PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MIODRAG MIŠA BLIZANAC
MIODRAG MIŠA BLIZANAC JE OSNIVAČ I DIREKTOR UDRUŽENJA GRAĐANA VERA, LJUBA, NADA IZ ŠAJKAŠA, KOJI JE SA SVOJIM TIMOM POKRENUO I SOCIJALNO PREDUZEĆE SODARA FILIPUS, U KOJEM POSAO PRONALAZE MLADI LJUDI SA SMETNJAMA U RAZVOJU, KAO I OSOBE SA INVALIDITETOM. ON JE NASTAVNIK DRUŠTVENIH PREDMETA U ŠOSO MILAN PETROVIĆ, DIRIGENT INKLUZIVNOG MEŠOVITOG HORA ISON, VOKALNI SOLISTA SPC I RT VOJVODINE, POBEDNIK NA BROJNIM FESTIVALIMA, OTAC TROJE DECE, IZNAD SVEGA ČOVEK SA DUŠOM I BRIGOM ZA DRUGOG. VELIKI HUMANITARAC, ENTUZIJASTA, UMETNIK, LJUBAV. OSNIVAČ FONDACIJE FILIPUS, OSNIVAČ I TRENER U KONJIČKO-TERAPIJSKOM KLUBU FILIPUS, OSNIVAČ KREATIVNE RADIONICE DAR, OSNIVAČ I DIRIGENT HOROVA U DEČJEM SELU U VETERNIKU, GERONTOLOŠKIH CENTARA U NOVOM SADU, OSNIVAČ DRAMSKE TRUPE TEATAR DOBRIH VIBRACIJA I DRUGIH.
SVE ČINI DA POMOGNE DECI SA POSEBNIM POTREBAMA. NJEGOVA DECA, KAKO IH NAZIVA, IMAJU CEREBRALNU PARALIZU, DAUNOV SINDROM, OSOBE SU SA INVALIDITETIMA KOJIMA MIŠA SA SVOJIM TIMOM ČINI SVE DA SE OSEĆAJU VOLJENIMA, NEODBAČENIMA, ŽIVIMA.
Samo osluškujem i nameštam se tamo gde mislim da mogu da pomognem. Kod mene u udruženju ima svih profila invaliditeta i svih profila ljudi. To i jeste suština i smisao da smo multikulturalna i višenacionalna, multireligijska i socijalno šarenolika organizacija koja pokušava da prepozna interesovanja svojih članova i da se usmerava prema tome. Džabe mi teramo svoje ideje ako članovi nemaju interesovanje. Mi nismo udruženje koje čuva decu, nismo radni centar, nego organizacija koja upošljava svoje članove po interesovanju i senzibilitetu koji imaju u sebi. Moj tim stručnjaka i mama, tata, braće, sestara, komšija, dobrih ljudi, volontera, daje sve od sebe da se svi članovi osećaju dobro i prihvaćeno.
DA LI SI TI PROMETEJ – ČOVEK KOJI NOSI VATRU I OSVETLJAVA PUT ONIMA KOJIMA JE PUT NEVIDLJIV I TEŽAK?
Ja sam samo običan čovek koji daje sve od sebe da se svi osete potrebnim, uvaženim, priznatim. Želim da svi težimo svetlosti svakog čoveka, čak i nečoveka. Ljudima je nekad potrebno diskretno ukazati i objasniti nekoliko puta, ukazati primerom, podstaći ih, motivisati, dati i više, bez nametljivosti i pametovanja. Ljudi sami treba da osete svetlost, ljubav, blagoslov. Neko mora da podseti, sažme, sabere i ukaže na pozitivne primere koji odabrane ostavljaju bez daha, a prazne puni i čini ljudima.
KOJI JE BIO OSNOVNI MOTIV DA SE POSVETIŠ RADU SA DECOM KOJA SE APSOLUTNO NEMOĆNA?
