PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: ANA KOS
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
ANA KOS, ZAVRŠILA JE FILOLOŠKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU, GDE JE I ROĐENA. PROFESOR JE KNJIŽEVNOSTI I SRPSKOG JEZIKA, POSVEĆENA, USPEŠNA I INSPIRISANA SVOJIM UČENICIMA. AUTOR JE DVA ROMANA ZA TINEJDŽERE; KOAUTOR VIŠE UDŽBENIKA I ZBIRKI ZADATAKA IZ SRPSKOG JEZIKA PREMA STANDARDIMA ZA POLAGANJE ZAVRŠNIH ISPITA, U IZDANJU ZAVODA ZA UDŽBENIKE I MINISTARSTVA PROSVETE, U SARADNJI SA ZAVODOM ZA VREDNOVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA; KOAUTOR DVE MONOGRAFIJE SVOJE ŠKOLE; ČLAN TIMA ZA INKLUZIVNO OBRAZOVANJE I JOŠ MNOGO TOGA. ALI, U SVETU SAVREMENE KNJIŽEVNOSTI, ANA KOS JE TEK NA POČETKU SVOG DUGO ŽELJENOG PUTA.
KAKO SI SE ODLUČILA NA KORAK PISANJA ROMANA, A ONDA DA ON BUDE KAO E-BOOK?
Predajem srpski jezik i književnost, volim svoj poziv i svoje učenike, i svesna sam da je čast imati dar da podučavate i ostavite trag u životima nekoliko hiljada učenika. Moje dete i moji učenici inspirisali su me da napišem dva romana za tinejdžere i hvala im na tome, ali potom je došlo vreme za neke stare, a neostvarene ljubavi i nova iskazivanja sebe. Tako je nastao moj San u kamenu.
Refresh your life – baš kao primamljiv naziv ovog magazina, bio bi najbliži odgovoru na drugi deo pitanja. Poželela sam da „osvežim svoj život“, i baš tada se, sasvim neočekivano, pojavila ideja o elektronskoj knjizi. Biblioteke su moj drugi dom. Odrastala sam s knjigom u ruci, volela njihovu toplinu, miris, zamišljala ko ih je sve čitao pre mene, pitala se da li smo na istim mestima osećali radost, setu… čežnju… Nepokolebljivo sam tvrdila, a mislim to i sada, da dodir knjige ništa ne može zameniti, a onda je u našu porodicu stigao kindle. Na svim putovanjima su mi često nedostajale knjige, a onda se, odjednom, u mom koferu našlo 890 naslova iz najrazličitijih oblasti! Bila sam očarana. I, eto, iznenadila sam sebe samu i nisam odolela iskušenju da bar na ovaj način zavirim u svet.
ZAŠTO SAN U KAMENU? KOLIKO JE KROZ NASLOV TEŠKO ILI LAKO PRIVUĆI BUDUĆEG ČITAOCA DA KNJIGU PROČITA?
Izazvao me je kontrast između simbola nežnosti i ideala, i neuništivosti, a konačnu odluku je donela moja glavna junakinja, pa ću je citirati: „Prag je grad umetnika! I Prag je umetnost! Gazim, nema pred lepotom Zlatnog grada, Krune sveta, Grada stotinu tornjeva, Majke svih gradova, Sna u kamenu… Baš tako ga i ja osećam. Kamen, simbol postojanosti i snage, vekovno nadahnuće umetnika. I umetnost – naš vekovni san. Ugljen je moj san u kamenu!“ A književnost je moj neprolazni san u kamenu.
Znam da i naslov i naslovna stranica pri odabiru čitalaca često imaju odlučujuću ulogu, ali se ne vodim time. Tragam sve dok nešto ne osetim kao deo sebe, jer to i jeste tako. U svakom svom delu mi ostavljamo i razotkrivamo i deo svoje duše, pa sam beskrajno zahvalna našem mladom umetniku i dragom prijatelju Feđi Hadžiću na divnoj fotografiji divnog modela kojom je oživeo moj san.
KO SU TVOJI JUNACI I KOJOM IDEJOM SE VODE?
