PIŠE: PETE DOBRENOV
Svakom uvek treba nešto. Pa i u mesecu aprilu. Ja sam tu, kao i uvek. Prisutan. Ustanem ujutro uz lepu, vruću kaficu i osetim prve sunčane zrake na svojoj koži. Nedelja je i nemam planova. Nekad stavim u kalendar da tog određenog dana nemam nikakav plan. Smešno zvuči da moram da zabeležim tako nešto u kalendar. Ali pametan sam ja.
Opušten i smiren posle dobrog sna i osam sati spavancije, balans mi je skoro na željenom nivou. Odlučim da mi treba priroda, dodir vode među prstima na nozi i blag vetrić po licu. Spreman sam da probudim moju prelepu. Napravim kaficu i miris kafe joj otvori oči široko. Pogled joj je na meni, osmeh i poljubac slede. Dobro je i ona spavala. Kao strastvena i odlučna žena, ona često zaželi da se odmori od svakodnevnih odluka i da ja preuzmem ulogu odlučivanja za danas. Pametan sam ja.
Odluke su već donešene i samo treba da ih nežno predstavim. Danas idemo na plažu. Sastavio sam Bento Box za ručak, od avokada do dimljenog lososa, friške mocarele i maslina sa ljutom paprikom, ulepšano čeri paradajzom i tvrdo kuvanim jajima. Mozak i tibuška su presretni. Sakupili smo osnovne stvari za plažu i krećemo da hodamo. April je i sunce kuva vazduh oko nas bez ikakvog napora. Bosi gazimo po travi i sa svakim blagim korakom zahvaljujem zemlji što me prihvata, povezuje i što mi je prostrla divan tepih od trave. Približava nam se plaža i vetrić nas je uhvatio, onako polagano, iza vrata i izazvao da udahnemo slani vazduh od belih talasa. Otvori nam se peščana poljana presečena plavetnilom mora. Vrući pesak nam masira noge i podseća nas da smo živi i da ne zaboravimo da imamo stopala. Okrenuh se i već je jedan peškir našao svoj mir dva metra od mene. Kao zaljubljeni, peškiri nam se sastave i mi legnemo na leđa. Pametan sam ja.
Moje polarizovane sunčane naočare me teraju da vidim svet bez žmirkanja. Čiste boje plavetnila pomešane sa šnenoklama oblaka. Predivno, magično, očaravajuće. Vetrić blago duva, ruke nam se sklope i zajedno osećamo puls našeg srca. Povezani smo u jedinstvenom osećanju pripadnosti i prisustva u prirodi. Pogledi nam se usmere prema oblacima koji se igraju visoko gore. Zajedno se tiho nasmejemo i pogledamo u isti oblak. Detinjasta mašta nam se otvori i opisujemo kako se oblaci menjaju, rastu, smanjuju, uvrću i smežuravaju. Evo ga Picasso, Da Vinci, pa i Gogh i Rembrant. Pridružio im se Mozart, Bach i Verdi. Baš ta žurka polagano se završila u D-molu. Neopisiva, nezaboravna i predivna.
Prepuni smo života i ljubavi. Zahvalan što sam tu. Zahvalan što mogu da živim. Zahvalan ko sam ja. I ko smo mi. Zahvalan na alhemiji.
