in

SNAGA LJUBAVI I HUMANOSTI U DUŠI

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MIODRAG MIŠA BLIZANAC

MIODRAG MIŠA BLIZANAC JE OSNIVAČ I DIREKTOR UDRUŽENJA GRAĐANA VERA, LJUBA, NADA IZ ŠAJKAŠA, KOJI JE SA SVOJIM TIMOM POKRENUO I SOCIJALNO PREDUZEĆE SO­DARA FILIPUS, U KOJEM POSAO PRONALAZE MLADI LJUDI SA SMETNJAMA U RAZVOJU, KAO I OSOBE SA INVALIDITETOM. ON JE NASTAVNIK DRUŠTVENIH PREDMETA U ŠOSO MILAN PETROVIĆ, DIRIGENT INKLUZIVNOG MEŠOVITOG HORA ISON, VOKALNI SOLISTA SPC I RT VOJVODINE, POBEDNIK NA BROJNIM FESTIVALIMA, OTAC TROJE DECE, IZNAD SVEGA ČOVEK SA DUŠOM I BRIGOM ZA DRUGOG. VELIKI HUMANITARAC, ENTUZIJASTA, UMETNIK, LJUBAV. OSNIVAČ FONDACIJE FILIPUS, OSNIVAČ I TRENER U KONJIČKO-TE­RAPIJSKOM KLUBU FILIPUS, OSNIVAČ KREATIVNE RADIONICE DAR, OSNIVAČ I DIRIGENT HOROVA U DEČJEM SELU U VETERNIKU, GERONTOLOŠKIH CENTARA U NOVOM SADU, OSNIVAČ DRAMSKE TRUPE TEATAR DOBRIH VIBRACIJA I DRUGIH.

SVE ČINI DA POMOGNE DECI SA POSEBNIM POTREBAMA. NJEGOVA DECA, KAKO IH NA­ZIVA, IMAJU CEREBRALNU PARALIZU, DAUNOV SINDROM, OSOBE SU SA INVALIDITETIMA KOJIMA MIŠA SA SVOJIM TIMOM ČINI SVE DA SE OSEĆAJU VOLJENIMA, NEODBAČENI­MA, ŽIVIMA.

Samo osluškujem i nameštam se tamo gde mi­slim da mogu da pomognem. Kod mene u udru­ženju ima svih profila invaliditeta i svih profila lju­di. To i jeste suština i smisao da smo multikultu­ralna i višenacionalna, multireligijska i socijalno šarenolika organizacija koja pokušava da prepo­zna interesovanja svojih članova i da se usme­rava prema tome. Džabe mi teramo svoje ide­je ako članovi nemaju interesovanje. Mi nismo udruženje koje čuva decu, nismo radni centar, nego organizacija koja upošljava svoje članove po interesovanju i senzibilitetu koji imaju u sebi. Moj tim stručnjaka i mama, tata, braće, sestara, komšija, dobrih ljudi, volontera, daje sve od sebe da se svi članovi osećaju dobro i prihvaćeno.

DA LI SI TI PROMETEJ – ČOVEK KOJI NOSI VATRU I OSVETLJAVA PUT ONIMA KOJIMA JE PUT NEVIDLJIV I TEŽAK?

Ja sam samo običan čovek koji daje sve od sebe da se svi osete potrebnim, uvaženim, priznatim. Želim da svi težimo svetlosti svakog čoveka, čak i nečoveka. Ljudima je nekad potrebno diskret­no ukazati i objasniti nekoliko puta, ukazati pri­merom, podstaći ih, motivisati, dati i više, bez nametljivosti i pametovanja. Ljudi sami treba da osete svetlost, ljubav, blagoslov. Neko mora da podseti, sažme, sabere i ukaže na pozitivne pri­mere koji odabrane ostavljaju bez daha, a pra­zne puni i čini ljudima.

KOJI JE BIO OSNOVNI MOTIV DA SE POSVETIŠ RADU SA DECOM KOJA SE APSOLUTNO NEMOĆNA?

