OD LJUBAVI SVE RASTE ili 5 TAJNI DOBRE VEZE

PIŠE: CHRISTINA CZETTL

„Kako ste vas dvoje lep par!“ ili „Vas dvoje ste preslatki!“ ili „Vas dvoje ste mi ulepšali veče!“ – to su rečenice koje moj muž i ja često čujemo kad se negde zajedno pojavljujemo. Do sada nikad nisam razmišljala o tome zašto je to tako, zašto dobijemo komplimente. Ali kad sam do­bila temu za junsko izdanje, odmah sam znala da ću da pišem o mojoj vezi i da možda preko ovog teksta nađem neke odgovore koji su unu­tar mene, ne znajući da su u stvari tu.

Uglavnom, sve je počelo na jednom balu, na koji sam otišla sama, bez mog tadašnjeg deč­ka. On tad nije hteo da ide sa mnom. Eto, deč­ko, zbog te greške sam ja našla čoveka svog života i zbog toga sam mu jako zahvalna što je tada odlučio da me pusti samu na bal. To veče sam izašla sa ekipom sa fakulteta i tek pri kraju sam videla kako taj drugi dečko ple­še sa mojom drugaricom. Baš sam se tada pitala ko od njih dvoje ne ume da pleše – on ili ona. Htela sam da saznam i zbog toga sam otišla da ih prekinem i da ga pitam da li hoće da pleše sa mnom. Inače, nije baš po pravilima da prekineš par koji pleše. No, ja sam to ura­dila. Ni dan-danas ne znam kako sam mogla to veče da ga pitam za ples – znala sam tog dečka sa studija, ali nikad nismo puno pričali, sem „dobar dan“ i „kako si“. Kad me je ON uzeo u svoje ruke da napravimo prve korake valcera, znala sam da on zna da pleše. Bila sam odu­ševljena, ostala sam bez daha. Mi smo se ose­tili i disali kao jedno biće. On je tražio da ga naučim kako se plešu drugi lagani ritmovi, sem valcera. Neću nikad zaboraviti kako sam mu rekla: “Samo oseti moje poteze.“ On se opustio i osetio kako treba da igra. Dobro, čovek svira bubnjeve i mislim da mu je tad njegov osećaj za ritam pomogao. Ali nema veze, činjenica je da se opustio i prepustio. Taj momenat neću nikad zaboraviti. Da skratim priču: posle nekog vremena sam odlučila da uplovim u nove vode sa njim. Uradila sam banalnu stvar, koja možda zvuči čudno, ali sam pripremila tabelu na kojoj su dve kolone (plus i minus) bile predviđene za mog tadašnjeg dečka i dve kolone (plus i minus) za mog sadašnjeg muža. Mislim da je logično – ko je imao više pluseva…

Tri godine kasnije sam zbog njega i naše ljuba­vi došla u Srbiju da živim i da radim. Tamo smo se i venčali posle četiri godine veze. Ove godi­ne obeležavamo 15 godina kako smo zajedno i 10,5 godina u braku. I mogu da kažem da ni­sam ni jedan dan bila toliko razočarana da sam razmišljala o tome da prekinem ovu vezu. Ni jedan dan nisam razmišljala o tome da li ima boljih muškaraca na ovom svetu. Zašto? Pro­sto ih nema. Moj „muž puž“, kako ga zovem na srpskom, rođen je za mene, kao što sam ja ro­đena za njega. Posle 15 godina, još uvek ose­ćam leptiriće u stomaku kad se on sredi i ode na posao ili kad dođe sa osmehom i sunčanim naočarima kući. Posle 15 godina mi se mazi­mo i pazimo i držimo za ruke kad idemo negde. I posle 15 godina, svakog dana se dopisujemo i pišemo kako se volimo. I posle 15 godina, ni­kad nismo legli besni da spavamo. Kad postoji neki problem, pričamo i rešimo to pre nego što odemo na počinak.