Moj brat Borivoj je moja svetlost i moj životni pokazatelj gde i kako i zašto. Ništa mi nije teško i nedohvatljivo ako se fokusiram na stvari koje nemaju a potrebne su im. Moj Bora je moja inspiracija. A i sva ostala deca su moja najveća inspiracija, želeo bih da imaju ime, da nisu senka iza naših leđa.
ŠTA SI NAUČIO OD DECE, A ŠTA DECA OD TEBE?
Ništa ih nisam naučio, samo sam ih slušao i okretao sebi i tipičnim vrednostima. Shvatio sam da su oni u stvari centar našeg života, a ne mi sami. Treba svi da poštujemo integritet dece sa “posebnim blagoslovom”, kako ih je nazvao patrijarh Pavle.
SA SVOJIM HOROM ISON UČESTVOVALI STE NA PROMOCIJI KNJIGE NIKA VUJAČIĆA U NOVOM SADU. HOR OD ČETRDESETORO DECE SA “POSEBNIM BLAGOSLOVOM”, KAKO IH NAZIVAŠ. PEVALI STE NAJLEPŠE PESME ISPRED MNOGOBROJNE PUBLIKE. KAKO JE SVE IZGLEDALO?
Nestvarno, a opet sasvim obično i istinito da hor mladih sa posebnim blagoslovom, deca bez sluha ili bilo kakvog muzičkog obrazovanja, otpeva preko 4500 koncerata na raznim mestima. Otvaranje Tekelijanuma, Hilandar, Nik Vujičić, obeležavanje 1700 godina hrišćanstva u Nišu, dobili smo blagoslov od patrijarha Pavla i Irineja, koncert na Svetskom festivalu Evrope Cantat u Pečuju, takmičenje najboljih horova sveta u Moskvi – sa nagradom za najemotivniji i najdirljiviji koncert na festivalu i mnogi drugi. Za moj hor, ovi nastupi su samo osmeh i potreba da im neko aplaudira i osmehuje se.
Cilj mi je da sa horom Ison uđem u svaki kulturni centar svakog sela i grada u Srbiji jer svuda ima osoba sa posebnim blagoslovom.
U VAŠOJ KUĆI U ŠAJKAŠU OSNOVAO SI FONDACIJU FILIPUS, KONJIČKI KLUB, SODARU U KOJOJ JE SADA MALA FABRIKA VODE. NA JEDNOM MESTU TOLIKO AKTIVNOSTI.
U želji da besplatno jašemo i sprovodimo terapiju konjima, a deca su uglavnom iz siromašnih porodica ili bez roditelja, napravili smo malu sodaru da bismo zaradili nešto novca da platimo hranu i održavanje naših životinja. Imamo konje, koze, pse, mačke, kokoške, guske, patke, ovce i sve je u svrhu ljubavi i aktivnosti sa životinjama. Želja nam je da pokažemo da selo može da bude najbolji primer malih porodičnih preduzetničkih biznisa i da dece sa posebnim blagoslovom ima u svakom selu na svetu, pa i u Srbiji. Svi treba da se vratimo selu kroz podršku države porodičnom i socijalnom preduzetništvu i zadrugarstvu. Želimo da salaš Filipus bude pionir svih pozitivnih ideja, da bude zvezda, uzor, dobar primer u praksi. Potrebni su iskreni i topli ljudi koji će da se uključe sa novim idejama. U tome vidim domaćinsku Srbiju – da ojačamo porodične biznise i vratimo lepotu življenja na selu. Ovakva zajednica može da se organizuje u svih 4500 mesta Srbije da smanjimo siromaštvo, jer u programima ima posla i podrške za sve. Kad zaživi, takva zajednica će biti samoodrživa, a Srbija bogata, sa narodom zadovoljnim svojim radom.
KO SU TVOJA DECA?
