PIŠE: JASNA LOVRIĆ, KOUČING PSIHOLOG
FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI
-Emotivni kičmeni stub-
ŠTA JE ŽENSKA SLOBODA?
Šta je uspeh i gde to moramo uspeti je pitanje socijalnog trenutka, društvenog statusa ili modela koji smo prihvatile kao uspešan. Uspešne žene u današnje vreme su većinom uspele u muškom svetu, poštujući muška pravila. Nebrojeno žena je stradalo u takvim borbama, žrtvujući svoj ženski život i identitet zarad društvenog priznanja.
Ženska moć u XXI veku je još uvek pogrešno tumačena i od strane samih žena. Svakodnevno smo svedoci neprikladnog ponašanja žena kada je u pitanju lepota, muškarci, novac ili popularnost. Žene koje su prihvatile da treba se zadovolje mrvicama i da treba dobro da se potrude da bi te mrvice dobile. “Ženska nemoć” je naučeno ponašanje. Neke od nas su to naučile od svojih majki, baka ili ženskih rođaka. Učene smo i upile u sebe, svesno i nesvesno, da je prirodno da pristanemo na manje kada je u pitanju novac, karijera, partnerski odnosi. Kada žena pokuša da se ponaša drugačije, bude osuđena i odbačena. Odnosi snaga i sila su uspostavljeni, prividno ih je teško menjati. Ustanovljen je opšteprihvaćen svetski brend: patrijarhalni brend moći.
PATRIJARHALNI BREND MOĆI
Mnoga društva i religije sveta očekuju od žena da budu samo u funkciji rađanja. Sa odobravanjem se prihvata da živi za to da ispuni svoju biološku funkciju. Ne ohrabruju je da razvije talente, svoj potencijal. Generalno, očekuje se da udajom preda svoju moć i identitet mužu, kao što je pre toga predavala ocu. Žena koja nije predala svoj identitet muškarcu smatra se sumnjivom i opasnom.
Čak i u očima sopstvene dece. Njene borbe su manje vredne, njeni uspesi manje radosni, jer u osnovnom nije ostvarila očekivanja. Neudata ili razvedena, očekuje se da se stidi, “normalno” je da je se stidi ako nema identitet svog partnera da je pokrije. Njen je nedovoljan. Norma nije biti u partnerstvu sa voljenim, poštovanim muškarcem. Norma je biti u partnerstvu sa bilo kakvim muškarcem. Tužno.
Učene smo od malih nogu kako da odrastemo u savršene žene. Manje od savršenih, dovodimo sebe u opasnost da ne budemo odabrane. Naučene smo da je sve u svetu limitirano po obimu – finansije, poslovi, muškarci, ljubav, napredak u poslu. Rečeno nam je da je seks jedino oružje koje treba da upotrebimo da bi bile sigurne da cemo dobiti šta želimo. Nude se čitavi spektri tehnika i saveta da unapredimo seksualnu veštinu. U ženskim časopisima se nalaze uz kuvare. Rečeno nam je da je žrtvovanje plemenit čin. Nešto više od same ljubavi i davanja. Majka se žrtvuje kao najsvetliji lik i time daje primer. Žena koja se žrtvuje, makar i besmisleno, žena je vredna divljenja. Rečeno nam je da žena zavisi od toga za koga se udala, gde živi, od dece koju je rodila, veličine kola koja vozi, firmirane garderobe koju kupuje i, naravno, održavanja svog tela u društveno poželjnoj formi. Učene smo da neprekidno takmičarski gledamo “preko tarabe” šta su druge žene obukle, voze, kupuju, kojim vežbama se bave i koju hranu jedu – jer zaboga resursi su ograničeni, treba pratiti konkurenciju.
Sve to, naravno, polako krade naše samopouzdanje, jer se ono ne bazira na onom što jesmo, nego na neprekidnom učešću u takmičenju – treba skočiti duže i jače, trčati brže, smejati se glasnije. Trčimo u krug kao hrčak u točku. Moramo biti najbolje. Nikad kraja. Savršene po opšteprihvaćenim standardima. Naučene smo da je saosećanje za nas same greh i sebičluk.
Paradoksalno, to što mislimo da nas u takmičenju za “savršenu ženu” čini moćnim i boljim u odnosu na druge žene i muškarce u stvari nas čini sve nemoćnijim. Postajemo voljno stereotip. Svoju moć tražimo izvan nas i predajemo u ruke trgovaca, brendova i trendova. Naša moć je ograničena našom kupovnom moći. Ovakav sistem vrednosti, iako svakom potrošenom količinom novca donese olakšanje, sve više sakati ženinu snagu, individualnost i razvoj. Osećaj nezadovoljstva probija ispod kože savršene žene.
Da rezimiramo: treba da budemo seksualno poželjne, radno veoma sposobne, spremno požrtvovane, u fit formi, lepo dizajnirane, da predamo svoj identitet i snagu svojim muževima i deci, da podredimo svoje talente njihovim dnevnim potrebama, i da pri tom budemo nasmejane i blage, spremne da odgovorimo na sve njihove zahteve. Tela treba da su nam mirišljava, a misli neutralne. Treba da znamo da gledamo na drugu stranu kada je potrebno. Nije loše da znamo par stranih jezika i imamo vozačku dozvolu “B” kategorije.
