NAJAPSTRAKTNIJA UMETNOST – MUZIKA

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: ZORAN ANIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ZORAN ANIĆ, KONCERTNI IZVOĐAČ I PROFESOR GITARE U MUZIČKOJ ŠKOLI „DR VOJISLAV VUČKOVIĆ“, ZAVRŠIO JE FAKULTET MUZIČKE UMETNOSTI, UNIVERZITETA UMETNOSTI U BEOGRADU, U KLASI PROFESORA VERE OGRIZOVIĆ, 1996. GODINE, A NA ISTOM FAKULTETU I POSTDIPLOMSKE STUDIJE 2001. GODINE, ODBRANIVŠI MAGISTARSKU TEZU IZ OBLASTI GITARA (TEMA PISANOG RADA – „J. RODRIGO – CONCIERTO DE ARANJUEZ – ŽIVOT I DELO SA POSEBNIM OSVRTOM NA KONCERT“). U TOKU SVOG REDOVNOG ŠKOLOVANJA U SRBIJI, POHAĐAO JE NASTAVU I MEĐUNARODNE MAJSTORSKE SEMINARE KOD VODEĆIH SVETSKIH GITARISTA. NAJZNAČAJNIJI SU: ALERIO DIAS, ROLAND DYENS, MANUEL BARRUECO, ALVARO PIERRI, ROBERTO AUSSEL, DAVID RUSSELL, DUŠAN BOGDANOVIĆ, COSTAS COCIOLIS, HUBERT KÄPPEL, TOMAS MÜLER PERING, ALEKSANDAR LA GOYA I DR. OSVOJIO JE MNOGOBROJNE NAGRADE NA DOMAĆIM I MEĐUNARODNIM TAKMIČENJIMA. IMALA SAM PRILIKE DA GA SLUŠAM U SARAJEVU SA TENOROM ZORANOM TODOROVIĆEM U UMETNIČKOM PROJEKTU „UN VIAGGIO“. OSTAVILI SU NAS BEZ DAHA I SA ŽELJOM DA IH OPET SLUŠAMO.

TRENUTNO RADIŠ NA DVA PROJEKTA – MUSHKALICA SA HARMONIKAŠEM NENADOM LJUBENOVIĆEM I UMETNIČKI PROJEKAT „UN VIAGGIO“ SA NAJPRIZNATIJIM TENOROM SADAŠNJICE ZORANOM TODOROVIĆEM. MUZIKA SA BALKANA PODVUČENA KLASIKOM. KAKO JE NASTALA MUSHKALICA I KAKO PUBLIKA REAGUJE NA VAŠE IZVOĐENJE?

Može se reći da je MUSHKALICA nastala kao lični istraživački projekat. Probali smo da svo­je bogato muzičko iskustvo ugradimo u pro­ces ponovnog, savremenog čitanja tradicio­nalne muzičke baštine. Poželeli smo da raz­grnemo tu šumu zvukova koja nas okružuje u svakodnevnom životu, koji je postao veoma kompleksan. Muzika je, kao i život, postala prenatrpana detaljima, veštačkim zvucima, sintetičkim ritmovima, brojnim glasovima. Naša ideja je da zastanemo, da pogledamo unazad, da bismo shvatili šta je to što nas u muzici prati vekovima, šta je trajna vrednost i koji je najčistiji način da tu vrednost izdvoji­mo i predstavimo publici. Ovu muziku nije po­trebno posebno čuvati, jer je svojom izvornom vrednošću uvek prisutna i time već sačuvana, ali je lepo iznova je stavljati u vremenski kon­tekst i time spoznati njenu funkciju i vrednost u savremenom trenutku. To je proces u kome smo uživali. Duo je koncertno veoma akti­van. Nastupali smo širom Evrope. Na samom početku svog koncertnog delovanja, a kao već svetski afirmisani umetnici, pripala nam je ta čast da otvorimo World EXPO u Milanu 2015.

Kroz naizgled jednostavan koncept, dva instru­menta, poput gitare i harmonike, vraćamo pu­bliku na početke muzičkog izražavanja, lišene suvišnih detalja, usmeravamo im pažnju na osnovni element u umetnosti, čistu emoci­ju. Samim tim, reakcija publike, ali i kritike je fenomenalna. Svi se pronađu makar u nekoj našoj numeri. Imala si prilike i sama da uživaš u našoj muzici.

DIGITALNO IZDANJE MUSHKALICA ŽIVI SVOJ ŽIVOT. SLUŠA SE, PRESLUŠAVA, ĐACI SVIRAJU NUMERE… KOJI JE SLEDEĆI KORAK?

Duo je izdao svoj prvi CD pod istim nazivom MUSHKALICA. Zadovoljstvo samim činom izdavanja, odnosno finalizacije projekta kroz nosač zvuka kao što je CD je veliko. To je pisa­ni trag da si nekad negde delovao i da je nešto ostalo iza tebe. Mala digresija – kad prođete hodnikom muzičke škole i čujete kako neki mladi ljudi sviraju i skidaju numere sa vašeg CD-a, jasno vam je da ta muzika živi neki svoj život.

