PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: BOJAN KLJAJIĆ
Oranice Vojvodine, moja večita inspiracija za oko, za fotografiju, za dušu. Kulture koje rastu opijaju me svojim izgledom, snagom i lepotom. Osvajaju bojama i formom. Vozeći auto-putem Beograd–Subotica, u prolazu, u zavisnosti od godišnjeg doba, zaljubim se u suncokret, šećernu repu, uljanu repicu, maslačak pokraj puta, pšenicu, raž. Zaljubljena sam u oranice koje nas okružuju i onaj pogled koji vodi ka beskraju i nema mu prepreke. Oranice Vojvodine i seljak koji ih obrađuje, plemenito biće koje poljubivši zrno koje sadi, spušta u zemlju i kod svoje genetike. Kako da se ne zaljubim i u nebo koje menja svoju boju i oblake koji plove nad Vojvodinom. Ličanka korenom, Vojvođanka rođenjem i kulturom, kao onaj suncokret koji okreće glavu ka svetlosti, zastanem na auto-putu da uhvatim lepotu i boju njiva Srbije.
To je ljubav – to je moje. Zaljubi se u prirodu. Zaljubi se u šta god, jer je isceljujuće. Osloni se na drvo, zagrli drvo, pomiluj travu, pomiriši cvet, slušaj bumbara koji se „zaklinje u cvet i u med“. Bože, koliko lepote oko nas. Koliko života oko nas. Koliko snage u svemu i svakom detalju koji ugledamo. Jer život je satkan od ljubavi i inspiracije. Priroda je lek.
Beograd mi nikada nije bio zeleniji nego s proleća i leta 2020. Toliko kiše, toliko sunca, toliko naše izolovanosti od svega zbog virusa, da nas kada izađemo iz naših zidova opije ta zelena boja. Boje su život, boje su nada.
Tema letnjeg broja RYL magazina nosi naziv „ZALJUBI SE U PRIRODU“
Volim da legnem na zemlju, da hodam bosa, da osetim kako zemlja vibrira, da slušam talase, da osetim snagu okeana, reke, mora. Volim sve, jer je u meni sve. Pomešao mi se svet i sve mi je postalo u jednom. Nema razlike između prirode Šumadije, Toskane, Provanse. Katmandu mi je tu, Bali takođe, sve je stvar samo fokusa i osećaja. A kada fokus stavite, ističem i ponovaljam na detalj, taj izdvojeni detalj, u ovom slučaju prirode, pripada svetu. Jer lepota je ne samo u oku posmatrača, nego i u njegovoj moći da izdoji. I sve mi se izmešalo i pomešalo zarad dobrog kojeg osećam. Polja u Arlu koje je slikao Van Gog su moja polja Vojvodine.
Koja su vaša? Šta je ono što vas iz prirode isceljuje? Gde vam luta fokus? Kojem carstvu ste se priklonili?
Naklon zemlji, prirodi, šumama, rekama, jezerima, morima, okeaniama, pustinjama, dinama, suncu, mesecu, zvezdama, brdašcima i svemu što iz njih nastaje.
Autori sveta su se pobrinuli da prenesu svoje ljubavi i zaljubljenosti – neko prema ženi, neko prema štiklama, neko prema sebi.
Klanjam se svim bogovima iz grčke mitologije: Zevrsu (vrhovni bog Grka, gospodar neba, munje, oluje i groma, otac mnogih bogova i junaka – vladar sveta), Heri (Zevsova žena, boginja ljubavi, braka i rađanja – vrhovna boginja), Gei (majka zemlje), Posejdonu (bog mora), Etru (večna svetlost, čisti vazduh gornjeg neba koji dišu bogovi), Haosu (ništavilo iz kojeg je nastao svemir i celi svet), Hemeri (svetli dan), Erosu (ljubav, bog seksa i požude, prvorođeni, jer je morala postojati snaga i moć koja će spojiti svemir), Uranu (zvezdano nebo), Demetri (boginja žita, plodnosti i zemljoradnje), Pontu (dubine mora i planine), Hebi (boginja meseca), Hiperionu (boginja Sunca), Seleni (boginja meseca), Eji (boginja zore), Eolu (bog vetra), Panu (bog šuma, njiva i pastira)… Bogovi prirode.
Brani i voli zemlju lepotom, istorijom, tradicijom, snagom i budućnošću! Ništa nema takav šarm kao budućnost koja nas čeka tu iza ćoška.
