PIŠE: TAMARA ĐURIĆ, NOVINAR
Živimo u civilizaciji u kojoj ima sve više informacija, a sve manje smisla ili smo zaboravili da smisao svemu dajemo mi sopstvenim osećanjem i razumevanjem sveta. Pišem ovaj tekst prvog dana leta 2022. godine, iz jedne televizijske redakcije došla sam u svoju malu “redakciju” organizovanu u dnevnom boravku stana, ali… Volim svoj posao taman toliko da od njega nikada ne odustanem. „More“ informacija i tako svakoga dana sve do „level 2“, kako je Dušica danas objašnjavala našoj veseloj ekipi. „Dakle, level 2 je smisao“, kaže draga koleginica Dušica sa šarmantnim osmehom i tu se nema šta dodati, zar ne?
Sve boje leta i sveta, naslov je ovog teksta… Trebalo bi pisati o lepoti i radosti, leto je, razbibriga, zaborav teških i loših uspomene… Leto je, ali biram da pišem o gore pomenutom smislu, makar se i podsetila nečega što bi možda trebalo prepustiti zaboravu, sve ono što je vreme u kome živimo sobom donelo.
Neće nas zbuniti sve jača informatička mreža koja multiplikuje sadržaje i ne bismo trebali dozvoliti da se nestajanje smisla odigrava brže od njegovog nastajanja. Mnogi od nas žive u ovom divnom gradu, u Beogradu koji je dostojan sveta isto koliko su to Pariz, London, Amsterdam ili Majami, u kome živi ljubav mog života. Beograd je čuvar naših uspomena, ključar naših tajni, taj otmeni „gospodin“ uvek je znao da besmisao „obuče „ u smisao. Da, istina je da je ovde lepo živeti u inat svemu ili uprkos svemu.
Ima tog autentičnog beogradskog šmeka koji treba umeti prepoznati i sa njim se „nositi“, te iskrene, nekad surove komunikacije u kojoj se informacije ne iscrpljuju u insceniranju komunikacije, ni u insceniranju smisla.
Nismo nekakvi autonomni subjekti ili barem odbijamo to da budemo, ni pokorni ni poslušni objekti, ljudi smo, svoji, autentični, neponovljivi, isti oni odvažni ljudi koji nonšalantno prelaze preko mogućnosti fensi varijante kreiranja i rekreiranja identiteta u psihološkom i sociološkom smislu, mi smo isti oni ljudi koji odbijaju da manipulišu fenomenom supstitucije stvarnih društvenih veza u korist virtuelnih, distanciranih i emocionalno „bezbednih“. Vreme „korača“ uz nas, a ne ispred nas.
Boje leta i sveta na „paleti života“ oslikavaju radost, zato što su radost i zahvalnost izbor. Previše je nelagodnosti koje proističu iz obilja ponuda i mogućnosti koje su nam na raspolaganju. Ovog leta zaboravimo na neprekidnu proizvodnju želja i veštački izazvanih potreba, osmehnimo se agresivnom podržavanju „kulta autentičnosti“ koji je istovremeno i simptom i dijagnoza moderne kulture.
Možda je zaista sve postalo pseudo, a svetom zavladalo egomanijakalno sopstvo i predominantni tip narcističkog pojedinca opsednutog kultom mladosti i uspeha, ali nikada nam niko ne može oduzeti pravo na izbor kriterijuma po kojima se vladamo.
Ovo leto neka bude u bojama slobode, radosti i lepote malih stvari, uzmite omiljeno piće, čitajući RYL magazin, poklonite sebi najdragocenije što imate – vreme za sebe i one koje volite.