POD SVOJIM VLASTITIM USLOVIMA
Moderna žena živi u vreme kada su njene mogućnosti neograničene, a njen potencijal zri. Sva sloboda koju je prividno izborila ne doprinosi njenoj sreći, nego postaje uzrok njene anksioznosti, tuge i konfuzije. Ta konfuzija oslobađa iz nje dvojnost misli koje paralelno, kao dva sveta, teku njenim bićem. Arhaičnu veru u njenu žensku funkciju vs. njene takođe iskonske potrebe koja se otelotvoruje u likovima Boginje, Majke Zemlje – potrebe za samorealizacijom. Život, prirodan moćan tok postojanja, neprekidno je suočava sa pitanjem: “Da li želiš da budeš slobodna ili da živiš u zatvoru?” Njena dilema leži u nesposobnosti da odgovori na ovo pitanje, a opet odgovoriti mora. Suočavaće se sa ljudima, događajima i okolnostima koji će produbljivati njen osećaj zarobljenosti, dok ne postane spremna da prihvati svoju žensku slobodu. Šta joj ta sloboda nudi? Mogućnost i pravo da kreira svoj život pod svojim vlastitim uslovima. Ljubav prema sebi, koliko i prema drugima.
EMOTIVNI KIČMENI STUB
Ženska moć je drugačija od muške snage. Žensko lice Boga ima dovoljno uticaja da stavi veto na patrijarhalni brend moći. Svejedno, to je retko kada bio slučaj. Žene su kroz vekove učene da od svog muškarca traže da uzvrati osećanja, ali da ne brinu o njegovom integritetu i moralu. One su dozvolile njegovo često neumesno i neprikladno vođstvo i ponašanje, bez da su postavile pitanje njegove odgovornosti. Nepostavljanje pitanje odgovornosti muškarcu je jedan od uzroka laganog propadanja celog modela muškog patrijarhalnog sveta. Urušenog integriteta i morala, počeo je da urušava osnovne vrednosti života. Života samog.
Naše manje finansijski emancipovane pretkinje nisu bile u situaciji da podvuku liniju na tom mestu, ali mi zato jesmo. Jer, svaka žena koja neguje svoj “emotivni kičmeni stub”, koja smatra da ljudi treba da su odgovorni, uči ih da budu svesni i pažljivi u svojim budućim mislima, rečima i delima. Svaki put kada žena oseti i kaže “ovo je neprihvatljivo” svom partneru, prijateljima ili porodici, ona doprinosi da ojača istovremeno tkanje njenog bića, kao i ono kolektivne svesti. Svaki mali korak i postupak se računaju. Njena deca, nekad čak i nevoljno, uče da se može živeti i drugačije.
Takva žena izlazi iz dodeljene ili prihvaćene uloge žrtve. Svejedno da li emotivne, seksualne ili mentalne žrtve. Može opet da nauči da diše svojim plućima. Voleći sebe, voleće i druge.
Treba da povratimo naše prirodno pravo da se prema nama postupa kao prema dami – ženi i da naučimo da odlazimo kada nije drugačije. Potrebno je da razvijemo “emotivni kičmeni stub”. Kada imate “emotivni kičmeni stub”, vi više ne reagujete strahom, već neustrašivošću. Znate da ako pustite ovog čoveka koji vas ne poštuje, bolji čovek će naići. Drugačije ne može biti. Sreća prati hrabre, ili još bolje: sreću biraju hrabri. Ako ostavite loš posao na kom ste pod mobingom, bolji posao je negde iza ugla. Ako govorite svoju istinu, vaše hronične glavobolje će nestati.
Kao žene, moramo naučiti da se oslanjamo na sebe za sve one stvari koje trenutno želimo od drugih. Kada smo u milosti drugih ljudi za našu vrednost i naše blagostanje, mi gubimo našu žensku snagu i žensku moć. Kada govorimo o moći, ne mislim na unapred izgubljenu bitku i pravo žene da postane muškarac. Mnoge žene su odbacile svoju moć, jer su verovale da treba da se ponašaju kao muškarci. Autentična moć je kultivisati vaše urođene kvalitete koji afirmišu vaš život, vaš identitet i vaše blagostanje. Vašu emotivnost i emotivnu procenu.
Žene se stide svoje emotivnosti, nose je kao krst na leđima, kriju je, maskiraju, boli ih. Ženina emotivnost i razumevanje emocija je ženina najveća snaga. Žena koja je uspostavila “emotivni kičmeni stub” sa svojim razumevanjem i osećajem je nepobediva.
Da bi to učinila, potrebno je da se odrekne da bude žrtva i prihvati da bude hrabra. Današnjoj ženi je lakše da prihvati droge, alkohol, lekove, bolesti – samo da ne prizna da je emotivno ranjena. Povrediće sebe još više samo da ne kaže svoj stav kada je nešto emotivno neprihvatljivo. Emotivno zahtevna žena je “najgora” žena. Ismejana i obezvređena. A, upravo je suprotno. Emotivna, zahtevna žena može da vrati dostojanstvo koje je počelo da nestaje iz naše kulture i svakodnevnog života. Žena na svom pravom ženskom mestu: ljubavi, nežnosti, obuhvatanja, snage, dostojanstva, lepote, kreativnosti, plodnosti… koja se setila koliko je istinit i vredan njen osećaj, koliko je važna njena uloga, učiniće da njena polovina sveta ima istu vrednost kao i muška.
Žena zrači magično i mistično kada je usklađena sa svojom ženstvenošću. Svi sa kojima ukrsti put osećaju njeno zračenje. Privlači ljude ne zato što nosi najskuplju haljinu na zabavi, nego zato što energija koju emituje podstiče radoznalost i radost i kod žena i kod muškaraca. Privlačna je, čini da se ljudi osećaju divno u njenom prisustvu. Nikada im nije dovoljno njenog društva, sećaju je se, čak iako ništa posebno nije uradila. Zar to nije ono što smo prvobitno htele?
