PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Umetnička galerija „Drina“ otvorena je 6. oktobra 2016. godine u Beogradu. Ideja galerista jeste afirmacija savremenih autora i pozicioniranje na domaćoj i međunarodnoj sceni. Ksenija Samardžija, kustos galerije na Andrićevom vencu, predstavlja nam likovnu scenu koja se neguje u „Drini“.
Zašto naziv „Drina“ umetničke galerije na Andrićevom vencu?
Osnovna namera galerije Drina jeste da prezentuje i zastupa određene tokove i fenomene savremene srpske likovne scene.
Želeli smo da galerijski prostor definišemo toponimom koji nas geografski određuje, a u isto vreme da preispitamo i reinterpretiramo sam pojam. Pitanja granica i identiteta su otvorena i taj proces traje više od dvadeset godina. Nesigurnost i nestabilnost postaju ključni činilac vremena u kome ne možemo pouzdano da se odredimo. Drina je snažan pojam – „prirodna granica“ koja nosi i jak nacionalni podtekst. Kako se određujemo prema nacionalnom – srpskom, jeste zapravo i želja da se oslobodimo tereta i ključa sagledavanja koji su konstrukti politike i interpretacija istorije. Želimo da svesno predstavljamo najbolje izbore. I sa punim poverenjem ulazimo u ovaj projekat. Dodatno obrazloženje za Drinu, pored čiste snage i lepote koju nosi, jeste i adresa na kojoj se nalazimo, a to je: Andrićev venac, koji nas dodatno povezuje i prepoznaje.
Koji/kakav umetnički koncept negujete?
Afirmacija savremenih autora i pozicioniranje prema sajmovima i međunarodnoj sceni. Sa druge strane, prilika da se održe referentna imena i da podrška mladim umetnicima. Verujemo da postoji dovoljno izgrađena i kvalitetna scena, sa velikom tradicijom i vitalnom snagom, ali je potrebno stvoriti korektne uslove izlaganja, interpretacije i zastupanja. Uvezivanje svih relevantnih činilaca i oživljavanje galerijske podrške jesu ključne odrednice našeg interesovanja.
Da li su slike za prodaju? Ko su vaši kupci?
Kupci se vremenom formiraju. Stvoriti poverenje je dugoročno ulaganje. Naši kupci i posetioci vremenom postaju prijatelji galerije, snažna i značajna podrška na svim nivoima. Zato je bitno formirati korektne, jedinstvene cene, stvoriti i negovati održiv sistem koji funkcioniše na relaciji umetnik-galerija-kupac.
Kako danas mladi akademski umetnik može doći do galeriste?
To je prilično jednostavno. Kontakte je lako realizovati, ali je potrebno sačuvati integritet odnosa i poverenja. Neophodno je formirati trajno korektan odnos. Galerija ima dosta troškova i ulaganja, bitno je razumeti i tu poziciju i stvoriti odnos obostrane podrške. Uspeh nikada nije individualan, on se realizuje kroz zajedničke ciljeve i napore.
Da li organizujete izložbe u zemlji i inostranstvu?
Vrlo smo otvoreni za saradnju. Verujemo da je međunarodna afirmacija logičan i sledeći korak u razvoju galerije Drina. Postoje prethodna pozitivna iskustva i želimo da nastavimo da gradimo platform, ne samo komercijalne, već primarno programske galerije, koja ekskluzivno zastupa određene umetnike, ali istovremeno osetljivo prati razvoj mladih umetnika koji tek dolaze.
Na kakve probleme nailaze galeristi u Srbiji?
Problemi su duboko složeni. Privatna galerija, osim par značajnih prostora, nikada se nisu realizovale u punom potencijalu i mogućnostima. Nedovoljno samostalnih – privatnih galerijskih prostora, neregulisani odnosi prodaje, osetljivi međuljudski odnosi i brojne druge nejasnoće stvaraju specifičan kontekst. Razvijanje strategije razvoja galerije moralo bi da uključi i razmatra svu problematiku tržišta i odnosa unutar postojećeg sistema vrednosti. U tom smislu, galerija je i otvorena postavkom koja nosi naziv Like there is no tomorrow – prema radu Ivane Ivković, koji sugeriše nesigurnu poziciju, ali i vitalnost datog trenutka.
