PIŠE: DR VLADIMIR JEFTIĆ, MENADŽER U MEDICINSKOM MARKETINGU
Živimo li život života vredan?
Vodi li nas isključivo sudbina životnim putevima ili mi aktivno stvaramo nove sudbinske rute na putu kojim ide i žuri ona čuvena karoca o kojoj peva Oliver Dragojević?
Istina je negde tamo u tragu ka beskraju, u tragu ka beskraju naših nadanja, želja, očekivanja, potreba, ali i strahova, tih večitih kočničara naših sudbina na putu ka sreći.
Ako prihvatimo da su strahovi samo imaginarna bojazan od nečeg nepoznatog ili nečeg neprijatnog što se možda može desiti ili ne. Takođe, ako svaki sekund života od prvog plača, pa do odlaska na večni počinak, smatramo jedinim blagom koje nam je rođenjem dato, a što tako olako zovemo vremenom, shvatićemo da strahovima od izazova života sputavamo sudbinu i kajase iz svojih ruku prepuštamo nečem drugom, paradoksu tek običnih slučajnosti na koje imamo malo ili nimalo uticaja. Shvatićemo da je ipak bolje da skupimo hrabrosti za izazove koje nam nosi život i da je ipak lepše i bolje kajase sudbine čvrsto držati u svojim rukama i paradoks tek običnih slučajnosti zameniti onim neobičnim, neobičnim slučajnostima radosti života!
Da bismo postigli to čvrsto držanje kajasa na karocama (kočijama prim. autora) života, moramo poznavati sebe (na tome se stalno radi, a izazovi tome i služe) da bismo prihvatali kako one izazove koji su pred nama, tako i stvarali one nove. Upoznajući sebe, ujedno se i izgrađujemo i napredujemo. Brojem prihvaćenih izazova ojačavamo i iskustva, ali stvaramo i nove šanse za nove raskrsnice na kojima ćemo opet mi, a ne neko drugi, potegnuti kajase u jednu stranu, onu koju želimo više, kakvi god motivi tih želja bili. Brojem prihvaćenih izazova ojačavamo i svoju hrabrost u borbi protiv straha koji nam sputava slobodu (o razlozima i uzrocima strahovanja pričaćemo neki drugi put, ima ih raznih).
Pitate se, naravno, treba li prihvatati sve izazove.
Naravno da treba, a pogotovo one koje svesno sami stvaramo, ali pri tome budite pažljivi, jer izazivamo ono što izazovemo. Svako je režiser sopstvenog filma, hoćete li režirati horor, komediju ili romansu, odlučujete vi! Stvaranjem i prihvatanjem izazova, izazivate život da bude onakav kakvim ga želite. Život će vas svakako stavljati na sve veće i veće izazove i izazivaće vas, stoga je lepše, lagodnije i spremnije da vi izazovete život, jer on će već kako god, želeli vi to ili ne, izazvati vas! Budite aktivni igrač, a ne posmatrač sopstvenog življenja!
Zbog nedostatka hrabrosti, najčešće usled neznanja i težnje za ostajanjem u zoni komfora (čitaj lenjosti), malo je pravih igrača, i uglavnom se sve svodi na posmatrače bez uticaja, koji kada protraće ono bogatstvo sa početka priče, koje nam je dato u sekundama, osete prazninu sopstvenog poraza u neučestvovanju! Ne dozvolite sebi da upadnete u zamku blasfemije sopstvenog života.
I zato budite spremni! Upoznajte sebe! Spremno dočekujte i stvarajte izazove!
Napustite život u Diogenovom buretu, ako ste već u njemu, za život nikada nije kasno!
Idite napred, put neće biti ni lak, ni kratak, ni ravnica. To i jeste cilj. Ne voditi kajase zaparloženim kolotečinama dosade koja vodi ka beznađu.
Put će ići stepenasto, poput šetnje skalama (stepeništem prim. autora), ne dozvolite da vas to obeshrabi, jer se samo postepeno, i prelaskom sa nižeg na viši nivo, može napredovati, a tu nas čekaju već toliko puta pominjani izazovi.
Izazovi u ljubavi, partnerskim odnosima, karijeri, roditeljstvu… čemu god…
Ne držite kajase čvrsto da biste njima zauzdavali život, već da biste njima čvrsto upravljali i odavali se bogatstvu i radosti izazovima života.
I zapamtite, stepeništem života punom nada (skalinada) može se uvek nekuda. Kuda, nije samo pameti i sudbine usud. Pravac, nagib, odmorišta, rukohvat i saputnike birajte srcem, ono ipak najbolje vidi i zato verujte u ljubav i izazovite život!
(Inspirisano morem, ljubavlju, muzikom i stihovima, komponovanim, napisanim i otpevanim od strane tri velikana muzičke scene bivše SFRJ: Zdenko Runjić, Jakša Fiumengo i Oliver Dragojević)
Kavala, Grčka, avgust, leta gospodnjeg 2018.