Šta je onda naš „recept“? Ja mogu samo da pričam iz svoje perspektive – sigurno ima do­sta terapeuta ili stručnjaka, koji imaju svoje stručne teorije, ali hoću da podelim sopstveno iskustvo:

Prvo, rekla bih, važno je da osoba na početku dobro proceni s kim je ušla u vezu: da li može da živi sa nekim „manama“ partnera. Ako po­stoji nešto na početku što vas nervira, to će da vas nervira kasnije još više. Te misli kao „pro­meniće se on ili ona“ ne vrede. Smatram da ve­ćina ljudi može to da potvrdi, ali i dalje postoji vera da će se neko promeniti. Ja mogu da ži­vim sa manama mog muža. Doduše, moram i da kažem da on za mene lično nema mane, sem toga da puno radi. Ali znam da je njemu taj posao važan i da uživa u nekim projektima. Znam da se to neće uskoro promeniti i da će uvek imati puno posla. O tome – što i kažem kad mi nedostaje – pričamo i nalazimo zajed­ničko rešenje kako da stvorimo vreme za nas (pored posla i porodice i ostalih obaveza).

I to je druga važna stvar: razgovori. Mi ne pri­čamo samo o dnevnim događajima ili svakod­nevnim ritualima, ne, nego isto tako nađemo vreme da pričamo ozbiljno o svim našim cilje­vima i o stvarima koje nas brinu. Tako saznaje­mo gde ko trenutno stoji i bolje razumemo jed­no drugo. U svemu ovome, dosta nam pomaže činjenica da moj muž i ja imamo slične vred­nosti i samim tim delimo mišljenja, čak imamo sličan ukus (garderoba, automobili ili kućni nameštaj, hrana). To znači da ako puno toga delite sa partnerom, biće manje svađe oko ne­kih stvari, kao i više vremena da ga provedete zajedno. Zvuči logično, zar ne?

Treća važna stvar za mene je da naša veza bude sada isto tako važna kao što je bila pre nego što su se deca rodila. To znači da deca tačno znaju da postoji vreme za tatu i za mamu i da oni nisu uvek centar univerzuma. Radi se o večerima ili malim odmorima bez dece ili, čak bih rekla, bez društva. Na početku je bilo malo teže ostaviti decu, ali polako su i ona shvatila da je lepo kad se mama sređuje za izlazak sa tatom. One same kažu: „Mama ima „date“ sa tatom!“ Deca ose­ćaju tu ljubav. Naravno, i preterivanja može da bude štetno, jer deca ne bi trebala da se osećaju ostavljena.

Četvrta važna stvar za mene je nežnost. Sigurno ste čuli ili čitali negde da čoveku treba četiri zagr­ljaja dnevno da preživi, osam zagrljaja dnevno za život i 12 zagrljaja dnevno kako bi rastao iznutra (Virginia Satir). Primećujem da dosta ljudi, koji su u vezi, nema uopšte fizički kontakt, čak i mladi ljudi, koji još nisu ni toliko dugo zajedno. Da li je njih sramota da se grle ili da se uzmu za ruke u javnosti? Tvrdim da je svaki zagrljaj, cmok, ili bilo koji mali dodir, važan za vezu.

I na kraju bih htela da vam kažem da je jako bit­no dati jedno drugom vreme i prostor da radi na sebi. Pričati o tome šta vas zanima, kako biste hteli da radite na sebi i zašto je to vama važno (ako je vama važno). Koliko puta sam čula da je osoba u nekoj vezi počela da otkriva neke tehni­ke kako bi mogla da radi na sebi, ali druga oso­ba ne može da je prati. Dođe do nesporazuma, a ponekad do te mere da sledi razvod. Mislim da razvod u nekim vezama, u ovom slučaju, nije re­šenje. Ako imate dobru bazu za razgovor, onda će vaš partner da počne (ponekad i polako) da vas razume i da vas prati. I onda se desi nešto čarobno: rastete zajedno iz ljubavi.