PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: ALEKSANDAR GLIGORIJEVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
ALEKSANDAR GLIGORIJEVIĆ, AKADEMSKI SLIKAR I VAJAR. DIPLOMIRAO JE SKULPTURU I DIZAJN NA SANTA MONIKA KOLEDŽU U KALIFORNIJI, U KLASI PROFESORA DŽORDŽA KREMSA. NJEGOVE SKULPTURE SASTAVLJENE OD DELOVA AVIONA SU BEZ NAZIVA JER IH GLEDA KAO ČISTU APSTRAKCIJU I PRIČAJU NEKU SVOJU PRIČU. SPAJANJEM TIH DELOVA DAJE NEKI NOVI OBLIK, FORMU, IDENTITET. AUTOR IH JE OŽIVEO NA SVOJ UMETNIČKI NAČIN. IZLAGAO JE NA MNOGIM SAMOSTALNIM I GRUPNIM IZLOŽBAMA U AMERICI, ŠVAJCARSKOJ, SRBIJI.
„ARTIST STATMENT: THERE ARE THE TIMES WHEN HAND GOES IN DIRECTION WHERE MIND DOES NOT AND THEN THEY GET TOGETHER!” GLIGORIJEVICH
KAŽU DA SI MODERAN SKULPTOR – ŠTA SE PODRAZUMEVA POD MODERNOM SKULPTUROM?
Moderan skulptor podrazumeva likovni jezik još uvek baziran na: emociji i estetici koja može nezavisno da komunicira sa raznovrsnim okruženjem, bez da joj treba medijski, marketinški ili konceptualni doping.
Moje skulpture emituju najdalji domet i šalju najstabilniji signal u visoko estetizovanim prostorima, po mogućstvu su to prostori minimalističkih sadržaja. Takođe se dobro uklapaju u organizovane eksterijere kao što su parkovi, terase, vrtovi ili bašte. Pretpostavljam da bi bile uklopive i na određenim trgovima, ali to iskustvo sa svojim radovima još uvek nemam.
TVOJE SKULPTURE SU SPOJ-EHO PROŠLOSTI, SADAŠNJOSTI I BUDUĆNOSTI. KAŽU DA PROŠLOST I BUDUĆNOST NE POSTOJE IZUZEV OVOGA SADA I OVDE. KAKO OBJAŠNJAVAŠ DA TVOJE FUTURISTIČKE FIGURE KOMUNICIRAJU USPEŠNO SA SADAŠNJOM DIMENZIJOM?
Umetnost prkosi vremenu kao dimenziji koju je čovek odredio kroz parametre koje je koordinirao prema svojim potrebama. Realno umetnost sa tim odredbama nema nikakve veze. Prošlost, sadašnjost i budućnost su kalendarske kategorije, a eho kroz taj odjek sjedinjuje te fiktivne distance. Teška je to filozofija koju pokušavam da razlučim kroz umetnost.
SVEDOCI VREMENA PROŠLOSTI U TVOJIM RUKAMA DOBIJAJU NOVI ŽIVOT. ŽIVEO SI U LOS ANĐELESU, SAKUPLJAO SI PREDMETE PO JUŽNOJ KALIFORNIJI I NAZIVAO IH „INDUSTRIJSKA ARHEOLOGIJA“. DANAS PRAVIŠ SKULPTURE OD DELOVA AVIONA.
Sve što radim i pravim od industrijskih komada ugrađujem u skulpture predstavljajući jednim delom i omaž analognoj epohi.
IZLAGAO SI U RESAVSKOJ PEĆINI, ĐAVOLJOJ VAROŠI – DA LI SE U TAKVIM AMBIJENTIMA SKULPTURA VIDI JASNIJE, DA LI TAKVI PROSTORI POSPEŠUJU, DODAJU VELIČINU, ZNAČAJ, SAMOGA DELA? MISLIM DA NIJE ISTO GLEDATI JEDNO DELO ISPRED BELOG ZIDA I DELO U PRIRODI, OTVORENOM PROSTORU, GDE JE NJEGOVA CELINA SJEDINJENA SA FORMOM SKULPTURE?
Bila je velika privilegija izlagati skulpture u Resavskoj pećini i Đavoljoj varoši.
Čovek svojim delima ne može da konkuriše prirodi, ako ništa priroda je starija i mi smo stasali iz nje, ali ponekad možemo da se skromno uklopimo u to savršenstvo i da joj budemo zahvalni na toj akomodaciji, pod uslovom da imamo meru.