Nukleus cele ideje je duo kao forma. Osmišljen je tako da trpi svako proširenje u muzičko-scenskom smislu. Samim tim, a i zbog potre­ba velikih koncertnih prostora, formirali smo MUSHKALICA – SUPERNOVA bend. Iz lične želje i zadovoljstva da promovišemo mlade i talentovane muzičare, kako u Srbiji, tako i van nje, implementirali smo trojicu sjajnih mladih ljudi: Grigorija Avramovića – električna gitara, Pavla Petrovića – bas i Relju Svilara – perku­sije. Atmosfera i energija koju smo dobili je čarobna, puna života i pozitivne energije. Is­kreno uživam u tome.

U planu su saradnje sa drugim poznatim izvođačima, što instrumentalistima, što vokal­nim umetnicima, na pojedinačnim numerama, ali neka to ostane kao malo iznenađenje.

Takođe, priprema materijal za drugi CD se bliži kraju i iskreno se nadam skorašnjem ulasku u studio.

MUZIKA JE NAJAPSTRAKTNIJA VRSTA UMETNOSTI. IMAMO KOMPOZITORA I IZVOĐAČA KOJI TO DELO OŽIVLJAVA. SVAKI PUT KADA SE IZVODI UMETNIČKO DELO, I ZVOĐAČ MU UDAHNJUJE DUŠU. KOLIKO TI JE VAŽNA INTERPETACIJA ORIGINALA I DA LI IZVOĐAČ NEKADA NADMAŠI I SAMO DELO?

Muzika jeste najapstraktnija umetnost. Da po­jasnim malo, bez želje da unizim druge vrste umetnosti. U muzičkom stvaralaštvu imamo dve figure koje se kroz istoriju pojavljuju, a to su kompozitor koji stvara delo, tj. kompoziciju, i izvođač koji to delo izvodi. Za razliku od ost­alih umetnosti, gde se publici, tj. konzumen­tima, servira gotovo delo, u muzici se to delo svaki put iznova oživljava kroz interpretaciju izvođača. Znači, konstantno se dodaje novo viđenje i nova emocija. To pomalo liči na neki vremeplov, jer trenutak u prostoru i vremenu koji je kompozitor uhvatio u trenutku stvaranja se svaki put, kroz izvođenje, oživljava. Tu se i ogleda apstraktnost i univerzalnost muzike. Muzika, po drevnim učenjima, najmanje mate­rijalna, predstavlja snažno sredsto za duhov­no usavršavanje. Njome su se služili drevni posvećenici, koji su se trudili da iznad lepote zvuka i sklada ritma dosegnu mudrost tišine. Iskrenost i posvećenost u interpretaciji je od suštinskog značaja. Jedino tako možete do­preti do srca slušaoca.

KOLIKO TI JE VAŽAN APLAUZ NA KRAJU?

Aplauz je nagrada izvođaču za ono što je ods­virao. Međutim, kako sam malopre pomenuo, muzika služi da se kroz lepotu zvuka i sklada ritma dosegne mudrost tišine. Taj trenutak, na koncertu, nastaje onda kad vi kao izvođač, ili nazovimo to drugim imenom, narator ili emiter energije, uspete svojom iskrenom i emotivnom interpretacijom da izmestite publiku iz vremena i prostora. Tada, po završet­ku, nastaje muk. Tišina koju niko ne želi da naruši. Vi ste kao izvođač u jednoj vremensko-energetskoj dimenziji, a publika u drugoj. Vreme je stalo. Aplauz koji sledi nakon povratka u realnost nema kraja. Osećaj je neopisiv!

ZAŠTO SI KREATIVAN, ZORANE ANIĆU?

Svako od nas ima svoje viđenje sveta oko sebe. To je naša realnost. Trudimo se da dođemo do konačne Istine. Taj put je težak i dug. Lična kreativnost čini sliku realnosti lepšom i zanimljivijom, a put ka Istini lakšim.

KLASIČNA MUZIKA TI PRIČINJAVA OZBILJNO ZADOVOLJSTVO, MADA SI SVIRAO I ALTERNATIVNU MUZIKU. GDE VODI KLASIKA, KOJI JE TO PUT?

Ne mogu muziku da delim na klasičnu i ne-klasičnu, to je posao kritičara. To vam je kao hleb – ima dobra i bolja. Ja lično sam odabrao da se, u procesu školovanja, bavim ta­kozvanom ozbiljnom (klasičnom) umetničkom muzikom. To me, i pored velikih odricanja, nije omelo da se bavim i drugim vrstama muzike, što mi i dan danas pričinjava za­dovoljstvo. Na pitanje gde vodi klasika samo je jedan odgo­vor – duhovnom i boljitku svake druge vrste.

GDE PRONALAZIŠ INSPIRACIJU ZA SVOJ RAD, STVARANJE, KONCERTE, PUTOVANJA?

Inspiraciju nalazim isključivo i samo u sebi. U procesu sa­mospoznaje, važan faktor je pronalaženje Izvora u sebi. Vi ste jedan i jedini istinski pokretač svih procesa.

TEMA JUNSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA JE „OD LJUBAVI SVE RASTE“. ŠTA TI JE U FOKUSU? ŠTA RASTE KOD TEBE?

Ljubav je građa od koje je sačinjena Suština Sveta. Tamo gde nema ljubavi, nema ni harmonije – i obrnuto. Nedos­tatak ljubavi nije ništa drugo nego nedostatak harmonije, odricanje od sopstvene suštine. Ljubav ima razne oblike i razne pravce delovanja, ali dok je prisutna i u nama, sve je u skladu. Zato, neka nas ljubav vodi!