DUŠA NA PLATNU

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: BORE MITOVSKI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BORE MITOVSKI, USPEŠAN PREDUZETNIK, SLIKAR I PESNIK, RODIO SE 1964. GODINE U SELU KONOPNICA, U BLIZINI KRIVE PALANKE. UBRZO SU SE NJEGOVI RODITELJI PRESELILI U SELO OBLEŠEVO, GDE JE PROŽIVEO MLADOST I ZAVRŠIO OSNOVNU ŠKOLU, A U GRADU KOČANI ZA­VRŠIO JE SREDNJU TEHNIČKU ŠKOLU. POŠTO JE ODRASTAO U SIROMAŠNOJ PORODICI, DA­LJE OBRAZOVANJE NIJE BILO MOGUĆE, PA JE ODSLUŽIO VOJNI ROK I NAKON KOJEG 1985. ODLAZI U SLOVENIJU, U NOVU GORICU, GDE I DANAS ŽIVI SA SUPRUGOM I TRI ĆERKE.

U NOVOJ GORICI, BORE MITOVSKI VLASNIK JE GALERIJE, DO SADA JE IMAO PREKO 10 SAMO­STALNIH IZLOŽBI I UČESTVOVAO JE NA MNOGOBROJNIM GRUPNIM IZLOŽBAMA U ZEMLJI I INOSTRANTSVU, TAKOĐE JE UČESNIK ALI I ORGANIZATOR SLIKARSKIH KOLONIJA.

3. NOVEMBRA 2023. GODINE, SA POČETKOM U 20 ČASOVA, BORE MITOVSKI PREDSTAVIĆE SE I BEOGRADSKOJ PUBLICI IZLOŽBOM SLIKA »DUŠA NA PLATNU« U GALERIJI »NIKOLA RADO­ŠEVIĆ«.

„IZLOŽBOM SLIKA NASTALIH OD 2019. DO 2023. GODINE, UMETNIK BORE MITOVSKI ĆE SE U GALERIJI „NIKOLA RADOŠEVIĆ“ PRVI PUT PREDSTAVITI BEOGRADSKOJ PUBLICI. U TEHNIKA­MA ULJA I AKRILA NA PLATNU, AUTOR ĆE PRIKAZATI RADOVE NA TEMU PEJZAŽA, APSTRAK­TNIH MOTIVA I MRTVE PRIRODE. PEJZAŽI INSPIRISANI PREDELIMA I PRIRODNIM LEPOTAMA SLOVENIJE I MAKEDONIJE, NASLIKANI REALISTIČNO, UMETNIKOV SU LIKOVNI ODGOVOR I REAKCIJA NA EMOCIJE KOJE JE DOŽIVLJAVAO DOK SE SUSRETAO SA BRDIMA, JEZERIMA, DOLINAMA, REKAMA, POLJIMA… SLIKE „KANAL NA MORU“, „SOČA I SOLKANSKI MOST“, „TOL­MINSKA KOTLINA“, „GORIČKI KRAS“, „LUBENICE NA PRESPANSKOM JEZERU“ – ODIŠU ATMOS­FEROM SPOKOJA. SUPTILNI PRELIVI I NIJANSE JESENJIH BOJA (OKER, BRAON, NARANDŽA­STA, ZELENA, PLAVA), KOMBINOVANI ZNALAČKI, OPLEMENILE SU CRTEŽ, UVODEĆI POSMA­TRAČA U TE TOPLE PREDELE. BILO DA JE LJUDSKA FIGURA U PRVOM PLANU NA PLATNU ILI NIJE UOPŠTE PREDSTAVLJENA NA SLIKAMA („STUB GORIČKE TVRĐAVE“, „MLIN“, „NA OBALI REKE“), OSEĆA SE SNAŽNO PRISUSTVO ČOVEKA. ENERGIJA KOJA ISIJAVA IZ SLIKA OVA DVA OPUSA POBUĐUJE SVA NAŠA ČULA. KAO DA OSEĆAMO MIRIS RAZNOVRSNOG, BOGATOG BILJNOG SVETA KOJI BUJA I NJIŠE SE NA VETRU. ČUJEMO ŽUBOR VODE I ČINI NAM SE DA NA LICU OSEĆAMO TOPLINU SUNCA KOJE SE PROMALJA KROZ GUSTU ŠUMU. LEDENO KA­MENJE SA TVRĐAVE, MOSTA I MLINA NAS ZOVE DA IH DOTAKNEMO I OSETIMO SNAGU OVIH VELELEPNIH GRAĐEVINA.” ISTIČE MAJA ŠKALJAC STANOŠEVIĆ, ISTORIČARKA UMETNOSTI.

KADA STE SHVATILI DA SU ČETKICE I BOJE VAŠA LJU­BAV?