Moj brat Borivoj je moja svetlost i moj životni po­kazatelj gde i kako i zašto. Ništa mi nije teško i nedohvatljivo ako se fokusiram na stvari koje nemaju a potrebne su im. Moj Bora je moja in­spiracija. A i sva ostala deca su moja najveća in­spiracija, želeo bih da imaju ime, da nisu senka iza naših leđa.

ŠTA SI NAUČIO OD DECE, A ŠTA DECA OD TEBE?

Ništa ih nisam naučio, samo sam ih slušao i okretao sebi i tipičnim vrednostima. Shvatio sam da su oni u stvari centar našeg života, a ne mi sami. Treba svi da poštujemo integritet dece sa “posebnim blagoslovom”, kako ih je nazvao pa­trijarh Pavle.

SA SVOJIM HOROM ISON UČESTVOVALI STE NA PRO­MOCIJI KNJIGE NIKA VUJAČIĆA U NOVOM SADU. HOR OD ČETRDESETORO DECE SA “POSEBNIM BLA­GOSLOVOM”, KAKO IH NAZIVAŠ. PEVALI STE NAJ­LEPŠE PESME ISPRED MNOGOBROJNE PUBLIKE. KAKO JE SVE IZGLEDALO?

Nestvarno, a opet sasvim obično i istinito da hor mladih sa posebnim blagoslovom, deca bez slu­ha ili bilo kakvog muzičkog obrazovanja, otpe­va preko 4500 koncerata na raznim mestima. Otvaranje Tekelijanuma, Hilandar, Nik Vujičić, obeležavanje 1700 godina hrišćanstva u Nišu, dobili smo blagoslov od patrijarha Pavla i Irine­ja, koncert na Svetskom festivalu Evrope Cantat u Pečuju, takmičenje najboljih horova sveta u Moskvi – sa nagradom za najemotivniji i najdirlji­viji koncert na festivalu i mnogi drugi. Za moj hor, ovi nastupi su samo osmeh i potreba da im neko aplaudira i osmehuje se.

Cilj mi je da sa horom Ison uđem u svaki kulturni centar svakog sela i grada u Srbiji jer svuda ima osoba sa posebnim blagoslovom.

U VAŠOJ KUĆI U ŠAJKAŠU OSNOVAO SI FONDACIJU FILIPUS, KONJIČKI KLUB, SODARU U KOJOJ JE SADA MALA FABRIKA VODE. NA JEDNOM MESTU TOLIKO AKTIVNOSTI.

U želji da besplatno jašemo i sprovodimo terapiju konjima, a deca su uglavnom iz siromašnih po­rodica ili bez roditelja, napravili smo malu sodaru da bismo zaradili nešto novca da platimo hranu i održavanje naših životinja. Imamo konje, koze, pse, mačke, kokoške, guske, patke, ovce i sve je u svrhu ljubavi i aktivnosti sa životinjama. Že­lja nam je da pokažemo da selo može da bude najbolji primer malih porodičnih preduzetničkih biznisa i da dece sa posebnim blagoslovom ima u svakom selu na svetu, pa i u Srbiji. Svi treba da se vratimo selu kroz podršku države porodič­nom i socijalnom preduzetništvu i zadrugarstvu. Želimo da salaš Filipus bude pionir svih pozitiv­nih ideja, da bude zvezda, uzor, dobar primer u praksi. Potrebni su iskreni i topli ljudi koji će da se uključe sa novim idejama. U tome vidim do­maćinsku Srbiju – da ojačamo porodične biznise i vratimo lepotu življenja na selu. Ovakva zajed­nica može da se organizuje u svih 4500 mesta Srbije da smanjimo siromaštvo, jer u programi­ma ima posla i podrške za sve. Kad zaživi, takva zajednica će biti samoodrživa, a Srbija bogata, sa narodom zadovoljnim svojim radom.

KO SU TVOJA DECA?

