NE SMEMO PRESTATI DA SANJAMO

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

STEVAN ALEKSIĆ, SCENOGRAF, JUGONOSTALGIČAR, KOLEKCIONAR, ZALJUBLJENIK U FILM I PLA­KAT. NAKON SREDNJE ŠKOLE ZA DIZAJN, UPISAO JE FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI, OD­SEK ZA SCENOGRAFIJU, KOJU DANAS PREDAJE NA FAKULTETU. ČOVEK KOJI VOLI I ŽIVI FILM. VREDAN, KREATIVAN, NOSTALGIČAN, OŽIVLJAVA FILMSKE JUNAKE DA NE PADNU U ZABORAV, KROZ PLAKATE NAS POZIVA DA MOŽDA OPET POGLEDAMO FILMOVE NA KOJIMA SMO ODRASLI.

DA LI JE DANAS IN BITI JUGONOSTALGIČAR?

Ne pripadam onima koji posrnu za masom, te ne mogu tvrditi sa sigurnošću šta je sve danas „IN“, a šta „OUT“. Među prijateljima, pripadni­cima moje generacije, ima dosta jugonostal­gičara, pravih i iskrenih. Da bi čovek mogao reći da je „jugonostalgičan“, mora ga istinski nešto vezivati za taj, ne tako daleki, period u vremenu i prostoru. Moju generaciju i te kako vezuje, a naše roditelje, pa zatim bake i deke, koji se borili i gradili bivšu zemlju, njima je tek u krvi. Sasvim je sigurno da je bivša zemlja imala dosta šupljina koje su je koštale, ali moja pažnja usmerena je isključivo na segmente koji su bili zdravi. Period srećnog detinjstva, do raspada zemlje, ostavio je snažan pečat. Bili smo ušuškani i bezbrižni i uži­vali u kvalitetnim stvarima, koje su nam duboko urezane u svest, jer su bile valjane. Počevši od kućnog vaspitanja, izuzetnog igranog programa na TV ekranu, osnovnog školskog obrazovanja, duha i prijateljstva. Naivnost, neiskvarenost, prave vrednosti i uloga porodice. Dobra muzika, filmovi, kultura i umetnost toga doba. Percepcija sveta i čovečnost. Bila je to velika zemlja u sva­kom smislu. Te zemlje odavno nema. Moj rad jeste omaž tom vremenu, koje je neminovno bilo bolje. Rođen sam u SFR Jugoslaviji i ponosan sam zbog toga. Pripadam pretposlednjoj gen­eraciji pionira. Juga je bila predivna ideja, koja se meni od vajkada dopadala. Jugoslovenski film oličenje je same Jugoslavije, zemlje u pos­leratnom kovitlacu, usponu, utopističkoj zavesi, udarnički nastrojenom narodu i mudroj propa­gandi druga Tita, velikog zaljubljenika u sedmu umetnost. Ogromna i moćna zemlja svih naroda i narodnosti iznedrila je nezaboravne reditelje, glumce i glumice, scenariste, snimatelje, koji su ostavili neizbrisiv trag na filmskom platnu i ostavili u amanet bogatu riznicu sjajnih ostva­renja – za neke od njih može se reći da su danas nedostižna i stoje rame uz rame sa holivudskim filmovima toga doba. Sa izgradnjom filmskog studija u Košutnjaku, počinje istorija YU cineme. U današnje vreme, vidno je prisutna želja da se povrati kvalitet filmskog sadržaja, evociranje uspomena na prošla vremena, samim tim retro estetika je neizbežna kao važan faktor u tran­sponovanju kroz vreme i način da se vrate sve valjane stvari, a meni se to veoma dopada kao nekome ko je veliki nostalgičar.

TVOJA TAČKA FOKUSA JE CRTANJE VAŽNIH FILMSKIH SCENA, KADROVA. NA OSNOVU ČEGA IZDVAJAŠ/BIRAŠ ODREĐENE SCENE?

Moj omiljeni segment jeste crtanje važnih sce­na, kadrova, takozvani prostorni koncept art, odnosno udaranje temelja u scenografskom poslu. Kada pažljivo pročitam scenario ili kn­jiževno delo po kome je planiran film, prven­stveno se fokusiram na suštinu, na centralna zbivanja, koja u meni probude maštu. Vidim jasno slike, atmosferu u kojoj se odvija radnja, u kojoj ima pregršt zanimljivih događanja, te vapi za likovnim opisom. Istraživanje prostora u službi filmskog dela slično je detektivskom pos­lu. Što više informacija pružiš o jednom periodu u kome se odigrava priča, o okolini u kojoj jedan karakter diše, time potpomažeš ubedljivosti i verodostojnosti dela, likovno objašnjavaš emotivno stanje karaktera u datoj vremenskoj liniji, u prostoru koji ga okružuje saznajemo kakav je on čovek. Od epohe do naučne fan­tastike, vizuelizacija je ključna. Pravljenje skica, crtanje i kolorisanje je najlepši proces.

