PIŠE:DEJAN SIMIĆ, konsultant za ljudske resurse, soft skills trener, life i biznis kouč
FOTOGRAFIJE: PRIVATNA ARHIVA
Na predlog da napišem tekst za cenjeni RYL, moja reakcija je bila pitanje: „Zašto baš ja?“
Odgovor je glasio: „Zato što si bio uspešan u svetu, a ipak, eto te ponovo u Srbiji.“
Da li sam stvarno bio uspešan?
Imam jednostavnu definiciju uspeha. Uspešan je onaj ko je dobro raspoložen. Kada si dobro raspoložen, ništa ti drugo ne treba. Kada nisi dobro raspoložen, sve ostalo je džabe.
Po toj definiciji sam od čistog gubitnika, koji je uglavnom bio loše raspoložen, vremenom postao uspešniji i, generalno, bolje raspoložen. To je najveći uspeh koji u ovom životu mogu da postignem.
Zašto sam opet u Srbiji? Prvenstveno iz porodičnih razloga, ali i zato što sam uvek želeo da živim u Srbiji. Postoji samo jedan grad na ovom svetu u kome nisam stranac, a to je Beograd. Nemam iluzije o celokupnoj situaciji, ali ipak moja prva misao kada se ujutro probudim je „tamo si gde treba da budeš“. Sve ostalo nije važno.
Tema ovog broja je „Od istine do slobode“.
Postoji samo jedna jedina sloboda na ovom svetu i ona je unutrašnja. Dok sam bio mlad, bavio sam se levičarskim idejama. Levičari su uvek kritikovali Isusa zato što se nije zalagao da promeni socijalnu nepravdu, već je samo objašnjavao ljudima kako lakše da podnesu stanje u kome se nalaze, nezavisno od toga koliko je ono pravedno ili ne.
Trebalo mi je dugo vremena da shvatim da je Isus bio jedan od najvećih revolucionara svih vremena, samo što je on bio zainteresovan isključivo za unutrašnju revoluciju, promenu stavova i ubeđenja ljudi. Kao da je znao ili osećao da se svaki pokušaj spoljašnje revolucije, ma koliko ona na početku opravdano izgledala, na kraju završi u rekama krvi.
Nema slobodnih u materijalnom svetu. Neki su robovi siromaštva, drugi bogatstva, treći bolesti, starosti, samoće, nepravde i tako dalje. Čak i ako bi sve bilo idealno, na kraju ćemo morati da se oprostimo od svega što volimo i što nam je važno. Ljudi već hiljadama godina uzalud tragaju za slobodom na materijalnom planu i na kraju uvek ostaju robovi. Nečije rešetke su od zlata, u tome je jedina razlika.
Jedina sloboda koju možemo da nađemo je neka vrsta duhovne slobode. Kada mi je iz nekog razloga teško, ja na primer ponavljam sledeću izjavu: „Sve što vredi je neuništivo. Sve što je prolazno je iluzija.“
Ta izjava me oslobađa od strahova i briga za stvari i ljude, od kojih ću kad-tad ionako morati da se oprostim.
U suštini, ništa loše ne može da nam se desi u ovom životu. Koncept života ne priznaje ni tragedije, ni greške. Smrt bi bila tragedija samo pod uslovom da je kraj, ili da nas posle nje čeka neka užasna sudbina. Ne verujem ni u jedno, ni u drugo. Zato ne verujem u tragedije. Verujem samo u iskustva kroz koja, iz nekog razloga, moramo da prođemo.
Jedino što je približno tragediji u našem životu je ubeđenje da tragedije postoje. Isto važi i za greške. Jedina greška koju možemo da napravimo u životu je da verujemo da je moguće napraviti grešku.
A šta je istina?
Skeptičan sam po pitanju istine. Trgnem se kada ljudi potežu istinu kao argument u diskusijama, kao što se trgnem kada ljudi potežu druge, načelno lepe i korisne pojmove, kao pravdu i patriotizam. Isuviše sam često bio svedok kako se ti pojmovi koriste isključivo kao sredstvo manipulacije u sopstvenu korist da bih verovao u njihovu opravdanu upotrebu.
Istina je razumu nedostupna. Razum vidi prvenstveno korist i tako će da postupa i sa istinom. Trgovaće sa njom, kupiće je što jeftinije i što skuplje će je prodati.
Postoji jedna istočnjačka mudrost koja kaže: „Sve što može da se iskaže rečima nije vredno pomena.“
Istina, kao i ljubav, ne može da se iskaže rečima. Može i treba da se govori o tim pojmovima u vezi sa praktičnim ljudskim potrebama, kao što su sudstvo, sklapanje braka, brakorazvodne parnice ili dodeljivanja starateljstva nad decom.
Ali suština boga, ljubavi, slobode i istine je nedostupna razumu i ne može da se iskaže rečima. Reči su u tom slučaju samo putokaz. Mnogi ljudi ne vide mesec, već samo prst koji ukazuje na njega.
Zato ne želim više da mašem kažiprstom. Stvaram više pometnje, nego što ljudi imaju koristi.
Nađite svog sopstvenog boga, svoju ljubav, slobodu i istinu.