Iako indirektno, jedan od glavnih likova je slavni, ali ekscentrični slikar, jedan od začetnika pravca art nuvo i Klimtov učenik – Egon Šile. Čitav njegov život i stvaralaštvo, analize i kritike erotskih portreta, zasnovane su na činjenicama sve do trenutka njegove smrti, a onda nastupa fikcija. Dirnulo me je saznanje da umire u dvadeset devetoj godini, istovremeno sa svojom trudnom suprugom, i da je tri poslednja dana svog života proveo crtajući svoju Edit. Bio je neverovatan umetnik. Njegova dela istovremeno zastrašuju, zgražavaju i mame nas. Način na koji je živeo može nas sablazniti, ali i rastužiti. Svojim portretima prenaglašene seksualnosti budi i gnev i sažaljenje. Prepun je kontradiktornosti i, verovatno, zbog toga je i danas inspiracija mnogim umetnicima.
Glavna junakinja je Lea, energična studentkinja umetnosti, koja odrasta ne znajući čija je naslednica i ne sluteći preokret koji sledi nakon toga. Povezuje ih neizmerna strast prema umetnosti, ali i voljenim osobama, pa se te dve ljubavi prepliću i postaju jedno, pružajući nam nadu i vodeći se idejom da ljubav može sve.
RADNJU ROMANA SI SMESTILA U BEOGRAD, BEČ, PRAG, KRUMLOV… ŠTA JE ZAJEDNIČKO OVIM GRADOVIMA?
Šile je živeo i stvarao u Beču i Krumlovu, rodnom gradu svoje majke, odakle su ga prognali, ali u kome se danas nalazi muzej posvećen njemu. Naša Lea studira slikarstvo u Beogradu i Pragu. Njih dvoje spaja posvećenost umetnosti i ljubavi, pa te iste emocije spajaju i ove gradove.
IMA DOSTA DESKRIPCIJE U ROMANU. DA LI TI IDE LAKO GRAĐENJE JEDNE SLIKE KROZ OPIS?
Deskripcija se u savremenoj književnosti sve više gubi. Možda to ima veze sa prebrzim ritmom života i činjenicom da ljudi ni za šta više nemaju strpljenja. Želja da nešto dočaram nekada mi oduzme svu energiju. Plašim se pobeći će mi neka misao, pa je zapisujem u sred noći i u mraku, ili mi se u snu javi reč za kojom sam dugo tragala, pa se budim srećna. Ali, nekada me samo jedan stih pesme, pogled na nekog ili nešto, obaspe asocijacijama i ceo opis se sruči odjednom kao snažan slap.
ŠTA BI IZDVOJILA KAO GLAVNU TAČKU OSLONCA U TVOM ROMANU?
Bila bi to, najvećim delom, romansirana biografija Egona Šilea.
NAKON SNA U KAMENU, DA LI SE SANJA JOŠ NEŠTO – NEKO DRUGO DELO, NEKI DRUGI JUNACI, ZAPLETI I GRADOVI? GDE NAS TO VODI LIČNI SAN?
Polako se vraćam svom nedovršenom romanu Snovi i pomisli. Eto, opet, i nesvesno – snovi. Naslov je inspirisan Andrićevom izjavom da se i sam začudio kada je shvatio da u svojim sabranim delima nema roman pod nazivom Snovi i pomisli. Zbog svoje skoro opsesivne ljubavi prema njegovom neiscrpnom stvaralaštvu, dala sam sebi slobodu da prisvojim njegovu želju. I u ovom delu prepliće se istorija – nastanak naše prve gimnazije, sa savremenim zbivanjima. Ponosna sam što je naš dragi Milovan Vitezović, koga izuzetno volim i cenim, primetio da će taj roman predstavljati omaž Sremskim Karlovcima, jer to i jeste bila jedna od ideja.
TEMA FEBRUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „SVA LICA LJUBAVI“. KOJA SU LICA LJUBAVI KOJA NAM PREDSTAVLJAŠ KROZ ROMAN SAN U KAMENU I KOJE I KAKVO LICE LJUBAVI VOLIŠ?
Kao što kaže moja junakinja Lea, nadahnuta osobinama i likom moje kćerke, koja je moje sve, „passion“ je moje drugo ime. Strast, posvećenost, odanost, treperavi zaljubljeni nemir koji nosi potpuno predavanje – porodici, ljubavi, prijateljstvu, umetnosti ili podučavanju… svejedno, strast snažna toliko da daje smisao postojanju, jer budi sve dobro, kreativno i plemenito, pa poželim da zagrlim čitav svet, ali neki neuporedivo nežniji i radosniji – eto to je i njihovo i moje lice ljubavi.