KOLEKCIONAR SI MNOGOBROJNIH FILMSKIH PLAKATA, KOJI SU SE NALAZILI PO BIOSKOPIMA ŠIROM JUGOSLAVIJE. KAKO SI DOLAZIO DO NJIH I ŠTA SVE IMAŠ U SVOJOJ KOLEKCIJI?

Posedujem preko 1000 originalnih filmskih plakata, koji su visili u bioskopima širom bivše Jugoslavije. U arhivi su plakati domaćih filmova i stranih, holivudskih, a posebno volim ilustro­vane primerke plakata za partizanske epope­je kao što su “Bitka na Neretvi”, “Partizani”, “Dvoboj za južnu prugu”, “Vrhovi Zelengore”, “Devojački most”, “Užička republika”. Pažlji­vo ih čuvam, jer među njima ima zaista retkih, koji se više nigde ne mogu pronaći. Družim se sa nekoliko kolekcionara koji su dosta stariji od mene, razmenjujemo duplikate i sećamo se dobrih filmova kroz priču o starim vremenima. Kolekcionarstvo je dosta skup hobi, koji zahteva upornost, istrajnost u pronalaženju, spremnost da se često plate visoke cene određenih rarite­ta. Takođe, učestvujem na aukcijama pojedinih sajtova koji se bave prodajom plakata, tako da postoji i posebna radost kada se nadmećete sa ostalim kupcima, ko će biti spreman da ponu­di veću cenu. Veoma mi je važna arhivistička priroda predmeta i sitnica.

Osećaj koji se rađa u trenu kada se pod rukom oseti tekstura starog papira printanog plaka­ta pre nekoliko dekada je neverovatan. Miris određenih memorabilija jeste instant povratak u prošlost, u bezbrižna vremena, trenutke srećnog detinjstva. Za predmete se vezujem, jer oni su čuvari tajni, mnogih lepih priča, okidači su sećanja na naše bližnje, od kojih smo nasledili neprocenjive uspomene na jedno vreme koje se više nikada neće vratiti.

I SAM DIZAJNIRAŠ PLAKATE. ZNAČAJ PLAKATA KAO MEDIJA U 21. VEKU – DA LI PRIPADA OLD FASHION MEDIJU? ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJA PLAKAT 50 X 70 CM?

Filmski plakat je prvi susret publike sa filmom koji će gledati u bioskopu, prvi udar na čula pos­matrača, stoga on mora da pruži ruku i povede gledaoce kroz portal u fantastični svet. Filmske zvezde na ilustrovanim plakatima dobijaju pot­puno novu dimenziju, njihova uloga je pojačana, akcentovane su sve njihove karakteristične crte i harizma. Cilj dobro ilustrovanog plakata jeste da glavne glumce prikaže kolosalno, moćno, kako bi im se dodatno divili u ulozi koju igra­ju. Plakat je jedan od instrumenata koji dobre glumce pretvara u ikone za sva vremena. Uko­liko se doda i adekvatno okruženje, naglašena atmosfera i akcija, uz dobar izbor fonta koji po­maže naslovu filma, to je definitivno uspešan marketinški potez i vredno umetničko delo, kak­vo poželimo uramljeno na zidu. Filmski plakat nikako nije prevaziđen, on se lagano vraća na velika vrata u filmskim studijima, koji shvataju njegovu važnost i dugu tradiciju. Istorija film­skih plakata je bogata, te se kroz nju pomaljaju veliki umetnici, veterani kao što su Drew Stru­zan, John Alvin, Bob Peak, Richard Amesel. Ovi sjajni artisti su u periodu sedamdesetih i zlatnih osamdesetih godina bili najproduktivniji i osta­vili pečat svojim besmrtnim ilustracijama za ču­vene filmove u riznici kinematografije.

DIZAJNIRAŠ PLAKATE DOMAĆIH FILMOVA IZ PROŠLOG VEKA. DA LI IMA NEŠTO OD DIZAJNA NOVIJIH FILMOVA?

Svi plakati koje sam do sada kreirao bili su izazov, svaki na svoj način. Želim da pomenem nekoliko plakata za TV seriju “Senke nad Balkanom” – to je savremeni produkt glumca i reditelja Dragana Bjelogrlića, a ja sam postao veliki fan ovog ost­varenja i ilustrovao sam plakate, koji su naišli na sjajnu reakciju svih glavnih glumaca serije, na čelu sa Bjelogrlićem, koji sada poseduje primer­ke mojih kreacija. Naravno da želim da radim plakate za dolazeće filmove mladih autora, kao i velikih reditelja koji spremaju nešto novo. Radu­jem se unapred dolazećim poduhvatima. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim plakat za kratak dokumentarni film mladog reditelja Gorana Ni­kolića, pod nazivom Oni žive. Ovo malo, retro delo, govori o video-klubovima i poslednjoj ge­neraciji koja je posećivala ta uporišta, svetilišta filma. Uživao sam kreirajući plakat koji potpuno odiše erom VHS kaseta.