Prelomni trenutak za mene i moje umetničko stvaranje bio je dok sam pohađao sedmi razred osnovne škole, 1977. godine. Učitelj likovnog je ušao u naš razred, podelio nam listove i rekao: Danas, draga deco, slikamo i učestvujemo na takmičenju. Tema je »Naša borba za slobodu«. Naslikao sam partizansku kolonu koji i dan-da­nas vidim, znam da je pobedila i na republičkom takmičenju i završila negde u Beogradu. Tako je počelo moje kulturno delovanje, slikanje, a nepo­sredno nakon toga sam započeo i sa pisanjem.

KOJE JE DOBA DANA ILI NOĆI KADA SLIKATE?

Vodim kompaniju u kojoj je 50 zaposlenih – ba­vim se elektrostatičkom zaštitom kovinskog ma­terijala i sarađujemo sa preko 250 preduzeća. Naš materijal putuje po celom svetu. U preduze­ću su zaposlene i moje ćerke i njihovi partneri. Imam petoro unučadi tako da mi ne ostaje puno vremena. Svaki dan odem u san oko jedan posle ponoći.

Slikam kada ugrabim taj divni inspirativni trenu­tak i to noću kada je najtiše. Volim da slikam. Slikarstvo je meditativno i divno.

TREĆEG NOVEMBRA 2023. IMAĆETE SVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU POD NAZIVOM «DUŠA NA PLATNU« U GALERIJI »NIKOLA RADOŠEVIĆ«. ČIME ĆETE SE PREDSTAVITI BEOGRADSKOJ PUBLICI?

Od svih gradova Jugoslavije, oduvek sam najvi­še voleo i cenio Beograd. Na Balkanu ću se prvi put predstaviti van Slovenije u Srbiji, u Beogra­du, sa 30 dela pejzaža iz Slovenije i Makedonije, u ekspresionizmu i figurativnom kubizmu. Jedva čekam da vidim kako će reagovati beogradska publika. Nakon toga, izložba dalje ide za Sever­nu Makedoniju i otvaranje u Skoplju je zakazano za 13. novembar 2023.

VAŠA TEMA U SLIKARSTVU JE MRTVA PRIRODA – ZA­ŠTO?

Možda zato što je više kubističkih slika, ali one su itekako žive.

Kada vidite moje slike, vidite i mene, čoveka koji se odriče svega da pomogne drugima, čoveka koji je poliven bojama, čovek koji piše o migra­cijama gde god da su, a verujem da ćete i videti moju dramu o migracijama u nekom od beograd­skih pozorišta.

U SLOVENIJI IMATE SVOJU GALERIJU I UMETNIČKI STE JAKO AKTIVNI. KOLIKO VAS TO OPLEMENJUJE?

Osnovna ideja moje galerije je da pomognem mladim slikarima koji se tek probijaju četkicom i štafelajom u životu. I ako uspem da pomognem samo jednom, to je moj uspeh i velika radost. Naravno, galerija je otvorena i za već afirmi­sane umetnike. U njoj su izlagali mnogobrojni, među kojima su Sovenac Franc Golob, make­donsko-nemačka umetnica Irena Paskali i dru­gi. Svaka izložba u mojoj galeriji donosi mi nove ideje, razmišljanja, poznanstva i na taj način bo­gati moj ego.

KOJI UMETNIK U VAMA JAČE PROGOVARA – PESNIK ILI SLIKAR?

Da li pišem ili slikam zavisi od dosta stvari – ras­položenja, »da li sam visoko na nebu ili duboko u vodi, ili lebdim negde između«. U meni je lava energije koja teče i pretvara se u umetnička dela.

STIH KOJI VAS OPISUJE, SLIKA KOJA VAS ODAJE?

Stih koji me opisuje je moja pesma »Ako hoćeš – možeš«.

Slika koja govori o mom životu je moj autopor­tret – prerezana glava koja je nabijena na čekić, četku i olovku.

ŠTA VAM PRUŽA NAŠ DIVNI BALKAN?

Srećan što sam Balkanac, Makedonac, jer me niko na svetu ne razume ili to neće. Sve sam pomešao – dolazim iz pomešanog sveta, a to je Balkan. O tome govori i jedna moja pesma – »Napio bi se čistoga vina a nema sa kime, svi imaju umazane čaše.«

»GODINE SE VETRU NE BROJE, KOLIKO GOD BRZO SAZREVAO« – STIH JE JEDNOG CRNOGORSKOG PE­SNIKA, VESELINA

Odličan stih. Važi isto i za nas umetnike, slikare, pesnike, ljubavnike. Što smo stariji, to smo bolji. To takođe važi i za biznismene. Mi smo kao cr­veno vino, što stariji – toliko crveniji, a crvena je uvek samo krv, bez koje se ne da živeti.