PIŠE: MAŠA KAKARIĐI
FOTOGRAFIJA: SANJA STEFANOVIĆ
„Da li sam svuda gde su mi tragovi?
Ko zna s čim sam se spajao,
a nisam ga ni takao.
Možda sam boravio i u svom životu,
možda postoje izvesni znaci,
ili kao da je neko stran…“
Miroslav Mika Antić
Bez obzira na to da li verujete u linearno vreme i reinkarnaciju, nesporno je da je jedini raspoloživi trenutak koji imamo – sadašnji trenutak, i mnogo puta smo upućeni na to da živimo u sada, ma kako to razumeli na svesnom nivou.
Srećom, naša podsvest nema tih dilema, pošto ne pravi razliku između prošlih, sadašnjih, budućih (kao i imaginarnih) događaja. Regresija u prošle živote ili neki prethodni moment u ovom životu, predstavlja „vraćanje unazad“ u stanju hipnoze/hipnotičkog transa. Osobi koja se podvrgava regresiji je, uz pomoć regresoterapeuta, u stanju duboke relaksiranosti lako da pristupi podacima koji su uskladišteni u podsvesnom umu, bez obzira na to kada se neki događaj zapravo odigrao.
A zašto bismo se vraćali unazad, ako nas uče da živimo u sadašnjosti, jer je “prošlost nepromenljiva, a budućnost se još uvek nije dogodila“? Zato što na taj način možemo isceliti određene traume, osloboditi talente i potencijale, razumeti uzroke i obrasce ponašanja, zadovoljiti znatiželju i dodatno se duhovno razviti.
Prolazeći kroz regresivno iskustvo, mi bivamo bliži svom sopstvu, svojoj duši, svom srcu, jer dobijamo priliku za drugačiju, širu perspektivu, a samim tim i bolje razumevanje sebe i sveta. Dakle, cilj regresije nije zabava (iako se možemo i zabaviti), već dobijanje odgovora, razumevanje, otpuštanje trauma i isceljenje na duhovnom, a neretko i fizičkom nivou.
Nedovoljno razumevanje metode dovodi do predrasuda i pogrešnih očekivanja u pogledu „otkrivanja“ da smo inkarnacija neke poznate istorijske ličnosti, a daleko od toga da smo svi mogli biti Kleopatra ili Napoleon i da je takvo sećanje od značaja. Poenta je osvestiti događaj koji je u konekciji sa sadašnjim trenutkom, odnosno vratiti se u relevantan, a ne bilo koji događaj, tj. život.
Zaostala mentalna, emocionalna, fizička ili duhovna energija iz nekog od pređašnjih događaja, može da “kontaminira” ili blokira potencijal osobe u trenutnom životu. Svrha regresije je razrešenje, odnosno odstranjivanje te energije, jer rešavanjem problema u prošlosti i uvidom u evolutivni razvoj, mi dobijamo razumevanje smisla i svrhe postojanja, a samim tim i više energije i elana za ostvarivanje ciljeva u sadašnjem životu.
Kroz iskustvo regresije, kao i hipnoze uopšte, moguće je i reprogramirati pogrešna uverenja, kojih na svesnom nivou nismo svesni ili nam je teško da ih zamenimo korisnim. Razotkrivajući podsvesne mehanizme koji koče našu optimalnu energiju, a čineći to kroz opraštanje, otpuštanje i blagoslov koji dajemo ne samo sebi, već i drugima – dešava se isceljenje.
Kada shvatimo zašto smo odabrali određeni život, razumećemo smisao sadašnjih životnih situacija i razloge ponavljanja određenih događaja i problematičnih odnosa. Bićemo u situaciji da bolje oslušnemo svoje srce, jer ćemo ga bolje poznavati.
Verujem da smo mi duša koja ima telesno iskustvo, kako to mnoga učenja i objašnjavaju, i zato ću ponovo citirati Miku Antića:
„…Sve češće mi se čini da nisam nikakav oblik,
već da slobodno jedrim kroz sopstveno pijanstvo
– prepušten sunčevom vetru. Odlivam se i dolivam.“
Regresija je potpuno bezbedan metod koji indukuje sertifikovani regresoterapeut, hipnoterapeut, psiholog ili psihijatar. Namenjena je svima koji tragaju za duhovnim znanjem, dubljim uvidima i razumevanjem lekcija i karme, ali i klijentima koji ne veruju u prošle živote i reinkarnaciju. Klijent se u toku regresivne seanse uvodi u stanje duboke relaksiranosti ili stanje hipnotičkog transa u kome se lako može prisetiti prošlih događaja i odatle kreirati benefite u sadašnjosti.
