Boga, da neumeren mogu da stvaram stihove, priče, radosti, tuge…
Prodaješ knjige na svojim poetskim večerima i sredstva doniraš ustanovama i pojedincima kojima su neophodna. Humanitarni rad isceljuje.
Isceljuje druge. Meni je radost i privilegija da mogu da dam ono što je meni dato. Kažu – vratiće se. Ne, ja vraćam što je meni dato!
Gde sebe vidiš za pet godina?
Kako pre pet nisam ni pomislio da ću biti ovde, uraditi sve ovo, tako nemam prava ni da pomislim šta će biti za pet. Božja volja!
Tema januarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Kakav govor – takva duša“. Da li govor ume da zavara ili se duša prepoznaje u svakom svom zarezu?
Prepoznaju pravi prave. Sluh nije zaslužan za prepoznavanje duše nego duša. Ako je neko izgubi, neće ni srodnu moći da nađe.
Zato čuvajte duše… niko ne može da vam je uzme, ali je lako možete prodati.
STVARNO VOLI
Ako stvarno voliš, imaš pravo svako
da čekaš da ljubav ti neko i vrati.
Al’ voleti svakom i nije baš lako,
u svako srce ljubav ne može stati.
Ako stvarno voliš, ti prava tad imaš
da misliš da vidiš u svakom taj žar.
Ali veruj, samo tada san ti snivaš,
za ljubav ti nema svako k’o ti dar.
Ako stvarno voliš, ti voli zbog sebe.
Ne vrati ti ljubav uvek kome daš.
Ali znaj da neko isto voli tebe,
možda i više, a da to i ne znaš.
Ako stvarno voliš, to zapamti sada,
jer jednoga dana nestaće plam taj.
Ako ikad sumnjaš i gasi se nada,
ti se seti, opet voli, samo voli i ne pitaj!
MARKO MILOŠEVIĆ