To su Raša, Duca, Anja, Bora, Nenad, Bojan; Mira, Lena, Ivana, Dragan, Miša, Zija, Arpad, Milica, Rade, Jovan, Teodora, Dušan, Filip, Sofija, Jovan; Marko – deca sa imenom i konkretnim zadatkom na salašu. Kroz naše programe, osmislili smo radno angažovanje mladih i starih ljudi i time im omogućili da zdravo provode svoje vreme na salašu Filipus. Moja deca su svako za sebe institucija i PR udruženja. Kad dođete kod nas na salaš, oni su vaši mentori i domaćini.
U FEBRUARU JE MEĐUNARODNA HUMANITARNA ORGANIZACIJA HELP – HILFE ZUR SELBSTHILFE U SRBIJI ORGANIZOVALA TRI DANA RADA I SUSRETA SA LOKALNIM PARTNERIMA U NOVOM SADU. SVOJOM PRIČOM I AKCIJOM NA TERENU DOTAKAO SI LJUDE DO NAJTANANIJIH DUBINA, KAO DA TI JE MISIJA DA RADIŠ TO ŠTO RADIŠ I DA ISTRAJAVAŠ U TOME, JER JE SVE PREEMOTIVNO ZA JEDNO OBIČNO LJUDSKO SRCE KOJE LAKO PUKNE.
Fenomenalno sam se osećao u društvu ljudi koji žele, hoće i mogu da nas saslušaju. Biti prepoznat je veliko priznanje za naš rad i našu ideju.
Iskreno rečeno, ništa mi nije teško za moju decu i mog brata. Najmanje što mogu je da živim i borim se svim srcem da postanu i budu ime i prezime, a ne TO. Sa svojim proizvodom vodom, oni su na tržištu. A pričati o mojoj deci, o našoj deci je čast i privilegija. Mi smo poštena i uzorna priča koju ljudi treba da podrže i da prepoznaju. Da vide koliko naša deca žele da budu korisna i ravna sa svetom. Ako osetite suštinu o čemu pričam, osetili ste srž problema o kom govorimo, a to je da prepoznamo decu u sebi i slobodu njihovog duha i misli, osećanja i potreba. Help je jedna od retkih organizacija koja prepoznaje ili je bar uzela u razmatranje ideje i naš primer, pa nam je već pomogla sa mašinama radi boljeg funkcionisanja našeg biznisa. Help smo prepoznali jer u nama vidi nadu u koju treba uložiti i podržati primer dobre prakse.
KAKO VAM MOŽE POMOĆI ZAJEDNICA, OPŠTINA, GRAD, DRŽAVA, PARTNERI?
Oni su naša stvarnost, naša realnost. Stereotipi naše zemlje su ključni za naše delovanje i postojanje. Pojedinci razumeju parcijalno, retki potpuno, ali većina njih ništa, još nam zavide i čak misle da se bogatimo i mobingujemo mlade ljude, a sami ništa ne rade. Radno angažovanje i planiranje mladih sa posebnim blagoslovom, kao i raznih marginalizovanih grupa je strateški važno za njihovo življenje i uključivanje u sredinu koja ne trpi ništa što ne poznaje i što joj je daleko. Strategija koju želimo da stvorimo i aktivno učestvujemo u njenom pisanju u socijalnom preduzetništvu jeste ključ na osnovu našeg velikog iskustva. Država mora da napravi zakon, a pokrajina, opština i mesto su najneposredniji akteri rešavanja naših problema koji mogu da budu otklonjeni u hodu ako se razumemo mi koji radimo i država koja zaokružuje sistem. Može da se desi da sistem ne razume i ne prepoznaje nas koji radimo, onda imamo veliki problem, a to se rešava konferencijama i okruglim stolovima.
Niti država može bez nas malih niti mi želimo da radimo bez države. Svi zajedno treba da utičemo jedni na druge dobronamernošću i sveobuhvatnošću jer sve ono što definišemo mora biti za dobrobit i saradnju svih aktera – i države i preduzeća i pojedinca.