TVOJE FIGURE SU BEZIMENE, JASNE FORME, INDIVIDUALNE, SNAŽNE. KOMUNICIRAJU LAKO SA PUBLIKOM, NEŠTO ŠTO JE IMALO MAMEMATIČKU FUNKCIJU TI PREVODIŠ U UMETNIČKI SVET I OŽIVLJAVAŠ NA NOVI NAČIN.
Elementi koji su imali strogu matematičku funkciju sad postaju složni u umetničkom izrazu.
To je veoma interesantan kreativni izazov, jer nešto što je bilo svedeno na racionalno postaje iracionalno kroz umetnički proces. Odabrani delovi ostaju fizički nepromenjeni, ali prekomponovani u novu formu stiču nov identitet.
Najkomotnije se izražavam kroz apstrakciju, prvo što je meni apstrakcija jako zanimljiva, a onda volim da vidim reakciju publike koja treba da reaguje. A novo i nepoznato i na taj način ugradi svoju reakciju u moja likovna interesovanja.
IMAŠ JAKU UMETNIČKU IMAGINACIJU. TVOJI SKULPTURE SU SAČINJENE OD VIŠE DELOVA KOJI SU INDIVIDUE ZA SEBE, A ZAJEDNO ČINE NOVU CELINU. U PRVOM PLANU UVEK JE CELA SKULPTURA KOJA SE KASNIJE RAŠČLANJUJE.
Umetnost jeste spoj imaginacije i emocije. Ja sam u svom konceptu odabrao analitičko-sintetičko-analitički proces.
Drago mi je da publika uglavnom percepira i celovitu formu i detalje, trudim se da to predstavim u balansu koje posmatrač lako uvozi u sebe i nema problem da čak i složenije forme ili kompozicije lako optički i psihološki obradi ili samom sebi predstavi.
Jako mi je važna osobenost svake skulpture koja se ponavlja u sledećem radu tako da svaka skulptura koju sam napravio ima svoj karakter i identitet.
ŠTA JE TRENUTNO TVOJA UMETNIČKA VIZUALIZACIJA ILI IMAGINACIJA? NA ČEMU RADIŠ? SKULPTURA KOJU JOŠ NISI NAPRAVIO, A VIDIŠ JE.
Skoro sam napravio jedan potpuno novi i dosad stvarno neviđen pravilan geometrijski oblik. Biće predstavljen na jesen u Likovnoj galeriji u Kulturnom centru Beograda. To je zaokret u novom pravcu mojih razmišljanja i drugačijeg umetničkog delovanja. Reći ću samo da je u pitanju superminimalizam i da je izražen na planu skulpture.
THE PRODIGY & SCULPTURES
Direktori festivala Exit su me preporučili za saradnju engleskom rok bendu Prodigy.
Za njihov nastup u Beogradu, na Kalmegdanu, napravio sam 7 velikih skulptura od avionskih delova kao vizuelnu podršku za njihov koncert.
Između ostalog, insekt mrav je njihov simbol, a ja sam ga napravio kao skulpturu koja je visila na stejdžu to veče. Bio mi je to veliki kompliment, jer pre i posle toga nisu osim svog dizajna na stejdžu imali ništa drugo, a još veći kompliment je usledio kad su mi pored tog mrava otkupili još jedan rad.
KAO STVARALAC, UMETNIK, FUTURISTA SA VIZIJOM, KOJI DEO SRBIJE VIDIŠ KAO DEO KOJI MOŽE DA NOSI BUDUĆU UMETNOST? UMETNOST 22. VEKA.
Voleo bih da Srbija ponese mnogo više pažnje prema svojoj prelepoj prirodi i da konačno srpska država krene da se odnosi sa dužnim poštovanjem prema toj oblasti. Takođe bih voleo i povišen odnos srpskog naroda prema estetici koji je sada na jako niskom nivou.
Situacija na umetničkom planu u Srbiji sa lagano podiže i artikuliše, nedostaje čvršća kulturološka matrica širom cele populacije i svako razvijenije tržište. Voleo bih da se Srbija na umetničkom planu ravnomerno razvija i da sinohrono jedan kraj zemlje povuče drugi, a mislim da za to imamo snage i nesvakidašnje potencijale kao što smo to puno puta do sad kroz istoriju dokazivali, onda da to ostane i naš put za budućnost.