KAKO IZGLEDA SAM PROCES CRTANJA PLAKATA?

Tehnika kojom kreiram filmske plakate je digi­talna. Putem kompjutera, digitalne Wacom table i olovke u Photoshop programu, crtam i kolo­rišem plakat, koji prethodno osmislim u svojoj glavi, zatim pogledam film za koji radim plakat da se podsetim i izvučem karakteristične kadro­ve, u kojima glumci imaju specifične izraze lica kakve pamtimo, zatim napravim kompoziciju. Definišem poze glavnih aktera, atmosferu i ko­lorit. Proces crtanja jednog plakata traje od 7 do 10 dana. Kada je plakat završen, šaljem ga na štampanje u formatu 50 x 70 cm.

KOLIKO PUTA POGLEDAŠ FILM PRE SAME IZRADE PLAKATA?

Filmove za koje sam kreirao plakate gledao sam nebrojeno puta, mogu reći da znam replike na­pamet i uživam u njima, no nije naodmet obnavl­janje gradiva. Pred sam čin kreiranja, pogledam film kako bih definitivno odlučio koje ću frejmove izdvojiti kao uzorke po kojima ću ilustrovati.

DA LI JOŠ GLEDAŠ FILMOVE NA VHS KASETAMA?

Sačuvao sam oko dve stotine originalnih VHS kaseta sa kultnim filmovima, neke su i dalje ne­raspakovane, a kupljene su 80-ih i 90-ih godina u New Yorku, takođe tu su i izdanja nekadašnjih domaćih distributera Tuck Vision, M Export-Im­port, First Production i ostalih. Svake godine posvetim određeno vreme u kontrolisanju ka­seta, čišćenju video playera i organizujem sebi veče gledanja omiljenih VHS naslova, koji me vraćaju u detinjstvo. Skoro sam puštao čuveni film „GUNISI“, u pitanju je originalno izdanje ne­kadašnjeg Jadran filma iz Zagreba.

KOJI FILM JE TVOJA BIBLIJA U VIZUELNOM SMISLU I ZAŠTO?

Fantastika nije oduvek bila polje mog interes­ovanja, no kada sam prvi put pogledao film BLADE RUNNER (1982) Ridlija Skota, to je bila ljubav koja se samo proširila. Taj film smatram remek-delom kinematografije. To je SF noir, koji je ostavio ogroman uticaj na sve filmske autore do danas, uticaj u domenu ne samo fantasti­ke na filmskom platnu, već i umetnosti uopšte, dizajna i vizuelizacije. Taj film jeste distopijs­ka slika vrlo realne budućnosti i snažna poruka čovečanstvu. Meni kao vizuelnom umetniku je uvek zanimljivije da stvaram futurističke pre­dele, neobične arhitektonske građevine, druge galaksije. Jedan od mojih uzora u domenu di­zajniranja svetova za potrebe filma je Syd Mead, koji je glavni i odgovorni majstor vizuelizacije „Blade Runnera“. Način na koji je on razmišljao tih davnih dana i prenosio svoje ideje na papir je impresivan. Njegove vizije su zauvek oživljene u ovom jedinstvenom ostvarenju pod rediteljs­kom palicom velikog Ridlija, uz neprevaziđene muzičke kompozicije, koje je kreirao Vangelis. Nastavak priče, nakon više od 30 godina, pod nazivom „Blade Runner 2049“, u režiji Denisa Villeneuvea, takođe je ostavio veliki utisak na mene, jer je uspeo na određeni način biti eks­tenzija originala.

KAKO PUBLIKA REAGUJE NA TVOJ VIZUELNI, KREATIVNI, UMETNIČKI IZRAZ?

Stekao sam dosta poštovalaca ovog projekta vraćanja slave filmskom plakatu. Izuzetno sam zadovoljan kako reaguju kolege, prijatelji i ljudi koji prate moj rad. Svi se slažu oko ideje čuvanja sećanja na kultne filmove. Veoma mi znači što su značajni filmski autori videli moj angažman i pohvalili projekat. Imao sam čast da se sretnem sa mnogim rediteljima, scenaristima kultnih os­tvarenja jugoslovenske kinematografije i sa nji­ma evociram uspomene na zlatan period filma.

U PREDSTAVI KOKANA MLADENOVIĆA „KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD“ IZDVAJAM CITAT, KOJI JE I TEMA DECEMBARSKOG BROJA RYL MAGAZINA – „JEDINO SNOVI NE MOGU NIKAD DA BANKROTIRAJU”. KAKO TI VIDIŠ I SNOVE I BANKROT?

Svaki veliki san počinje sanjarenjem. Umetnici u sebi imaju snagu i strast da dosegnu zvezde, menjaju svet svojim kreacijama. Verujem u moć snova, vizije koje pokreću planetu. Ne smemo da prestanemo da sanjamo. Volt Dizni je rekao: „Svi naši snovi se mogu ispuniti, ako imamo hrabro­sti da ih pratimo.“ Ako se držimo ovog recepta, gledajući uvek napred, za bankrot mesta nema.