To su Raša, Duca, Anja, Bora, Nenad, Bojan; Mira, Lena, Ivana, Dragan, Miša, Zija, Arpad, Milica, Rade, Jovan, Teodora, Dušan, Filip, So­fija, Jovan; Marko – deca sa imenom i konkret­nim zadatkom na salašu. Kroz naše programe, osmislili smo radno angažovanje mladih i starih ljudi i time im omogućili da zdravo provode svoje vreme na salašu Filipus. Moja deca su svako za sebe institucija i PR udruženja. Kad dođete kod nas na salaš, oni su vaši mentori i domaćini.

U FEBRUARU JE MEĐUNARODNA HUMANITARNA OR­GANIZACIJA HELP – HILFE ZUR SELBSTHILFE U SR­BIJI ORGANIZOVALA TRI DANA RADA I SUSRETA SA LOKALNIM PARTNERIMA U NOVOM SADU. SVOJOM PRIČOM I AKCIJOM NA TERENU DOTAKAO SI LJUDE DO NAJTANANIJIH DUBINA, KAO DA TI JE MISIJA DA RADIŠ TO ŠTO RADIŠ I DA ISTRAJAVAŠ U TOME, JER JE SVE PREEMOTIVNO ZA JEDNO OBIČNO LJUDSKO SRCE KOJE LAKO PUKNE.

Fenomenalno sam se osećao u društvu ljudi koji žele, hoće i mogu da nas saslušaju. Biti prepo­znat je veliko priznanje za naš rad i našu ideju.

Iskreno rečeno, ništa mi nije teško za moju decu i mog brata. Najmanje što mogu je da živim i bo­rim se svim srcem da postanu i budu ime i pre­zime, a ne TO. Sa svojim proizvodom vodom, oni su na tržištu. A pričati o mojoj deci, o našoj deci je čast i privilegija. Mi smo poštena i uzorna priča koju ljudi treba da podrže i da prepoznaju. Da vide koliko naša deca žele da budu korisna i ravna sa svetom. Ako osetite suštinu o čemu pričam, osetili ste srž problema o kom govorimo, a to je da prepoznamo decu u sebi i slobodu nji­hovog duha i misli, osećanja i potreba. Help je jedna od retkih organizacija koja prepoznaje ili je bar uzela u razmatranje ideje i naš primer, pa nam je već pomogla sa mašinama radi boljeg funkcionisanja našeg biznisa. Help smo prepo­znali jer u nama vidi nadu u koju treba uložiti i podržati primer dobre prakse.

KAKO VAM MOŽE POMOĆI ZAJEDNICA, OPŠTINA, GRAD, DRŽAVA, PARTNERI?

Oni su naša stvarnost, naša realnost. Stereo­tipi naše zemlje su ključni za naše delovanje i postojanje. Pojedinci razumeju parcijalno, retki potpuno, ali većina njih ništa, još nam zavide i čak misle da se bogatimo i mobingujemo mlade ljude, a sami ništa ne rade. Radno angažovanje i planiranje mladih sa posebnim blagoslovom, kao i raznih marginalizovanih grupa je strateški važno za njihovo življenje i uključivanje u sre­dinu koja ne trpi ništa što ne poznaje i što joj je daleko. Strategija koju želimo da stvorimo i aktivno učestvujemo u njenom pisanju u socijal­nom preduzetništvu jeste ključ na osnovu našeg velikog iskustva. Država mora da napravi zakon, a pokrajina, opština i mesto su najneposredniji akteri rešavanja naših problema koji mogu da budu otklonjeni u hodu ako se razumemo mi koji radimo i država koja zaokružuje sistem. Može da se desi da sistem ne razume i ne prepoznaje nas koji radimo, onda imamo veliki problem, a to se rešava konferencijama i okruglim stolovima.

Niti država može bez nas malih niti mi želimo da radimo bez države. Svi zajedno treba da utiče­mo jedni na druge dobronamernošću i sveobu­hvatnošću jer sve ono što definišemo mora biti za dobrobit i saradnju svih aktera – i države i pre­duzeća i pojedinca.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

QALB AL-ASAD – THE HEART OF THE LION

SITNICE NAŠE SVAKODNEVNICE